Monday, April 30, 2012

BUDI IDEALISTA 6.MAJA

“Impossible is just a big word thrown around by small men who find it easier to live in the world they've been given than to explore the power they have to change it. Impossible is not a fact. It's an opinion. Impossible is not a declaration. It's a dare. Impossible is potential. Impossible is temporary. Impossible is nothing.” 
Muhammad Ali

DVE SRBIJE SU POLITIČKA MANIPULACIJA KOJA NAS RAZDVAJA

Koliko god da se razlikujemo svi mi živimo ovde i (u velikoj većini) delimo istu sudbinu. Dve Srbije su ogroman problem koji političari brižljivo neguju jer iz njega crpe svoju snagu koja se ogleda u laži da ukoliko odemo na levo ili desno ponudiće nam se drugačija slika od ove koju živimo. Bez obzira da li ste na selu ili u gradu, da li ste glasali za radikale ili demokratsku stranku, da li verujete u socijalizam ili liberalni kapitalizam na kraju ćete (posle ovih izbora) završiti, kao i uvek, sa druge strane duge - sa one strane gde socijalističke ruže ne cvetaju, gde su dss različci odurnog mirisa, gde je radikalski hleb od 3 dinara grumen zemlje, gde je žuta boja demokratske stranke boja korporativne mokraće koja se sliva sa neba i gde se naprednjačko možemo odnosi na - i dalje da vas lažemo. Vreme je da shvatimo da su dve Srbije zapravo pojam koji označava razliku između 90 posto nas koji se trudimo da radimo i preživimo i 10 posto onih koji se trude da vladaju preko našeg izrabljivanja. A tih 10 posto se veoma fino druži između sebe na raznim upravnim odborima, u skupštinskom restoranu i na korporativnim partijima. Oni su odavno prevazišli svoje otužno lažne političke programe sjedinivši se u jednu vladajuću kastu koja godinama crpi snagu iz nesavršenosti demokratskog sistema sakrivajući se iza maksime - vi ste nas izabrali da u vaše ime vladamo. 

Problem je što oni ne vladaju u naše ime, kao i većina demokratski izabranih vlada širom sveta - devil bless America. Još veći problem je što svi oni imaju apsolutno legitimno pravo da kreiraju ratove, da eksploatišu i uništavaju naše prirodne resurse, da stvaraju sve veće klasno raslojavanje i da donose korporativno-mafijaške naručene setove zakona koji većini ljudi ne odgovaraju.

ONI IMAJU SVAKO DEMOKRATSKO PRAVO NA TO JER VEĆINA IH JE IZABRALA.

Slobodan Milošević je imao apsolutnu većinu na svim izborima do onih 2000-te kada je takođe imao ogromnu podršku. Većina stanovnika Srbije je, kroz sva stradanja i propadanja, i dalje glasala za njega. On je imao legitimnu podršku za svoju politiku - u količini osvojenih glasova. Krivica nije samo individualna, u demokratskom sistemu je pola-pola. Na izabranim i na onima koji ih biraju.

Da li zaista želite da date legitimitet bilo kome od trenutnih, a već decenijama, istih trulih opcija?


Ovaj sistem ne valja. Koliko god ga opravdavali demokratskim principima, on i dalje ne valja. I to se ne odnosi samo na Srbiju već je globalni problem. Dozvolili smo mafijaškim političkim partijama da privatizuju naše živote i da se već dve decenije kockaju sa njima zarad jednog i jedinog razloga - sopstvenog profita. Dozvolili smo da se najgori među nama bave politikom. Dozvolili smo da polu pismene barabe, amoralni nesposobni šljam i korumpirane birokrate sede u našoj skupštini i da već godinama demonstriraju bahatost, nerad i nesposobnost imanja vizije za budućnost dužu od jednog mandata. Što je još gore, dozvolili smo da najgori među nama odlučuju o ustavu i zakonima, prepustivši na taj način uređenje sopstvene zemlje onima u koje najmanje poverenja imamo. Usled višedecenijske degradacije političkog sistema, povlačenje iz tog ljudskog mulja je bio logičan izbor skoro svih  inteligentnih, poštenih i sposobnih ljudi - ljudi od integriteta.

