Top 11 filmova iz 2010

2010. je bila vrlo mršava filmska godina. Izbor koji je pred vama je više u stilu presabiranja iole interesantnih ostvarenja jer je i on jedva sklopljen u više nego očajnoj konkurenciji. Naravno, priličan broj filmova nisam gledao jer "živim brzo i hranim se lako". Usuđujem se da kažem da je jedino remek - delo iz prošle godine "Valhalla Rising". Sve ostalo je malo bolje iznad proseka. U svakom slučaju filmovi sa ove liste su vredni vašeg dragocenog vremena.

1. Valhalla Rising

Nicolas Winding Refn nastavlja svoju fantastičnu karijeru koristeći vikinšku mitologiju kao okvir u kojem realizuje brutalno ogoljeno i sirovo metafizičko poetsko delo koje se bavi problemima savremenog čoveka: religioznom konfuzijom i pitanjima vere, socijalnom izolacijom i korporativnom eksploatacijom. Koliko je teško biti svoj i verovati u zvezde koje su unutar nas, a ne van nas ,u okruženju koje vam svakog minuta kida deo mesa je cilj koji postaje težak i za najbolje među nama. Magičan ambijent škotskih zabačenih pejzaža, vrhunska fotografija i kamera, perfektna gluma i besprekorna režija bez imalo sumnji kvalifikuje ovaj film za najbolji u prošloj godini. Više i detaljnije o filmu možete čitati u recenziji koju sam napisao za Plastelin magazin.



2. Srpski film

U bezmudaškoj filmskoj godini ovo je definitivno film sa najvećim mudima. I srce mi je puno jer dolazi iz Srbije. Snaga ovog ostvarenja ne leži u pukoj eksploataciji brutalnih scena nasilja već u kontekstu koji stoji iza njih. Srbija jede svoju decu, a ovaj film pokazuje sve ono što smo već imali prilike da gledamo u prenosima sa SFRJ ratišta, samo u formi odlično estetski realizovanog hard kor/horor/ trilera. Razotkrivanje horora je neophodan uslov za suočavanje sa njim ne bi li došlo do preko potrebne katarze. Sramota za ovu i komšijske takozvane "države" je što za 15 godina (nakon završetka sadistički incestuoznog bratoubilačkog sakaćenja) skoro ništa nisu poduzele na planu lečenja i prevazilaženja megalomanske traume koja i dalje upravlja našim životima. Jedan od ciljeva umetnosti je da upravo provocira teme koje većina izbegava i trpa pod tepih, a Srpski film je više uradio na tom planu od celokupnog nesposobnog nam državnog aparata. Ja sam znao da živimo u pornografiji, a Srpski film je pokazao dokle ona seže. Više i detaljnije o filmu možete čitati u recenziji koju sam napisao ranije.

3. Winter's Bone

Kada mi je više žao ljudi nego životinja koje oni jedu onda znači da je film uspeo da mi razvije empatiju prema glavnim likovima (u ovom slučaju prema fantastično odigranoj glavnoj ženskoj ulozi u izvođenju Jennifer Lawrence). Ree je devojka od 17 godina kojoj su životne okolnosti nametnule kamen oko vrata. I ona ga hrabro nosi iz prostog razloga što je jedini drugi izbor predaja i propast celokupne familije. Čudna opijajuća atmosfera filma je prouzrokavana žanrovskim mešanjem punokrvne drame sa kriminalističkom zagonetkom. Pokušavajući da nađe svog odbeglog oca (jednog od niza lokalnih proizvođača kristalnog meta) ne bi li ga naterala da se pojavi na sudu i na taj način sačuva porodičnu kuću koju je založio za kauciju ona rizikuju svoj život jer gura nos u gorštačke muške (a i ženske) kodekse. Atmosfera vukojebine bogu iza nogu koju nastanjuju zajebani pripadnici nečega što se u Americi zove "white trash" i niz specifičnih i autentičnih karaktera koji brilijantno dočaravaju ambijent surove borbe za svakodnevni opstanak je adut kojim Debra Granik (režiserka) majstorski rukovodi. I dokazuje ono što sam već znao - kad je žena jaka onda je jača od svakog muškarca i spremnija na veće rizike.

4.Akmareul boatda / I Saw the Devil

Iako ne donosi ništa novo (osim podizanja estetskog nivoa brutalnosti) u okvirima već formiranog korejskog art/drama/triler žanra Ji-woon Kim (kojeg se možda sećate po atmosferičnom hororu "A Tale Of Two Sisters") isporučuje maltene perfektno vizuelno ostvarenje. Vozeći nas 200 na sat kroz suludu priču o osveti tajnog agenta prema psihopati koji mu je ubio verenicu Kim pokazuje svu raskoš svog talenta u besprekornom manipulisanju kamerom, fotografijom i montažom. Iako je scenario prilično blesav jer tajni agent konstantno pušta psihopatu kad ga uhvati (naravno nakon doze fizičkog maltretmana) nabijajući mu na taj način psihološku tenziju poznatiju kao "igra mačke i miša", sjajan tempo filma sa upečatljivo snimljenim scenama i maestralnom glumom Choi Min-sika (poznatog iz filma "Old Boy") koji se ovom ulogom kandidovao za jednog od najuverljivije odigranih sadista, vas drži širom otvorenih očiju tokom 141-og minuta ovog filmskog ringišpila.

