Kerovođina nedeljna TV revija

The Grey (2012)

Ja volim filmove o preživljavanju u divljini. Još više volim kada ti filmovi streme surovom završetku jer, na taj način, dramaturški adekvatno korespondiraju okruženju u kojem se dešavaju. Liam Neeson predvodi šačicu preživelih naftnih radnika nakon avionske nesreće kroz Aljaski sneg i led. Njegovo borama već izbrazdano lice prilično dobro reflektuje čoveka koji je na ivici samoubistva i koji nema više šta da izgubi, ali zato ima želju da pomogne ostalim radnicima koji imaju porodice. On je jak. On ne priča mnogo. On je prihvatio filozofiju "hrabar čovek umire jednom, kukavica hiljadu puta". On je duboko depresivan. On je lovac vukova koji štiti radnike od njih. Liam nosi ulogu na njegov karakterističan nežni mačo način, dok je ostatak ekipe ubedljiv u skromnijim ulogama koje reprezentuju njihove teške i jednostavne živote. Priroda je božanstvena u svojoj pejzažnoj monumentalnosti, a čopor vukova je tu da manifestuje, na plastičan način, brutalnu snagu prave divljine. Iako scenario delimično pati od trenutaka prepoznatljive američke patetičnosti, kretanje prema kraju filma niveliše na prihvatljiv način dozu patetike svojim beskompromisnim raspletom survival tematike. Bio sam (prijatno) iznenađen poslednjim setom scena koje doprinose ozbiljnijem post efektu odgledanog. Ovo je prilično dobar film kojem nedostaje određeni postotak kvalitetnijeg scenarija da bi se kvalifikovao za nezaboravan film. U svakom slučaju, uživao sam u njemu od početka do kraja. Dovoljno za veliki plus.

About Elly (2009)

Farhadi je odličan hroničar socijalnih odnosa, pogotovo onih koji se tiču bračnih odnosa. Drago mi je što je njegov Separation (o kojem sam ranije pisao) dobio Oskara za najbolji strani film jer ga je pošteno zaslužio.Prateći grupu mladih iranskih bračnih parova koji u razdraganom veselju dolaze na vikend odmor,  u kuću na plaži, saznajemo da je Elly, nova prijateljica jedne od žena u grupi, predodređena za muvanje sa jednim od prijatelja, povratnikom iz Nemačke. Bezbrižna i poletna atmosfera, u kojoj polako upoznajemo sve bračne parove i njihove karakteristike se, negde na polovini,  naglim zaokretom radnje pretvara u socijalnu noćnu moru. Elly je nestala i sumnja se da se utopila u pokušaju spašavanja jednog deteta iz ekipe, a njen nestanak razotkriva njenu skrivenu životnu/ljubavnu priču.Upoznajemo loše strane naših junaka, uz superiornu Farhadijevu psihološku dekonstrukciju socijalne grupe koju pogađa zajednički problem i pitanje zajedničke odgovornosti. Sjajan i pitak scenario, savršen tempo, briljantni glumci, odlična režiserska kontrola. Šta više poželeti?

The Woman in Black (2012)

Još jedan horor vredan gledanja. Legendarna engleska Hammer produkcija je očigledno našla način da kroz savremeni pristup regeneriše B žanr viktorijanskog poimanja strave i užasa, po kojoj se i proslavila 60-tih i 70-tih. Mladi advokat dolazi u zabačeno selo da bi rešio administrativna pitanja vezana za prodaju uklete kuće i nailazi na veliki otpor meštana koji su uplašeni njegovim kopanjem. Strah je opravdan jer njegovo prisustvo u ukletoj kući priziva ponovno pojavljivanje duha žene u crnom koja je već nanela veliko zlo maloj zajednici. Jednostavna priča je postavljena u čvrst dramski okvir bez želje da se stvari zakomplikuju nepotrebnim začkoljicama, gluma je engleski postojana, a Daniel Radcliffe a.k.a Hari Smor Poter je fino odradio ulogu izmučenog mladog advokata koji na leđima nosi svoj porodični emotivni teret. Upečatljivi morski pejzaži i magla doprinose gustoj atmosferi kroz odličnu upotrebu fotografije, a niz sjajnih horor sekvenci teraju nerve da zatrepere na pravi način. Ako volite kvalitetan horor onda je ovaj film sledeći na vašem spisku za download. Stara škola strave i užasa u novom ruhu.

Le Havre (2011)

Ne delim festivalsko oduševljenje ovim poslednjim Kaurismakijevim filmom. Baveći se pitanjima savremene zapadne državne ksenofobije i idealima socijalnog komunizma na jedan površan način, on kreira lepu šarenu razglednicu koja ne bi trebalo da se tretira ozbiljno kao npr. pismo od 3 strane. Čim se zagrebe ispod tanke priče u kojoj matori marginalac dostojanstvenog držanja odlučuje da pomogne malom afričkom azilantu, skrivajući ga od vlasti, shvatite da ovaj film ne poseduje dublju filozofiju. Naiva u kojoj cela siromašna lokalna zajednica, od pekara do mlekara, dobija jak humani impuls da glumatajući francuske ilegalce učestvuje u pomaganju malom azilantu me je podsetila na partizanske filmove sa Batom Živojinovićem. Tu je i cinična varijanta inspektora Kluzoa koji im se pridružuje u velikoj humanitarnoj akciji. Tu je i hepi end sa lažno katarzičnim poturanjem ideje o veri u ono bolje u ljudima. Za moj ukus, previše naivno, iskalkulisano i toliko daleko od ozbiljnijeg razmatranja ovog pitanja. Ukoliko zaista želite da pogledate sjajan film na ovu temu onda je "It's a Free World..." od Ken Loucha iz 2007. pravi izbor za vas. Aki uvek ima fotografiju i scenografiju lepu za oko, koja je u svim njegovim filmovima bazirana na retro izgledu 50tih-60tih, ceo taj fazon sa jednostavnim, smireno izgovaranim dijalozima i meditativnu atmosferu koja teče bez naglih zaokreta, uz karakteristične koščate glumce. Problem je što njegov razrađen manirizam nema dublji smisao. Kao ni lepo upakovana bombonjera.

The Odyssey (Tv series 1997)

Za sam kraj, jedna prava poslatica za sve filmske sladokusce. Andrei Konchalovsky je uspeo da oživi Odisejev ep u formi istinskog spektakla koji sadrži sve neophodne sastojke za uspeh jedne ovako teške adaptacije. Emmy nagrada za 1997, kada je napravljena i emitovana ova mini serija u produkciji NBC televizije, je više nego zaslužena. Snimljena na lokacijama po celom Mediteranu, od Malte, Grčkih ostrva i Turske u raskošnoj produkciji sa sjajnom scenografijom i kostimografijom, ova serija će da vam izmami niz uzdaha. Armand Assante se odlično snašao u ulozi Odiseja, pravilno dozirajući testosteronski nivo jednog antičkog junaka sa intimnom stranom jednog običnog čoveka koji žudi za povratkom svojoj ženi i kući. Legendarna lutkarska radionica Jim Hensona se pobrinula za uverljive kreacije mitskih stvorenja, a Konchalovsky je maestralno uspeo da ukomponuje sve ove filmske elemente u uzbudljiv avanturistički film koji odiše atmosferom nestalih svetova u oživljavanju jednog od najvećih epova ljudske civilizacije. Raskošno, grandiozno,mistično i nezaboravno. Teško da Homerov ep može da doživi bolju filmsku adaptaciju od ove.