UKOLIKO ŽELIMO BOLJU BUDUĆNOST MORAMO DA SE MENJAMO

Sistem je zver koja ima veliku snagu, ali ne postoji zver koja je nepobediva. Mi moramo od nečega da krenemo. Zato želim da vam kažem da sam ubeđen da potencijal početka promene leži i u 6.maju. Ali, za razliku od niza pragmatičnih saveta o biranju najmanjeg zla i ciničnih komentara na temu "naivnih građana" ja sam za ideal nečeg novog. 

GLASAJMO OVAJ PUT ZA SEBE IAKO NAS NEMA NA GLASAČKOM LISTIĆU

Izađimo u što većem broju i predajmo glasačke listiće koji će svi imati istu poruku - NEVAŽEĆI. Samo nemojte da predajete listić koji je potpuno prazan jer uvek postoji mogućnost da će ga neko zaokružiti umesto vas.

To je jedan od načina da započnemo neki novi put. Da se prebrojimo - za početak. Da pošaljemo poruku koja će glasnije odjeknuti kao poziv za nas, a ne kao šamar njima. Ukoliko nas bude bilo dovoljno to će doneti neku novu nadu.

NE POTCENJUJTE MOĆ BROJEVA.

Veliki brojevi vuku i veliku energiju. Neki ljudi će dobiti sveže ideje. Neki inteligentni ljudi će se okupiti da postave prava pitanja. Dobićemo šansu da se zaustavimo na ovom putu sistema koji neguje naše najgore osobine i da razmislimo svi zajedno kakvu zemlju želimo. SVI ZAJEDNO KAO GRAĐANI I SELJACI, A NE KAO NAŠI LAŽNI POLITIČKI PREDSTAVNICI. Ne moramo uvek da čekamo na velike da menjaju svet, a samim tim i nas. Mi smo ovde. Ovo je naša zemlja. Ukoliko želimo da je menjamo zajedničkim snagama to i možemo. Ne znam kako, nemam rešenja u rukavu, ali sam siguran da je veliki broj nevažećih listića šansa da se najbolji među nama ohrabre, da se stimulišu neke nove snage i da, na kraju krajeva, shvatimo da su promene moguće, ali ne kroz spoljnu revoluciju već kroz onu jedinu pravu - unutrašnju. Vreme je da prestanemo da se oslanjamo na "neke druge" i da svoju inertnost opravdavamo trenutnim očajnim političkim sistemom.

NAPUSTIMO PUT CINIZMA I PRAGMATIZMA

Mene ne interesuju cinizam i pragmatizam - dve osobine koje tako lepo idu zajedno i tako negativno utiču na lepotu čoveka (kao čuda evolucije ili božije ruke) . To su putevi koji vode pasivnosti, održavanju starog, gubitku konstruktivne energije.  Generacije se uče od strane najbližih pravilu "ne talasaj". Gledaj svoje sitne probleme i ćuti. Brod na mrtvom moru bez talasa stoji jer to znači da nema vetra. A stajanje na sred okeana povećava šansu od smrti. Taj način razmišljanja naših intelektualaca nas je i doveo do ovog očajnog i depresivnog mesta.
Nama je potreban idealizam, verovanje da možemo do zvezda, pokušaji dostizanja nemogućih ciljeva jer jedino tako ćemo doći do progresivnih ideja, novih početaka i inovativnih rešenja. Sve najbolje stvari u našoj istoriji su se desile upravo iz poriva slobode uma i verovanja u ideje koje svet nikada nije prepoznavao na vreme.

KOJA JE DRUGA OPCIJA?

Da glasate za ljude kojima ne verujete? Da glasate za partije koje nam već 20 godina pokazuju koliko su nesposobne i pokvarene? Da ubeđujete sebe da će ovaj put, nakon izbora, ti isti ljudi realizovati obećanja koja nisu uspeli da realizuju godinama pre toga? Da se tešite da Boris Tadić ipak neće krenuti negde u rat? Da li su nam kriterijumi toliko spali? Koliko traje ljudski život? Koliko godina nam je života već otišlo na mikro očekivanja i minijaturna pomeranja nabolje? 

