Hund Menschen CXIII

Kerovođina nedeljna TV revija

Incendies (2010)

Edipovska priča smeštena u politički kontekst Bliskog istoka koja počinje Šekspirovskom tragedijom Romea i Julije. Blizanci, brat i sestra, na početku filma prisustvuju otvaranju iznenađujućeg majčinog testamenta koji ih odvodi na putovanje kroz prošlost gde će saznati izuzetno potresne stvari o svom poreklu. Apsolutno fantastičan film. Sjajna razrada priče, još bolji tempo, odlični glumci i ubedljivo utisnuta poruka o svoj besmislenosti ljudske gluposti i ljudskog zla koje se prenosi sa kolena na koleno, gde roditelji najčešće igraju uloge krvnika sopstvene dece. Kako prekinuti mučan ciklus prenošenja roditeljskih grehova na decu? Rešenje tog problema bi sigurno doprinelo rešenju problema kako na Bliskom istoku, tako i u celom svetu. Jel ste hteli ozbiljan film koji će da vam na snažan način približi osećaj haosa koji vlada nad svima nama? Evo vam ga.

Gozu (2003)

Takashi Miike je odlučio da se na njemu svojstven način poigra psihoanalize obrađujući homoseksualizam kroz japansku mačo prizmu na temu jakuza. Potpuno blesav film koji se u prvih sat vremena odvija u usporenoj nadrealnoj psihodeliji gde posilni jakuzica gubi leš svog nadređenog koji je iznenada odapeo i onda, tražeći ga,  ulazi u svet "mlečnog carstva" i  raznih polu-retardiranih likova iz marginalnih sfera. Pravo ludilo, ako uspete da izdržite prvih sat vremena i zevanje, kreće sa povratkom gazde, ali u drugom obliku (da vam ne razotkrivam u kojem). U poslednjih 15 minuta filma obećavam vam scene koje jedino Miike može da snimi. Groteskne, idiotske i vizuelno krajnje upečatljive, a u isto vreme prepune simbolike koja, kao što napisah, referira na homoseksualizam. Mislim da je Lynch uživao u ovom filmu. 







Polisse (2011)

Još jedan sjajan film na temu haosa života i filozofskog osvrta na pitanje smislenosti naših postupaka u široj slici stvari. Izbor teme je krajnje savremen (i baziran na istinitim slučajevima) jer raspad našeg sistema se najbolje vidi u ponašanju dece kao i u ponašanju odraslih prema njima. Dok pratimo perfektno dramski obrađenu francusku grupu policajaca koja se bavi maloletničkim problemima, mi zajedno sa njima zaranjamo u pojedinačne slučajeve koji na zaista šaren način prikazuju koliko smo, kao društvo, skrenuli sa puta bilo kakve normalnosti. U tom procesu, policajci postaju žrtve sistema u kojem rade jer njihovi privatni životi propadaju, dok oni pokušavaju da reše probleme drugih familija. Najbolja scena koja opisuje ludilo u potpunom gubitku kriterijuma i mentalne konfuzije koja je time izazvana je kada jedan od naših glavnih policijskih junaka kupa svoju malu ćerku, ali tako da je ne dodiruje već joj sa strane priča kako da se kupa i kako da se briše.Zajebane misli u glavi, zar ne? Odlično snimljen, u realnom modu, sirovo i uverljivo, nabijen kompleksnim emocijama uz genijalan osećaj nerazrešenosti na kraju koja postavlja prava pitanja, ovaj film bi trebalo da bude na vašem spisku za gledanje.Više o filmu pročitajte kod MMG-a jer je ovo jedna od njegovih kritika sa kojima se slažem. Samo što bih mu ja dao 10.
 

The Artist (2011)

5 Oskara? Okej, ovaj nemi ekstravagantni crno-beli filmić  je simpatičan, šarmantan i na dobar način priziva retro šmek starog Holivuda, ali pored niza odličnih filmova iz prošle godine zaista je nategnut do besmisla daljeg verovanja u olinjale i ofucane klišee Akademije koja dodeljuje nagrade u stilu Demokratske stranke. Zaboravite na Oskare i pristupite ovom ostvarenju kao lepoj i opuštenoj večernjoj zabavi koja obrađuje stereotip priče o uspehu i padu . Od vrhunca slave do dubine propale zvezde. Najveći bonus filma je glumački trio. Na prvom mestu je Uggie, preslatki i prepametni kerić koji zrači celim filmom, a onda tek dolaze na red dopadljivi Jean Dujardin i Berenice Bejo.

