Tuesday, December 1, 2009

A Place to Bury Strangers "Exploding Head" (2009)

Dan za danom prolaze, a bol u grudima i glavi ne prestaje. Sve je shit. I stan koji ste kupili na kredit i posao na kojem poklanjate svoj život nekoj bezličnoj korporaciji i savršena devojka koja čeka da kleknete ispred nje. Neko vas je zajebao. Nije vas više ni briga ko jer glava kreće da vam pulsira u ritmu otkucaja TNT mehanizma. Tik-tak-tik-booom!!!! Od eksplozija uvek sve kreće.

Dajete otkaz na poslu kojeg ste mrzeli iz dna duše, sa podignutim srednjim prstom prema zalizanom šefu i njegovoj sveže izmanikiranoj sekretarici. Idete kući gde spaljujete svu fensi garderobu, oblačite staru Ride majicu iz srednje škole i crne farmerke i pre nego što izađete iz stana bacate kroz prozor TV aparat koji se razbija na stotinu sitnih komada. Kupujete flašu viskija u lokalnom dragstoru i dok dugim gutljajevima žedno ispijate vrelu tečnost gledate crni audi koji stoji parkiran ispred vas. Čizmama razbijate tamno staklo i uz zvuk alarma koji pišti u tonovima dečjih vrištanja sedate na crno kožno sedište i razvaljujete kontakt bravu. Spajate žice i dajete gas do daske. Izlazite na auto-put i krećete u nepoznatom pravcu - što dalje od mračne rupe u kojoj ste do sad živeli. Ništa vas više nije briga jer sloboda koju osećate unutar sebe je božanstvena. Kao hiljadu zvezda koje pršte neutronskom snagom u nezainteresovanom hladnom kosmosu.

Trio iz Bruklina A Place to Bury Strangers na svom drugom nestrpljivo iščekivanom izdanju "Exploding Head" zvuče upravo ovako. Jedna od najboljih svetskih izdavačkih kuća Mute je uspela da ih ubedi da potpišu za njih posle niza ponuda koju je ova fantastična eksplozivna trojka dobijala tokom prethodne 2 godine. Njihov prvenac iz 2007. izdat samo u 500 komada razvalio je nezavisnu scenu svojom upečatljivošću. Nakon sjajnog prijema kod kritike i još boljeg kod svetske publike, svi veći igrači na muzičkom tržištu su krenuli sa ponudama. Mute je na kraju dobio trku.

Zvučna slojevitost koja fascinira obzirom da je u pitanju klasičan rok trio (bubanj, bas i gitara+glas) potiče od tehničke maštovitosti gitariste i pevača Oliver Ackermann-a koji pod okriljem svoje firme Death by Audio pravi ekstravagantno lude gitarske efekte koje, između ostalih, koriste i TV On the Radio i U2. Njegova gitara tj. gitare na ovom albumu zvuče kao čopor podivljalih pasa kojima on suvereno komanduje. Zujanja, prštanja, pištanja i distorzirani tonovi se prelivaju kroz mešavinu Ride, Joy Division, My Bloody Valentine, Sisters of Mercy i The Jesus & Mary Chain melodijskih motiva.

Dok ritam sekcija beskopromisno daje svoj energetski maksimum (
bubnjar Jay Space i basista Jono MOFO zvuče kao dva harley davidson-a napanjena do maksimuma svojih konjskih snaga) , Oliver kreira gitarama super soničnu atmosferu koja je u idealno izbalansiranom kontrastu sa njegovim luzersko/ravnodušnim fazonom pevanja. On ne zvuči kao da mu nije stalo već kao neko ko je već odavno odlučio da krene na put bez povratka i više ne pridaje značaj toj donetoj odluci (njegov vokal najviše podseća na stil pevanja koji su patentirali Ride).

Exploding Head je po stavu pravi punk/noise album, a po melodičnosti i strukturi shoegaze melanholični biser. Ako imate još mladalačkog bunta u sebi i ako vas život još uvek nije dotukao svojom kolotečinom ubacite ga u svoju audio kolekciju. A i ako vas je život smorio onda je ovo prava muzika za vas. Možda pokrene neku dugo očekivanu eksploziju u vašoj glavi.