Meni je zaista svejedno ko će od njih da uzme više procenata jer jedina stvar koju će ti rezultati promeniti je zamena njihovih procenata u svim dilovima kojima nas oštećuju decenijama. Meni je zaista besmislena ta pragmatična izborna matematika koja kaže da će nevažeći listići ići u korist najvećih partija. Ovaj put, za mene, nije u pitanju don kihotovska borba protiv njihove zajedničke vlasti već ulaganje u naše zajedničko verovanje - u pokazivanje postojanja neke nove kolektivne svesti koja može (dugoročno gledano) doneti nove puteve kojima bi mogli, kao društvo, da se krećemo. Na neki način, ja i neću izaći na izbore zbog političkih partija već zbog vere da ću doprineti postavljanju temelja iz kojih ćemo, tokom narednih godina, crpeti snagu za zajedničke (mnogo konstruktivnije) kolektivne akcije. Koliko će ko procenata imati zbog toga je irelevantno jer će se post izborne koalicije ponovo formirati na isti način kao i pre - bez razmišljanja o volji građana. Da li je iko ko je glasao za LDP na prošlim izborima očekivao da će oni ući u koaliciju sa SPS-om? Ah, da, kako bi grad funkcionisao bez toga - ma dajte, molim vas.

Opcija neizlaska na izbore je takođe legitimna stvar, ali tu postoji problem definisanja tog broja. Da li su to nezainteresovani, apolitični ili besni? Čini mi se da je nevažeći listić ipak jasnija poruka od neizlaženja, mada razumem i tu opciju.

GLASANJEM ZA PARTIJE SAMI SNOSITE ODGOVORNOST ZA NJIHOVU KORUMPIRANOST

Glasanjem za bilo koju partiju vi zapravo legitimno podržavate ovaj korumpirani sistem. Još važnije, gubi se dragoceno vreme koje isisava još dragoceniju energiju. Da li će nam biti malo bolje ako DS umesto naprednjaka nastavi ovim putem? Verovatno da hoće, ali da li je to život koji želimo? Umesto 3 mrvice dobićemo 4 tokom naredne 4 godine njihovog mandata, umesto nade dobićemo još veću pasivnost i dalje povlačenje u našu privatnu izolaciju. Umesto radosti življenja u sopstvenoj zemlji razmišljaćemo još više o napuštanju iste.

500 000 NEVAŽEĆIH JE MINIMUM ZA POČETAK NOVE SRBIJE

Glasanje ZA NAS i protiv ovog korumpiranog partijskog sistema u broju koji bi dosegao 500 000 glasova (po mojoj proceni to je minimum koji znači)  neće promeniti ništa bitno SADA. Ali će posejati seme neke drugačije Srbije koja će se izroditi narednih godina iz toga.


DAJMO SEBI ŠANSU ZA NOVI POČETAK - VERUJMO U NAJBOLJE U NAMA


Kako bi naša zemlja Srbija izgledala kada bi više nas delilo ideale nečeg boljeg od ovog što nam se, kao ovcama, nudi?

Lično, sumnjam da će biti zaista značajan broj nevažećih listića, ali igra koja se igra 6.maja ipak zaslužuje pokušaj. Ja znam šta ću da uradim sa svojim listićem, a nadam se da ćete i vi da malo dublje razmislite, van dnevno-političkih razloga,  o tome šta zaista taj listić znači.


16 comments:

  1. E, aj se vidimo. Smara me da pišem neke čaršave od komentara.
    Uzgred, Mare se nešto izlajao, kad će da bude? Mislim, kad će da bude TO ? :)

    Dakle, ako možemo nekako da se vidimo pa da proćaskamo o svemu. Jedino što sam ja u poslu do guše zadnje vreme. Radim čak i sutra, na proleterski 1. Maj. Šta da tim kažem sem ovoga:

    http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=55yCQOioTyY#!

