10 bitnih filmova iz 2009.

U sklopu redovnih godišnjih nagrada Popboks sajta priložio sam sledeću listu filmova koji su po mom mišljenju obeležili proteklu 2009.godinu. Naravno, nisam stigao da ispratim celokupnu filmsku produkciju, ali od filmova koje sam gledao na listi su die beste. Videćemo koliko će se moj izbor preklopiti sa ostalim Popboksovim filmskim kritičarima. U svakom slučaju, ukoliko niste bili upoznati sa ovim delima,nikad nije kasno da obogatite svoj perceptivno/emotivni aparat sa najznačajnijim celuloidnim ostvarenjima iz prošle godine.

Napomena: Klik na naslove će vas odvesti na relevantne detaljne prikaze ovih filmova (sa nekim kritikama se ne slažem, ali sam smatrao da su korektno napisane - sve u svrhu bolje informisanosti).

1.Antichrist, Lars von Trier

Film koji je najviše uzburkao, kako stručnu tako i opštu, javnost. Mislim da se o ovom poslednjem Trier-ovom ostvarenju najviše pisalo i diskutovalo (uz česta međusobna pljuvanja). I to sa pravom. Obzirom da je ovaj film na mojoj listi br.1 jasno vam je da sam ja na strani koja misli da je Antichrist remek delo.
Zašto?Zato što je Lars još jednom uspeo da pomeri granice kako svoje filmske estetike, tako i aktuelne svetske. Zato što je u svim ključnim filmskim segmentima (scenario, gluma, kamera, fotografija, scenografija, montaža, režija) Antichrist perfektno realizovan. Zato što Lars ne tretira gledaoce kao pasivne zombi organizme, već provocira naše mentalne kapacitete u svrhu aktivnijeg promišljanja na temu smisla onoga što gledamo. Zato što u stilu vrhunskog manipulatora efektno u svom radu daje omaže najboljima na koje se nastavlja - Tarkovskom i Bergmanu/kao što i bezobrazno inkorporira nove trendove (eksplicitne brutalnosti japanskih horora) u svoju viziju žanrovskih pomeranja. Zato što je, pored svojih art kvaliteta, Antichrist fantastično uzbudljiv i napet. Zato što je malo filmova koji su sposobni da vam prodrmaju unutrašnji svet i da vas drže u svojoj atmosferi danima nakon što ste ih odgledali.

2. Un prophete, Jacques Audiard

Dinamičan, oštrouman, odlično glumački/režiserski izbalansiran Un prophete je film koji obrađuje uspon mladog francuza arapskog porekla (predodređenog za društveni škart) u zatvorskoj sredini. Genijalnost ovog ostvarenja se manifestuje kroz inteligentno realizovane 2 glavne okosnice dramske strukture na kojima počiva: obradu arhetipa junaka koji se, isključivo, sopstvenim snagama bori za svoj deo mesta pod suncem (počevši od O) i ukazivanjem na nefleksibilnost/rigidnost aktuelnog sistema (sa svim predrasudama i postavljenim zidovima) koji usmerava marginalizovane potencijale na drugu stranu zakona. Realistično snimljen u navijačkom adrenalinskom tempu od fascinatno brzo proživljenih 155 minuta Un prophete nas podseća na sve ono što dobar film treba da poseduje: odlično postavljen scenario koji funkcioniše na više slojeva (individualna priča o uspehu, dinamika grupnih/socijalnih odnosa, društvena kritika), izuzetna glumačka postava, sjajan tempo i savremeni režiserski pristup. Svi ti elementi su sklopljeni u ubedljivu priču koja nikad neće biti demode - sam nasuprot svih! Uvid u istinu koja zvoni kao šamar - realizovanje sopstvenih potencijala (kada iza vas ne stoji ništa osim mOOa i kreativne inteligencije) je lakše u okviru kriminalnih struktura nego u birokratsko/državnom aparatu. Država je više korumpirana.

3. The Bad Liuetenant: Port of Call - New Orleans, Werner Herzog

Werner je snimio potpuni hit protekle godine. Drsko koristeći samo naslov i početnu ideju izgubljenog/haotičnog/moralno rastrzanog Zlog poručnika on snima film koji svojom progresivnošću odaje utisak pojavljivanja nove, mlade režiserske zvezde. Još jedna potvrda mog verovanja da godine ne znače ništa. Ili imaš to što treba ili nemaš. A Werner sa svojih 68 godina! realizuje toliko pomeren, sveže snimljen/montiran/režiran film da većina mladih režisera u odnosu na njega deluje kao Krkobabić - stariji. Nicholas Cage (konačno) u fantastičnoj ulozi čoveka koji je na ivici tragikomičnog "sve što može da krene naopako -krenuće" stava. Na izvrnut i neočekivan način Herzog kroz atmosferu ciničnog, pokvarenog i hladnog modernog sveta podseća da svi i dalje težimo istoj stvari u životu -all we need is a little bit of tenderness. Ljubav će nas spasiti.