Ja sam iskreno oduševljen činjenicom da u 2009-toj godini klasičan rok trio može da zvuči i dalje nepredvidljivo uzbudljivo. Jer to me podseća da je sve pitanje mašte, stava i energije. Veliki aplauz za Slobodana koji je one and only na medijima provalio kvalitet ovog albuma i puštao ga u svojoj emisiji "Moć Veštica" - da se ne žalite kako nigde više ne možete da čujete originalnu muziku!

Moji favoriti sa albuma su boldovani:


1. It Is Nothing
2. In Your Heart
3. Lost Feeling
4. Deadbeat
5. Keep Slipping Away
6. Ego Death
7. Smile When You Smile
8. Everything Always Goes Wrong
9. Exploding Head
10. I Live My Life To Stand In The Shadow Of Your Heart

12 comments:

  1. Tvoj mozak je jedna velika misterija.

    ReplyDelete
  2. prilažem još dva čitanja. nijedno nije toliko dramatično kao tvoje, ali sva tri su tu negde :)

    http://nasdvoje2.blogspot.com/2009/09/place-to-bury-strangers-exploding-head.html

    http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7720

    ReplyDelete
  3. moji utisci su blizi maaretovim :) ocekujem da na sledecem dobijem zapaljiviju i lepsu buku.

    ReplyDelete
  4. samo zbog ovog tvoj intro-a treba preslusati album..
    ride majica! 10 poena, mario, 10 poena od 10
    :)

    ReplyDelete
  5. nasdvoje, mareta je teško sustići u brzini preslušavanja i pisanja:)super što postoji više kritika i to pozitivnih - više ljudi će slušati dobru muziku.

    ves, kod mene je melodija uvek ispred buke. zato mi se baš i dopao ovaj drugi album. buka se mnogo lakše pravi. a na ovom albumu (u muzičkom smislu) je prava genijalnost način na koji su je iskontrolisali. kao besan čovek koji ispaljuje koncizne rečenice. ali, obzirom da je mare vrhunski poznavalac viskija i on se dobro razume u tematiku:)

    cvetajeva, ja sam jedan bezobrazni manipulator:)

    ReplyDelete
  6. "ves, kod mene je melodija uvek ispred buke. zato mi se baš i dopao ovaj drugi album. buka se mnogo lakše pravi"

    pa nisam ni ja rekla da volim buku zarad buke; niti sam iskljucivo mislila na ogoljenu buku. zato i rekoh "lepu" buku bez veceg objasnjenja - kao Ocean, Falling Sun..hoces reci da tim pesmama ista fali?

    covek krene da meri prema nekim stvarima, pa tako mislim da su malo "krivi" sto su vec na prvom albumu podarili kosmosu takve pesme :)

    poslusaj Screen Vinyl Image :)

    ReplyDelete
  7. ves, ja sam izgleda u manjini jer mislim da im je drugi album bolji od prvog. moje mišljenje je da su pesme snažnije, fokusiranije i da je zvuk komercijalniji - u pozitivnom smislu i autentičniji (bez obzira na silna poređenja). kapiram da si se vezala za pesme sa prvog koje su više u "dream" atmosferi. naravno, ništa im ne fali - sve je samo pitanje ukusa, a moj više naginje ka stegnutijoj joy division formi koja je prisutnija na "exploding head"-u.
    asteroid exile,until the end of time & what you need je moj trio sa "interceptors"-a. ostale pesme sa albuma retko ponovo puštam.

    ReplyDelete
  8. Okej okej
    SVI: Midnight Sun EP mi je bolji i sladji, tj kompletno odlican :) Uzivo su odlicni tek

    ReplyDelete
  9. mene razočar'o interceptors, a midnight sun ep mi je bio fantastičan. imam utisak vesna da smo tada slušali tri puta više muzike nego sada.

    ReplyDelete

PRIčE iz JUžNOG POTOKA

GaYda Mario

My photo
svakom keru je potreban kerovođa

Čitaoci