The Knife, video spot za numeru "Heartbeats" (2003), režiser - Johannes Nyholm
Švedski elektro-pop duo je osvežio savremenu scenu kombinacijom retro - aluzija 80tih i elektro zvuka 21veka, uz prepoznatljivo karakterističnu boju Karin-inog glasa (koji je većem delu publike poznat kao glas iz par pesama Royskopp-a). Negujući krajnje personalizovan pristup muzici uz adekvatnu dozu spontanosti i humora, The Knife su od početka svoje karijere težili isto takvom načinu razmišljanja i u pogledu svog vizuelnog predstavljanja (retko se slikaju nemaskirani jer smatraju da njihov izgled nema nikakve veze sa muzikom te su se odlučili da prave fotografije koje neće prezentovati njihove persone već pre njihov vizuelni doživljaj sopstvene muzike - često se slikaju sa maskama životinja).
Švedski duo teži kreiranju sopstvene vizuelne estetike pa u skladu sa tim i biraju razne umetnike koji im se lično dopadaju za autore svojih spotova (u kojima, naravno, nećete videti njih već razne art video/grafičke radove). Ne bih baš mogao da tvrdim da su svi njihovi spotovi podjednako uspešni i interesantni, ali video koji me je kupio na prvu loptu je rad švedskog režisera Johannes Nyholm-a za jednu od mojih omiljenih pop pesama iz 21.veka "Hearbeats". Klinci na skejtovima, snimani lo-fi kamerom, beskrajno su interesantni u svojim relaksiranim surferskim pozama, a minimalne grafičke animacije na neočekivan način, svojim kontrastnim efektom, postižu pojačavanje tenzije vragolastog skejt spusta (aludirajući na slobodu, rasterećenost i maštovitost tog uzrasnog doba). Sam spust bi sigurno izgubio na efektnosti bez tog grafičkog prekida. Nevinost igre podseća na spontanost i intimnost same muzike.
Nepretenciozan pristup spotu samo je dodatni plus koji pomaže tom osećaju. Pritom, Johannes je sjajno semplovao snimke skejt-surfera i uskladio ih sa ritmom same pesme postižući neprimetan, ali značajan link sa savremenim pristupom korišćenja semplovane/lupovane estetike elektronskih formi muzike. Hm, pitam se da li dvoje derana u prvom planu koji su identično obučeni treba da asociraju na same autore u kontekstu brat/sestra sličnosti? Možda u ovom slučaju i nisam potpuno objektivan jer mi je sama pesma prava poslastica, but who cares? Ono u šta sam siguran je da ne mogu da zamislim bolji spot za ovakvu pesmu. Nepretenciozan, zabavan, estetski unikatan i divno pristaje atmosferi same pesme.
Massive Attack, video spot za numeru "Be Thankfull For What You've Got"(1992), režiser- Baillie Walsh
Baillie Walsh je zaista bio značajan podstrek u vizuelnom smislu za neosporno jednu od najznačajnijih i najuticajnijih muzičkih grupa 90-tih. Momci iz Bristola su prokrčili svoj put do main streem scene i odličnim video radovima iza kojih u većini slučajeva stoji pomenuti Baillie ("Unfinished Sympathy" -još jedno odlično delo i još jedan spot iz jednog kadra - počinjem da shvatam da je pola spotova iz ovog serijala rađena iz jednog kadra..ccc, "Daydreaming", "Safe From Harm", "Be thankfull..."). Izabrao sam baš ovaj spot iz više razloga. Nije bio emitovan tako često zbog lažno puritanske brige o mogućem nemoralu koji se ogleda u prezentovanju golog tela ( ne znam kako nisu uspeli da zabrane i slike po muzejima organizujući npr. akcije docrtavanja kupaćih kostima Renoarovim kupaćicama itd) pa eto prilike da se bar sada podsetimo na net-u ovog "piece of art" video klipa. Plesačica/striptizeta je lepa, graciozna i seksi i to na jedan prefinjen način koji većina renomiranih pop zvezda ne poseduje, a njena koreografija je prava poslastica za sve ljubitelje plesne umetnosti.
Fotografija, kamera i montaža su zanatski besprekorno dobro urađeni, a meni tema samog spota (striptiz) budi razne asocijacije. Na početku spota striptizeta ulazi u klub sa slušalicama na ušima slušajući, naravno, Massive Attack i to pesmu "Safe From Harm" (inače, izrazito volim koncept kada umetnici u novim delima daju reference na prethodne radove). Možda nam Massive preko izbora striptizete i jeftinog striptiz bara pokazuju svoju pripadnost radničkom sloju iz kojeg i sami potiču? I na isti način aludiraju da je upravo to njihova glavna publika kojoj se obraćaju pa samim tim striptizeta koristi njihov rad u kontekstu svog rada. Od srca srcu.. Pritom razgolićavanje same igračice koje je sastavni deo striptiz tačke možda treba da asocira na same muzičare koji se potpuno emotivno/intelektualno skidaju pred svima nama, nudeći nam svoju dušu na dlanu upakovanu u muzičku formu. Inače, sama pesma je obrada originalne pesme iz 1972. čiji je autor William DeVaughn pa je možda scenografija samog spota jedna vrsta omaža tom vremenu 70-tih koje je poznato i po ekspanziji i popularizaciji striptiz barova. Svakako, ovaj video spot je vizuelni užitak, pogotovo za muški deo publike (siguran sam da će par uzdaha da izleti i iz emancipovanih ženskih pluća).
EKV, video spot za numeru "Oči boje meda" (1985), režiser -?
Za kraj celog serijala odlučio sam da budem lokal patriota. Ovo je bend iz NAŠEG grada. U kratkim crtama - nisam uspeo da nadjem ime režisera spota, znam da je sniman u produkciji nekad kultne tv emisije "Petkom u 22" gde se mota ime Stanka Crnobrnje i da je ovaj spot proglašen najboljim video spotom davne 1985.godine (ako ste slabi sa matematikom - pre ravno 24 godine). Da li možete da se setite ijednog domaćeg benda čiji svi članovi u spotu izgledaju ovako seksi, šmekerski i uverljivo? Ceo spot je baziran na harizmi benda i oni su to iskoristili na najbolji mogući način, usput provocirajući malograđansku kasabu svojim latentnim međusobnim seksualnim provokacijama i dark šik estetikom koja je potpuno u svetskom skladu tog vremena. Atmosfera Beograda provejava kroz vizuru svakog kadra, stilizovanog enterijera i dekadentno raspadnutih haustura (ko nosi pravi duh ovog grada u svome srcu zna o čemu pričam). Da li znate bilo koji aktuelni domaći spot koji može da parira ovom teškašu od 24 godine?
No comments:
Post a Comment