4. Akiresu to kame, Takeshi Kitano

"Retko ko zna da ponudi svoje srce na dlanu na tako prefinjen način kao Takeshi Kitano."
Iz moje kritike napisane za Popboks.
"Vaistinu Kitano. Za sve koji "ne mogu", neka predju na Kusturicu."
Komentar ispod mog teksta, potpisan sa Bojan.
Složiću se - Vaistinu Kitano!









5. Das weisse Band, Michael Hanake

Michael uspešno dokazuje svoje tvrdnje iz intervjua da je postao opsesivni perfekcionista. Ovaj film skoro-pa- da-nema mane. Sve je pedantno promišljeno i urađeno. Pored Lars-a, i Hanake ovim filmom odaje počast Bergman-u. Slojevi unutar slojeva. Zlo u nama. Nevinost kao iluzija. Porodica kao generator zločina. I još dosta toga spakovano u drami sa elementima mistične religioznosti pred sam osvit I svetskog rata. Film je realizovan u crno-beloj art fotografiji sa kristalno jasnom estetskom vizijom vidljivom u savršeno oblikovanim kadrovima. Zašto onda br.5? Možda zbog tasa na vagi koji je (po mom mišljenju) previše nategao na stranu intelektualizacije naspram emocija. Ali, ono što je sigurno - Hanake je u samom svetskom vrhu i to već duže vremena. Bez namere da siđe sa njega.

6. Madeo, Joon-ho Bong

Bong nije mnogo odstupio od svog stila uspostavljenog sa, već kultnim, "Sećanja na ubistvo". Čvrsto se držeći svoje sofisticirane estetike oličene u perfektno postavljenim vizuelnim filmskim elementima (kamera i fotografija) on se ovaj put odlučio da trilersku strukturu smesti u okvir majčinske ljubavi/intimne porodične priče. Neočekivana tema koja bez incesta izaziva incestuozni osećaj najbliži Frojdovoj konstataciji : " Svako u svojoj ženi traži svoju majku". Bong je jedan od razloga česte tvrdnje da najzanimljivije stvari u savremenom filmu dolaze sa azijskog kontinenta.




7. Coco avant Chanel, Anne Fontaine

Najbolja "klasična" drama iz prošle godine. Zasnovana na biografiji Koko Šanel pre nego što je postala modna ikona uspeva da dočara istorijski period u kojem su žene počele da javno demonstriraju svoju nadmoć nad muškarcima. Intiman, iskren i melodramatičan/ljubavni film (bez patetike) koji svojom čvrstom dramskom strukturom, odličnom glumom i čistom/jasnom režijom vraća osećaj nečega što bi okarakterisao kao pravi kvalitetan mejnstrim film. Za ženski deo publike ( i za deo muške ) pravo uživanje predstavlja pojava Alessandro Nivola-e u ulozi Boy-a (ljubavnik Koko Šanel). Odavno se nije pojavio tako upečatljiv i markantan tip na filmu. Devojke - maštaćete o Boy-u!

8. Thirst, Chan-wook Park

Park dokazuje da je režiser sa najzanimljivijim konceptima koji su proizvod njegove bogate mašte. Vampirska erotska/religiozna drama sa elementima horora i sa niz, blago rečeno, otkačenih scena. Poigravanje sa moralno/religijskim konceptima sveštenika nesrećno transformisanog u vampira u besprekornoj stilizaciji po kojoj je Chan-wook poznat.
Garantujem da ćete se posle sat vremena gledanja osećati kao da ste na nekim opijatima. Drugi razlog, pored Bonga za tvrdnju da je filmska progresivnost postala sinonim za Aziju. Mada, siguran sam da će biti i dosta vas iznerviranih Park-ovim auto-erotskim pristupom. Pitanje ukusa.


9. Pokrajina Št.2, Vinko Möderndorfer

Neočekivano dobar noir triler koji kopa po zločinačkom nasleđu bivše nam domovine - SFRJ. Sigurna režija, opijajuće upečatljiva atmosfera i par fantastično dobro snimljenih brutal scena i sex scena me je potpuno "kupilo" da mogu, bez preterivanja, da smestim ovaj slovenački film na top 10. Uverljivost filma leži i u odličnoj glumi (btw. glavni glumac neodoljivo podseća na Davora Gobca iz Psihomodo Pop-a), kao i u akcentovanju na lokalne specifičnosti. Prošlost koja ometa sadašnjost. Put popločan leševima ne vodi u bolju budućnost.



10.District 9, Neill Blomkamp

Progresivan iskorak u sferi komercijalnog filma. SF koji na, maltene, dokumentaristički/dogma način govori o svim našim slabostima (kako individualnim, tako i kolektivnim - društvenim), ali i potencijalima. Niz intrigantnih tema koje je pokrenuo nije doveo do kraja, ali svejedno zaslužuje svoje mesto na ovoj listi jer je uneo svež vazduh kako u sam žanr, tako i na mejnstrim filmsku scenu. Hrabra režija, krajnje interesantan scenario i glavni junak koji je ljudski opipljiv. Vanzemaljci su navučeni na mačju hranu?!






Nadam se da će vam ovi filmovi pomoći da lakše prebrodite ovu depresivnu zimu.