 

 

 

 

 

Das letzte Schweigen / The Silence (2010) 

 

Nemački film koji po realizaciji dosta podseća na kultnu dansko -švedsku seriju "Forbrydelsen" (btw čujem sa svih strana da je američki rimejk ove serije "The Killing" živa dosada - prosto ne razumem želju da se gleda američki rimejk pored ovako sjajnog originala). Film počinje sa silovanjem i neplaniranim ubistvom 13-godišnje devojčice od strane pedofila i njegovog pasivnog saučesnika, takođe pedofila. Počinioci nikad nisu uhvaćeni, a nakon 23 godine, na istom mestu se dešava nestanak nove devojčice. Lokalna zajednica je u šoku dok emotivno rastrojeni pandur (u tugovanju za tragično preminulom suprugom) koji neverovatno liči na Kizu Radovića i njegova trudna partnerka jedini pokazuje znake inteligencije u pokušaju rasvetljavanja misterije. Da li je u pitanju isti ubica? Zbog čega se nakon 23 godine na istom mestu dešava isti zločin? Iako film ne poseduje pravu tenziju trilerskog karaktera i prilično pati od neuverljive glume epizodista, ipak nudi, na svom kraju, prilično interesantno razrešenje. Shvatićete, sa poslednjim kadrovima, da se ovaj film u stvari bavi problemom usamljenosti,  a ne pitanjima pedofilije. Veoma čudan osećaj izaziva saznanje da i najmonstruozniji zločini svoje poreklo vuku iz najhumanijih potreba.

Black Kidz

Beograd mon amour 58

Stari DIF, Deligradska

Hund Menschen CXII

Offline

Beograd mon amour 57

Zgrada na Banovom Brdu, arhitekta Aleksandar Đokić (1936-2002)

Jedan od naših najznačajnijih predstavnika neoromantizma i postmodernizma, Aleksandar Đokić je najpoznatiji po projektima Spomen-kompleksa na Kadinjači u Užicu (1979) i Kući jugoslovensko-norveškog pijateljstva (Norveška kuća) u Gornjem Milanovcu (1987). Jedno od njegovih poslednjih dela je i ova romantičarsko-moderna zgrada pozicionirana na počecima Banovog brda, okrenuta ka Adi Ciganliji i Novom Beogradu. Đokić je maksimalno iskoristio odličnu poziciju terena konstruišući i centralne kružne prolaze koji imaju dvostruku estetsku funkciju: omogućavaju divan pogled na Adu i Novi Beograd iz pravca Banovog Brda, a Đokić je krugove pozicionirao tako da u jednom delu danu "hvataju" i Sunce kad se gleda iz pravca Ade Ciganlije. Ova zgrada je doživela niz pohvala, ali i kritika, izazivajući standardnu potrebu za zlonamernim komentarima u Srba. Činjenica je da je ova zgrada markirala početak Banovog brda, postajući prepoznatljivi simbol tog dela grada. Đokić je dramatično napustio ovaj život skokom sa nadvožnjaka, čak i u smrti prateći svoj jedinstveni romantičarski senzibilitet.

Hund Menschen CXI

Kerovođina nedeljna TV revija

The Grey (2012)

Ja volim filmove o preživljavanju u divljini. Još više volim kada ti filmovi streme surovom završetku jer, na taj način, dramaturški adekvatno korespondiraju okruženju u kojem se dešavaju. Liam Neeson predvodi šačicu preživelih naftnih radnika nakon avionske nesreće kroz Aljaski sneg i led. Njegovo borama već izbrazdano lice prilično dobro reflektuje čoveka koji je na ivici samoubistva i koji nema više šta da izgubi, ali zato ima želju da pomogne ostalim radnicima koji imaju porodice. On je jak. On ne priča mnogo. On je prihvatio filozofiju "hrabar čovek umire jednom, kukavica hiljadu puta". On je duboko depresivan. On je lovac vukova koji štiti radnike od njih. Liam nosi ulogu na njegov karakterističan nežni mačo način, dok je ostatak ekipe ubedljiv u skromnijim ulogama koje reprezentuju njihove teške i jednostavne živote. Priroda je božanstvena u svojoj pejzažnoj monumentalnosti, a čopor vukova je tu da manifestuje, na plastičan način, brutalnu snagu prave divljine. Iako scenario delimično pati od trenutaka prepoznatljive američke patetičnosti, kretanje prema kraju filma niveliše na prihvatljiv način dozu patetike svojim beskompromisnim raspletom survival tematike. Bio sam (prijatno) iznenađen poslednjim setom scena koje doprinose ozbiljnijem post efektu odgledanog. Ovo je prilično dobar film kojem nedostaje određeni postotak kvalitetnijeg scenarija da bi se kvalifikovao za nezaboravan film. U svakom slučaju, uživao sam u njemu od početka do kraja. Dovoljno za veliki plus.

About Elly (2009)

Farhadi je odličan hroničar socijalnih odnosa, pogotovo onih koji se tiču bračnih odnosa. Drago mi je što je njegov Separation (o kojem sam ranije pisao) dobio Oskara za najbolji strani film jer ga je pošteno zaslužio.Prateći grupu mladih iranskih bračnih parova koji u razdraganom veselju dolaze na vikend odmor,  u kuću na plaži, saznajemo da je Elly, nova prijateljica jedne od žena u grupi, predodređena za muvanje sa jednim od prijatelja, povratnikom iz Nemačke. Bezbrižna i poletna atmosfera, u kojoj polako upoznajemo sve bračne parove i njihove karakteristike se, negde na polovini,  naglim zaokretom radnje pretvara u socijalnu noćnu moru. Elly je nestala i sumnja se da se utopila u pokušaju spašavanja jednog deteta iz ekipe, a njen nestanak razotkriva njenu skrivenu životnu/ljubavnu priču.Upoznajemo loše strane naših junaka, uz superiornu Farhadijevu psihološku dekonstrukciju socijalne grupe koju pogađa zajednički problem i pitanje zajedničke odgovornosti. Sjajan i pitak scenario, savršen tempo, briljantni glumci, odlična režiserska kontrola. Šta više poželeti?

