District 9 (2009)

Konačno sam gledao film o kojem se mnogo pisalo u poslednje vreme. I to u bioskopu. Nadam se da će vam i moj skromni doprinos postojećim kritikama pomoći da se odlučite da li vredi izdvojiti 300 din za bioskopsku kartu.

Kao veliki ljubitelj SF žanra ( kao klinac mislim da sam gutao svaki film koji je bar u jednom kadru imao /uglavnom nevešto / urađenu vanzemaljsku masku) imao sam određena pozitivna očekivanja ili bolje rečeno imao sam iskrenu želju da me District 9 podseti zašto volim taj žanr. Da li je uspeo u tome? Delimično da, delimično ne. U svakom slučaju, nisam zažalio što sam ga gledao u bioskopu. Potrudiću se da vam obrazložim zašto nećete imati razmišljanja o 300/a najverovatnije 600 din koje bi bilo bolje da ste potrošili na npr. neku klopu ili knjigu ili već ko-zna-šta-srcu-vam-drago. Ali, takođe i da vam pojasnim da ne očekujete previše od te han solo ili due amici ulaznice.

Najpozitivnija stvar vezana za District 9 je neočekivano svež pristup alien versus human temi. Gde su i jedni i drugi žrtve svoje pozicije koja je, blago rečeno, nesavršena. Zaplet koji se vrti oko socijalno/šovinističke premise drugačiji= dalje od mene svoju dramatičnost produbljuje fantastičnim izborom lokacije dešavanja - Južnoafričkom Republikom tj. Johanesburgom sa svim njegovim kontrastima vidljivim u poslovnom zapadno/bogatom korporacijskom centru koji na svojim tamnim neboderskim staklima reflektuje odvratno zapuštene/siromašne kartonske četvrti nalik onoj našoj što je do skora bila ispod gazele. Očigledna paralela koja je tendenciozno smišljena u glavama producenta? pisca -režisera? vezana je za višedecenijski problem aparthejda kao istorijskog tega koji će ta zemlja nositi verovatno još vekovima.

Vanzemaljci koji su ko zna kojim nesrećnim slučajem završili sa svojim brodom /u stanju potpune mentalne i fizičke iscpljenosti/ na tako nesrećnoj lokaciji ipak preživljavaju uz pomoć nas-ljudi i onog pozitivnog dela naše kulturne evolucije - razvoja empatije i morala vezanog za solidarnost prema ugroženima. Nakon uviđanja da tuđinska civilizacija nije donela, osim neupotrebljivog oružja, tehnološka čuda i znanja kojima bi nas nagradila, vlada radi ono što najbolje radi. Pravi novi problem pod maskom rešavanja postojećeg problema. Gradi slem naselje pod nazivom District 9 gde smešta kompletnu tuđinsku populaciju i tretira ih kao što Ameri tretiraju ilegalne useljenike. Mi ćemo da vam damo osnovne namirnice za minimalno preživljavanje, a za sve ostalo ko vas jebe. I da vam nije palo na pamet da prelazite bodljikavu žicu jer nemate papire za to, a btw i ne želimo vas. I budite srećni što ništa ne radite, a imate bar neki smeštaj i neku hranu. Plus - mi vam to sve plaćamo od našeg poreza. Što znači da počinjemo da vas polako mrzimo.


Nakon višegodišnjih nemira i kulminacije nezadovoljstva prouzrokovanog sve većim rastom kriminala unutar kartonjerskog naselja koji ipak uspeva da raširi svoje pipke i po obodima žičane ograde van propisanih granica donosi se odluka o izmeštanju cele vanzemaljske populacije van granica grada. Daleko od očiju - daleko od srca. Rukovođenje celom akcijom pada u ruke simpatičnom poltronu/karijeristi ( i ta kombinacija je moguća) Wikus Van De Merwe-u koji je zaposlen u izmišljenoj (a tako realno zamišljenoj) vladinoj agenciji za brigu o vanzemaljcima. Dinamika dešavanja se ubrzava neuspešnim aktivnostima povodom iseljavanja kroz koje uočavamo sve standardne probleme vezane za nerazumevanje i komunikaciju između različitih kultura. Počinjemo da saosećamo sve više sa vanzemaljcima iako su napravljeni da izgledaju kao alien noćna mora. Kao i naš birokratski junak Wikus. Od tretiranja tuđinaca kao objekata, Wikus počinje da uviđa da i oni imaju emocije i razmišljanja ne tako drugačija od naših. Naravno, problem u koji se spletom okolnosti uvalio ubrzano doprinosi njegom moralnom/ljudskom prosvetljenju.

