Pokretne muzičke slike - triptih 1

Kucamo na vrata zaboravljenih tekstova. Mislim da je ovo retko štivo na srpskom jeziku. Pisao 2009-te, mlad i zdrav kao ruža.

Postoje različiti stavovi o nameni muzičkih video spotova. Main streem filozofija snimanja već odavno zastupa stav da video spot treba da promoviše određeni životni stil koji je vezan za samog izvođača muzike, pa smo u skladu sa tim najčešće bombardovani klišeiziranim slikama koje se mogu svrstati pod par osiromašenih koncepata: jeftine/kič erotizovane pokretne slike koje treba da izazovu požudu usmerenu prema samim izvođačima ili njihovom stilu života (korporacijsko/potrošački stimulisano), fensi klonirano izdizajnirani bendovi koji se trude da izgledaju kul udarajući po gluvim instrumentima (playback dosadno), emocionalno/patetične pričice sa konceptom ljubić-romana (i bogati plaču) i raznorazne koreografsko/cirkuske đuskačine (uglavnom daleko od inventivnog savremenog plesa, više podsećaju na pavijanska nadmudrivanja). Postoji, na svu sreću onih koji su uspeli da izbegnu uticaj kič estetike, i druga strana muzičke medalje koja tretira snimanje spota kao umetnički izazov i priliku da elegantno podvuče stav o primeni art-koncepta u svakom segmentu umetničkog nastupa - ako već moramo da snimamo i gledamo spotove zbog sadašnje dominantno vizuelne kulture, zašto da onda ne iskoristimo priliku da spotove tretiramo kao unikatnu video umetnost? Zanimljivije je, inspirativnije i vizuelno podsticajnije. Pored toga, gledajući takve spotove imamo priliku i da vidimo koja interesovanja, stavove, estetiku i filozofiju slede sami muzičari koji su ipak glavni akteri našeg interesovanja. Nadam se da ćete uživati u narednim izabranim spotovima koji su po raznim navedenim kriterijumima značajni (redosled je potpuno random). 

Prvi triptih:


Placebo, video spot za numeru "Protege moi" (2003), režiser - Gaspar Noe


Placebo (koji su opravdanu popularnost stekli najviše zahvaljujući harizmatično lepljivom glasu Brian Molko-a) su napravili inteligentan potez u svojoj karijeri birajući Gaspar Noe-a za režisera pesme "Protege moi" iz 2003. (i to francuske verzije u kojoj Molko samo refren peva na engleskom) te smo shodno tome dobili vizuelno intrigantno delo koje je, uzgred, dobilo zabranu emitovanja svuda u svetu zbog prikazivanja eksplicitnih seksualnih scena ( ne znam šta bi se moglo reći na tu temu jer mnogo vulgarnije scene možemo videti svakodnevno u treš spotovima, no bitno je samo ne isukati bingulca iz pantalona i sve je ok). Gaspar Noe je već dokazao svoj vanserijski talenat i ušao u krug najeminentnijih savremenih evropskih režisera svojim prethodnim radovima (pogledati filmove "Carne"-1991, "Seul contre tous" -1998, "Irreversible"-2002).Kao veliki poštovalac rada Stenley Cubrick-a, u ovom spotu je napravio efektan omaž sceni orgija iz poslednjeg Cubrick-ovog filma "Eyes wide shut",1999. Skrećem pažnju na odličnu kameru i fotografiju kao i na činjenicu da je spot snimljen iz jednog kadra. Iako je spot "Protege moi" zabranjen za javno emitovanje, Placebo je marketinški pametno iskoristio tu činjenicu (zabranjena voća su najprivlačnija) plasirajući spot preko interneta gde je brzo postigao veliki broj posećenosti.








This Mortal Coil, video spot za numeru "Acid, bitter and sad"( 1987), režiser Nigel Grierson


Za udruženi muzički projekat "This Mortal Coil" (teško je reći bend jer je to bio zajednički projekat umetnika koji su bili inkorporirani u jednu od najznačajnih etiketa osamdesetih - izdavaćka kuća 4ad) u koji su bili upleteni članovi Dead Can Dance-a, Cocteau Twins-a, Color Box-a, Wolfang Press-a, Modern English-a i još par veoma zanimljivih izvođača, a sve pod dirigentskom palicom vlasnika 4ad-a Ivo Watts-Russella, snimljen je ekskluzivan video spot u okviru video kompilacije "Lonely As An Eyesore" koja je pratila audio izdanje istog naziva, a na kojoj su se nalazili svi relevantni autori muzike pod etiketom 4ad-a. Režiser iza ovog spota koji je konceptualno povezan sa ostalim spotovima na tom izdanju je Nigel Grierson, najpoznatiji po svom grafičkom i fotografskom radu za ovu etiketu. Autor većine omota i fotografija navedenih bendova, upustio se u zahtevan rad snimanja 9 spotova za bendove sa ove kompilacije i uspeo da napravi jedinstveno umetničko delo koje je tokom narednih godina zasluženo dobilo kultni status. Magična privlačnost spota "Acid, bitter and sad" sastoji se u sofisticiranim vizuelnim pejzažima i neverovatno uspešnom dočaravanju oniričke atmosfere. Ukratko, ovaj video-art izgleda kao da je izašao direktno iz podsvesti u vidu nedorečenog sna ispunjenog skrivenim čežnjama, pritajenim strahovima i asocijacijama na nevinost.

 


Front 242,video spot za numeru "Headhunter" (1988), režiser Anton Corbijn


Za ovaj ključni video spot, kako za karijeru legendarnih EBM Belgijanaca tako i za karijeru holandskog fotografa i režisera Antona Corbijna (njegov prvi igrani film je "Control" iz 2007, biografska drama o životu Ian Curtis-a) kruži nepotvrđena duhovita anegdota. U to vreme Anton baš i nije dobro baratao engleskim što je prouzrokovalo pojavljivanjem jajeta kao glavnog simbola spota (Anton je razumeo da je naziv pesme "Egghunter"). Belgijancima nije bilo jasno zbog čega je jaje glavni akter spota, ali im se toliko dopalo da su odlučili da ga zadrže i plasiraju u javnost. Ispostavilo se da su napravili pravu stvar jer ih je upravo taj spot lansirao u polje šireg svetskog interesovanja. Anton je, takođe zasluženo, radom na tom spotu postigao svetski uspeh, i postao svetski poznat po spotovima i fotografijama koje je radio kasnije za Depech Mode, Nick Cave-a,Nirvanu, U2 i mnoge druge poznate bendove. Ovaj video-art karakteriše precizan stilski koncept i dizajn koji se savršeno poklopio sa muzičkim izrazom Front 242. Obratiti pažnju na kostime, eksterijere, fotografiju i nenametljivu ali efektnu montažu.