    :)

    Ali, naći će se već vremena.

    ReplyDelete
  2. auuu jbt mario već zvučiš kao strogi ćale :))) znaš da poštujem tvoj stav jer nisi fukara i nemaš potrebu da radiš nešto samo da bi se dopao drugima.

    ja oću brate da se menja ova ekipa na vlasti. to je moja jedina želja, cilj i đurđevdanska opsesija. neka dođe i crni đavo samo da vidim leđa umornom tadiću, optimističnom kao kuga, hohštapleru dinkiću, konstantno pijanom ivici i ostalim ljaljanima i lapatorima. ne mislim da su ovi drugi nešto bolji već me pokreće princip da fotelje menjaju dupeta. dupeta su nebitna, fotelje su bitne, i moj mikro uticaj na to ću vala da iskoristim. pa kad mi dosade i ta druga dupeta i njih ću da čistim, ali stvarno, stvarno, MAJKEMI, ne vidim poentu akcije da se zbog dupeta lomi fotelja, bilo onih čija dupeta postaju preteška bilo onih koji ništa neće da učine povodom jasne činjenice da su se fotelje nakrivile. nije to pitanje prve i druge srbije, to je bila samo pričica da se sakrije činjenica da srbije više nema, i da je nema već duže vreme i znaš i sam ni ja ne pripadam nijednoj - ovi iz prve me gledaju kao drugaka, ovi iz druge misle da sam najzadrtiji prvak - i znaš šta i jedni i drugi su u pravu, znači i jedni i drugi greše jer ko pogodi cilj promašio je sve ostalo :)

    ono što bih da pohvalim je to što ne trčiš pred rudu, i ti si svestan da ništa ne može preko noći. slažem se, potreban je i idealizam, ali pošto smo mi na vetrometini, raznorazni vetrovi koji duvaju sa svih strana ne donose dobre vesti u tom pogledu. i to je jeb politike, posebno one realne - ona je nužno i cinična i pragmatična, ali jedno je kad su c i p sredstvo da se ostvari neki društveni i individualni interesi, a drugo kad su cilj sam za sebe, ono kad presuši jezero kreacije pa se sklizne u dekadenciju i bahatost. primećujem ovo drugo kod aktuelne garniture i hoću da im skinem te ohole osmehe sa zadriglih lica, hoću da ih vidim da se nerviraju, hoću da osete neuspeh jer se oni među sobom tripuju da su uspešni iako i ti i ja i mnogi vredni ljudi u ovoj nesrećnoj karikaturi od države znamo da su obični paceri.

    eto šaljem ti drugarski pozdrav, dobri moj mario. ljubi ženu i dete :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ovo je najbolji text o izborima koji sam procitao. Mozda je ipak korektnije reci da se ovim recima ponajvise slazem.
      Svaka cast.
      A i tekst "Analiza predizbornih kampanja i procentne procene" je nesto sa cim se 99.99% slazem, samo lepse napisano nego sto bih to ja umeo.
      Gr8, fala ili sta da kazem...

      Delete
  3. vrabac, ako misliš na TO malo biće ono je već 2 dana na gajbi - šećer MILA:) imaš fotku u ranijem postu. čim prođe ovaj prvi zaštitnički period organizovaćemo viđanje. znači, zakačilo te dežurstvo za 1.maj - stvarno bezveze :( e moja bela ćao...

    daj da vidim ovog lajavog mareta :)
    kapiram da si realniji od mene - u smislu da ćeš da se zadovoljiš menjanjem fotelja tj. promenom vlasti kao suštinskog demokratskog principa koji bi trebalo da poveća osećaj političke odgovornosti učesnika u njoj. što bi bilo sjajno kad bi funkcionisalo u praksi ali u ovoj našoj jednoj te istoj ekipi to mu samo dođe kao manja, opuštenija ekskurzija čekanja i zajebavanja u opoziciji do sledećih izbora.
    ma, sve je u principu jasno svakom ko ima iole mozga, samo ostaje ono najveće pitanje od svih - šta ćemo dalje? kako da nađemo neku novu priču koja će pružiti neki bolji osećaj od poraza.
    zaista nema ništa preko noći, ali malo prilika nam ostaje gde možemo da aktiviramo veći kolektivni potencijal. nekako mi deluje da su ovi izbori jedna kulturna i mirna varijanta u tom smislu.

    ma nema šanse da budem strog ćale, ja sam već pamuk )
    ljubim ih oboje, dok se ne vidimo!