Debitantski režiser/scenarista Blomkamp je za svaku pohvalu jer je snimanju pristupio sa pozicija savremenih tokova proisteklih iz dogma pokreta. Iako je dosta novca uloženo u zaista sjajno urađene efekte i generisane likove vanzemaljaca, reportažni vizuelni efekat i britki rad kamere skladno inkorporiraju kompjutersku fantaziju u okvire realnosti i doprinose kako dinamici tako i autentičnosti samog filma. Izbor glavnog glumca je odličan ( Shartlo Copley) jer nam njegovo sjajno izvođenje uloge uz ne-holivudski izgled dozvoljava potpuno saživljavanje sa svim sitnim, a i krupnim karakternim manama koje nas pored pozitivnih strana naše ličnosti čine ljudima, a ne crtanim karikaturama. Ostali glumci nisu baš na visini zadatka, pogotovo iritantno loše i stereotipno odigrane uloge vojnih oficira.

I sada se vi pitate gde leže razlozi delimično neispunjenih očekivanja. Rekao bi - u nedostatku muda. Da se umesto bar trećine akcionih scena film detaljnije pozabavio svim otvorenim pitanjima koje je uspešno dotakao mogao bi da kažem "konačno jedno žanrovsko iznenađenje!". Ovako, moram da razočarano kažem - dobar SF film koji vredi pogledati u bioskopu. Akcione scene, iako su odlično snimljene, počinju da zamaraju, pogotovo u poslednjem delu filmu - te bomba ovde, te eksplozija onde, te meci na sve strane, jurnjava unaokolo. Mislim, čemu? Da većina publike ode iz bioskopa zadovoljna količinom adrenalina? Možda je vreme da producenti i režiseri prestanu da potcenjuju filmsku publiku.

Ja baš i nisam veliki fan Peter Jackson- a koji se na sva zvona povezuje sa ovim filmom kao glavni producent i glavna reklama. Čini mi se da je uradio jednu odličnu i jednu šupačku stvar. Prva je što je izabrao debitanta Blomkamp-a za režisera, a druga je što mu nije dozvolio ili sugerisao da se razmaše do kraja. Zbog čega sam tako siguran u ovo što pišem? Zbog toga što film veoma jasno manipuliše sa političkim i moralnim pitanjima našeg trenutnog društva. Rasizam, šovinizam, političko-vojni interesi, socijalne klase, licemernost medija i vladajućih struktura, birokratija kao instrument za pravljenje magle, različitost kao sinonim za opasnost....svi ti problemi se otvaraju u filmu i šta onda? Umesto progresivnog i hrabrog hvatanja u koštac sa gorućim temama, film skreće na kolosek akcionog proseravanja. Što me još više ljuti jer se na neki način osećam izmanipulisano. District 9 pametno baca udicu na obe strane. Da delimično zadovolji intelektualniji deo publike, a takođe, da delimično zadovolji i one kojima je eksplozija uz kokice vrhunac bioskopske zabave.

Šta se dešava kad nam neko nudi delimično zadovoljenje? Ne dolazi do orgazma. Ali i peting je bolji od drkanja, tako da imate moju preporuku za ovaj film. Nećete baciti pare.

dopuna: prilažem još dve kritike za film na srpskom jeziku koje sam pročitao, pa sami procenite koji vam pristup više leži, a i dopunite razmišljanja o filmu -

slobodan vujanović / mislitemojomglavom

miloš cvetković / popboks