The Woman in Black (2012)

Još jedan horor vredan gledanja. Legendarna engleska Hammer produkcija je očigledno našla način da kroz savremeni pristup regeneriše B žanr viktorijanskog poimanja strave i užasa, po kojoj se i proslavila 60-tih i 70-tih. Mladi advokat dolazi u zabačeno selo da bi rešio administrativna pitanja vezana za prodaju uklete kuće i nailazi na veliki otpor meštana koji su uplašeni njegovim kopanjem. Strah je opravdan jer njegovo prisustvo u ukletoj kući priziva ponovno pojavljivanje duha žene u crnom koja je već nanela veliko zlo maloj zajednici. Jednostavna priča je postavljena u čvrst dramski okvir bez želje da se stvari zakomplikuju nepotrebnim začkoljicama, gluma je engleski postojana, a Daniel Radcliffe a.k.a Hari Smor Poter je fino odradio ulogu izmučenog mladog advokata koji na leđima nosi svoj porodični emotivni teret. Upečatljivi morski pejzaži i magla doprinose gustoj atmosferi kroz odličnu upotrebu fotografije, a niz sjajnih horor sekvenci teraju nerve da zatrepere na pravi način. Ako volite kvalitetan horor onda je ovaj film sledeći na vašem spisku za download. Stara škola strave i užasa u novom ruhu.

Le Havre (2011)

Ne delim festivalsko oduševljenje ovim poslednjim Kaurismakijevim filmom. Baveći se pitanjima savremene zapadne državne ksenofobije i idealima socijalnog komunizma na jedan površan način, on kreira lepu šarenu razglednicu koja ne bi trebalo da se tretira ozbiljno kao npr. pismo od 3 strane. Čim se zagrebe ispod tanke priče u kojoj matori marginalac dostojanstvenog držanja odlučuje da pomogne malom afričkom azilantu, skrivajući ga od vlasti, shvatite da ovaj film ne poseduje dublju filozofiju. Naiva u kojoj cela siromašna lokalna zajednica, od pekara do mlekara, dobija jak humani impuls da glumatajući francuske ilegalce učestvuje u pomaganju malom azilantu me je podsetila na partizanske filmove sa Batom Živojinovićem. Tu je i cinična varijanta inspektora Kluzoa koji im se pridružuje u velikoj humanitarnoj akciji. Tu je i hepi end sa lažno katarzičnim poturanjem ideje o veri u ono bolje u ljudima. Za moj ukus, previše naivno, iskalkulisano i toliko daleko od ozbiljnijeg razmatranja ovog pitanja. Ukoliko zaista želite da pogledate sjajan film na ovu temu onda je "It's a Free World..." od Ken Loucha iz 2007. pravi izbor za vas. Aki uvek ima fotografiju i scenografiju lepu za oko, koja je u svim njegovim filmovima bazirana na retro izgledu 50tih-60tih, ceo taj fazon sa jednostavnim, smireno izgovaranim dijalozima i meditativnu atmosferu koja teče bez naglih zaokreta, uz karakteristične koščate glumce. Problem je što njegov razrađen manirizam nema dublji smisao. Kao ni lepo upakovana bombonjera.

The Odyssey (Tv series 1997)

Za sam kraj, jedna prava poslatica za sve filmske sladokusce. Andrei Konchalovsky je uspeo da oživi Odisejev ep u formi istinskog spektakla koji sadrži sve neophodne sastojke za uspeh jedne ovako teške adaptacije. Emmy nagrada za 1997, kada je napravljena i emitovana ova mini serija u produkciji NBC televizije, je više nego zaslužena. Snimljena na lokacijama po celom Mediteranu, od Malte, Grčkih ostrva i Turske u raskošnoj produkciji sa sjajnom scenografijom i kostimografijom, ova serija će da vam izmami niz uzdaha. Armand Assante se odlično snašao u ulozi Odiseja, pravilno dozirajući testosteronski nivo jednog antičkog junaka sa intimnom stranom jednog običnog čoveka koji žudi za povratkom svojoj ženi i kući. Legendarna lutkarska radionica Jim Hensona se pobrinula za uverljive kreacije mitskih stvorenja, a Konchalovsky je maestralno uspeo da ukomponuje sve ove filmske elemente u uzbudljiv avanturistički film koji odiše atmosferom nestalih svetova u oživljavanju jednog od najvećih epova ljudske civilizacije. Raskošno, grandiozno,mistično i nezaboravno. Teško da Homerov ep može da doživi bolju filmsku adaptaciju od ove.

The Great Green

Beograd mon amour 56

Dalmatinska

Hund Menschen CX

A Clockwork Orange Triptych

Der Turm

Beograd mon amour 55

Maksima Gorkog

Hund Menschen CIX