    ReplyDelete
  4. e bem ti lebac, ova moja luda žena meni ništa ne prenosi...
    čestitke i tebi mami, a maloj živuljkici sve,sve,sve najbolje

    ReplyDelete
  5. "kako da nađemo neku novu priču koja će pružiti neki bolji osećaj od poraza"

    ko potraži naći će. po meni, to nema direktne veze sa političkom scenom, što mu postane jasno kad bude pronašao. e sad, drugi je problem da li će to biti 2d ili 3d, sve političke priče su 2d a život je 3d, zato treba izabrati život, koji je, jbg, bez politike nemoguć. dakle tu je ali nije preovlađujuća determinanta...

    ReplyDelete
  6. mare, druže, nisam mislio na privatnu priču već na našu kolektivnu - u smislu entiteta koji živi ovde. kao narod ili bolje rečeno kao stanovnici ove zemlje doživeli smo poraz (koji još više boli kada vidimo na kojem bednom nivou su paceri koji nam determinišu šire okolnosti naših privatnih života).

    moj privatni život je već više puta bio izložen dramatičnim situacijama koje su bile prouzrokovane političkim odlukama. jeste politika 2d a život 3d, ali da citiram koju i cvijanovića kad sede u zatvoru (mi nismo anđeli):

    "jesi li nekad osetio prisustvo nevidljive sile koja te prati i utiče na tvoj život?"
    "jedino kad mi je ćale ukinuo džeparac i na silu me zaposlio"

    :)

    ReplyDelete
  7. :) stoji stoji... ali opet... privatno ne postoji bez kolektivnog, kolektivno ne postoji bez privatnog. ta dva su stalno u sukobu a ne mogu jedno bez drugog. hteo sam da kažem da bar za moj ukus imaš suviše privatan pristup za jednu kolektivnu temu. tačno je - kolektivno do odredjene mere definiše moju, tvoju i svačiju drugu realnost ali je ne određuje u potpunosti. kada je to drugo na vlasti, onda imamo posla sa totalitarizmom. znam da nije neki izbor, ali prljava, zagađena, korumpirana cosa nostra mi se ipak čini kao bolja ideja u odnosu na ovu drugu opciju. slažem se totalitarna ideja je idealistička, čista u smislu poštenja, zanosa, logike itd. ali je brate u praksi mnogo krvava, čak i više od ove prve koju zasluženo bije glas da je zla. staljin nije imao ličnu svojinu ali je klao ljude kao zečeve. kolektiv treba da bude u službi individue, dobrovoljno, a ne obrnuto.
    i dok se ne pojavi nešto treće, u šta trenutno sumnjam jer ne vidim ni naznake tako nečeg, izabraću loše ako biram između njega i zla.

    ReplyDelete
  8. nisam ni ja za diktaturu, ali jesam za nešto treće. a to treće će se jedino osmisliti tokom tranzicije
    postojećeg. a da bi došlo do tranzicije potrebna je kolektivna promena svesti. i ponovo se vraćamo na 6.maj kao datum koji ima potencijal da bude početak te promene. ako stalno biramo manje zlo mi zapravo zatvaramo vrata za nove stvari jer, ipak, pristajemo na cosa nostru. bila je jedna odlična kampanja na siciliji baš povodom mafije - sastojala se u tome da aktivira ljude da ne kupuju stvari u radnjama koje plaćaju reket kozama. i to je bila prilično uspešna kampanja - mnoge radnje su počele da odbijaju plaćanje reketa jer na kraju od koga žive? eto jedne fine paralele na temu kolektivnog menjanja svesti kroz konkretnu akciju.

    ReplyDelete
  9. super priča, ali... nisu dali pare mafiji, ali kupuju bar jedan proizvod čiji je proizvođač berluskoni, a on je takođe mafija. to su sve simpatične akcije ali one ne rešavaju problem, samo smiruju savest, skroz u duhu licemernog new age dobročinstva, jer hipokrizija makes the world go around. štetna stvar dakako, ali bez nje bismo još uvek izlazili sa sekirama iz kuća.

    nimalo nisam uveren da promena kolektivne svesti na koju ti ciljaš ovde može da se dogodi odozdo - previše je to vekova jedne iste čvrste ruke da bi se tek tako ljudi sami od sebe oslobađali, ovde je uvek postojala nelagoda naspram gorepomenute civilizacijske hipokrizije. naš čovek ne zna da se cenjka, ali vrlo dobro zna sekiru. s druge strane, ljudi ni neće slobodu, hoće da ih ostave na miru. nije baja onaj koji daje odgovore, već onaj koji postavlja pitanja, a u dobrom delu sveta to je i dalje država, koliko god da ima uočenih slabosti. i država postavlja pitanje tako što raspisuje izbore, naravno ne zaboravljam da je ovo karikatura od države. i pošto se to sve uzima u obzir pri razmišljanju na ovu temu, jedina mogućnost vredna napora po tom vrlo sniženom ali realnom kriterijumu je da se uspostavi ustrojstvo koje će biti podnošljivije, da ima mesta za sve dokle god ne ugrožavaju druge, da se ljudi ohrabre da može nešto da se postigne i bez sekire. volim umetnost ali ne vidim joj mesto na glasačkom listiću, jer ga vidim kao zdravu alternativu sekiri. dotle moj pogled seže i u skladu sa njim i kreiram svoje stavove i ponašanje koje iz njih proizlazi. a ovde svi ugrožavaju sve, što je i normalno, da se posle svega komplet osećaju ugroženo. tebe ugrožava čitava ta postavka, mene trenutno ugrožavaju oni koji su na vlasti, ti misliš da će biti sve isto šta god da bude, ja sam voljan da pružim šansu nekom, bilo kome drugom sve dok i on ne počne da me ugrožava.

    ReplyDelete
  10. today we say all art is political. but I'd say all art has to do with ethics. which after all really comes to the same thing. it's a matter of attitudes

    ingmar bergman

    ReplyDelete
  11. ja zaista ne razumem, zašto su pojedinci tako gadldljivi na sekiru.
    lepa alatljika, sa jedne strane oštra, seče vrat vrlo elegantno.
    sa druge strane tupa al masivna. smrska lobanju očas posla.
    lepa jedna altljika, kad vam kažem.

    ReplyDelete
  12. @kerovodja

    http://www.geopoetika.com/book.php?id=2065 ovo je fantazija od knjige, a nisam nijedan njegov film pogledao, za sada.

    @vrabac

    nemam ništa protiv sekire, dokle god se koristi za cepanje drva. kad je političko sredstvo, dovodi cepanice na čelo.

    ReplyDelete
  13. ovi komentari su totalno manage a trois :)

    el znaš koliko sam se radovao kad je geopetika objavila tu knjigu? MNOGO!

    evo, ako mogu da ti pomognem oko izbora za početak filmske fantazije (3 naslova - da nastavim u stilu trojke:)

    the seventh seal (1957)
    hour of the wolf (1968)
    fanny and alexander (1982)

    ReplyDelete
  14. dopisujem ih u txt. fajl pod naslovom "za svlacenje", osim ako žena nema već neki (nemam! stiže brzi odgovor čisto da nastavimo sa formom trilinga :))

    ReplyDelete
  15. da se vratim na temu, nisam stigao zadnjih par dana...

    @mare

    ma slažem se ja da sekira dovodi cepanice na vlast, al je problem što mi izgleda isti rezultat dobijamo i "demokratskom procedurom".
    pa reko`, kad već nema razlike, da bar damo sebi malo oduška :)

    ReplyDelete

PRIčE iz JUžNOG POTOKA

GaYda Mario

My photo
svakom keru je potreban kerovođa

Čitaoci