5. El secreto de sus ojos / The Secret in Their Eyes

Još jedno u nizu ostvarenja koji se bave pitanjima zločina i kazne. Kvalitet ove argentinske priče o penzionisanom sudskom istražitelju koji pokušava da kroz pisanje knjige/memoara rasvetli slučaj silovanja i ubistva koji je ostao nerazrešen je u osećaju za prikazivanjem svih onih ljudskih sitnica koje nas približavaju dubljem razumevanju kompleksne ljudske psihologije. Koncizno i inteligentno snimljen, sigurnom i smirenom dinamikom Juan Jose Campanela nas postepeno uvlači sve dublje i dublje u spiralu boli, ljubavi,mržnje uz pitanja koja su vezana za hrabrost koju određeni životni izbori zahtevaju. Naizgled mali film koji stilom podseća na starinske drame je pravi biser prošlogodišnje južno-američke produkcije. Uz redak osećaj satisfakcije koju nam nudi kroz razotkrivanje vrste kazne za počinjeni zločin na samom kraju filma.

6. Enter The Void

Mogu samo da žalim što Gaspar Noe nije imao dovoljno hrabrosti da u montaži iseče bar sat vremena i da umesto 161-minutne filmske ekstravagance dobijemo mnogo uzbudljiviji film koherentnije strukture. Gaspar nas svojim prepoznatljivim i fantastičnim snimcima iz jednog kadra (njegova ruka zaista zna da perfektno rukovodi kamerom) šeta po Tokiju pokušavajući da rekonstruiše zašto, odakle i kuda idemo kroz priču o (potencijalno incestuoznom) odnosu brata (koji je diler & đanki) i sestre ( plesačice u striptiz baru) obasipajući nas vizuelnim fleševima koji asociraju na halucinogene tripove. Nesreće rađaju nesreće, a sudbina je neumoljiva prema "markiranim" luzerima. Isfragmentisanost filma sa fleševima iz prošlosti i sadašnjosti uz niz koloristički shizofrenih momenata na zanimljiv način prezentuje sadašnju kulturu rascepkanih i nedovoljno produbljenih informacija. Budućnost je tu i deluje prilično depresivno jer su potrebe za ljubavlju i pripadanjem i dalje prisutne, ali načini pomoću kojih pokušavamo da ih realizujemo u Gasparovoj viziji deluju kao trka od 110 metara sa preponama u invalidskim kolicima: ljubav je zamenjena seksom, energija je zamenjena drogom, a život je zamenjen fluorescentnim reklamama. Scena glavića koji penetrira iz pozicije unutrašnjosti pičke je ,zaista, jedna od najluđih scena ove filmske sezone.

7. Never Let Me Go

Adaptacija knjige Kazuo Ishigura je prilično potresna emotivna drama koja se bavi pitanjima "potrošne robe". Ekranizovana priča o odrastanju "kloniranih davaoca organa" se izmakla očekivanom klišeiziranom bavljenju moralnom stranom uzgajanja klonova zarad egocentrične ljudske potrebe za sopstvenom besmrtnošću. Umesto toga, Mark Romanek je odlučio da se bavi osećanjima samih klonova koji rastu svesni kakva im je budućnost. Snaga ovog ostvarenja leži u jačini emocije koja proizilazi iz potrage za ljubavlju koja dobija antičku dimenziju u svetlu ograničenog "roka trajanja".



">


8. Toy Story 3

Pixar je dostigao svoj vrhunac stvarajući animacije koje počinju sve više da deluju kao realni paralelni svet, a sve manje kao proizvod mašte. Ali, glavni razlog zbog čega je ovaj crtani film na ovoj listi ne leži u tehničkom savršenstvu već u scenariju koji nas dirljivo golica po svim nežnijim čulima. Šta drugo da kažem osim da me je scena kada se lutke mire sa smrti koja nailazi uzimaju za ruke jer niko ne želi da umre "sam kao pas" dovela do ivice suza. Film za decu koji je u stvari film za odrasle prebacuje granice postajući "epski crtani film".




9. Exit Through the Gift Shop

Poslednji Banksy-jev marketinški/art projekat je zabavna i satirična demonstracija o propasti umetnosti. Plagijator pop-arta koji je verovatno najznačajniji savremeni umetnik je to postao ne zbog svojih radova koji jesu inteligentni, duhoviti i provokativni (ali umetnički ne - originalni) već zbog shvatanja da je danas umetnost = marketing. Šta može biti luđe od plagijatora koji je pametnim marketinškim akcijama gradio godinama svoj kultni status? Odgovor je - plagijator plagijatora koji uspeva da postane relevantno svetsko umetničko ime. Naravno, Banksy je iza svega kao tvorac ovog kvazi dokumentarca koji razotkriva koliko je veličina svetske umetničke "šarene laže". Bitna je žvaka i reklama, a ne sranje koje se prodaje za velike pare.


9. A Serious Man

Braća Koen se bave pitanjima sudbine i religije u ovom crnoj,ironičnoj drami koja nosi njihov prepoznatljivi suptilni osećaj za humor. Larry Gopnik je sve što jedan "ozbiljan" čovek pretenduje da bude - odličan i pravedan profesor, brižan muž, strpljiv otac i podržavajući brat. Kada njegov svet počinje da se ruši zbog odluke njegove žene da ga napusti on očajnički pokušava da shvati zbog čega mu se to dešava i kako da se snađe u novo-nastaloj situaciji. Da li treba da kažem da braća pokazuju podjednaku nemilosrdnost prema njemu - isto kao i Bog/sudbina? Prepoznatljiva stilski uobličena režija, odlična glumačka podela i sofisticiran humor su dovoljna preporuka za ovo ostvarenje.





10. Frozen

Iako je u pitanju jedan mali i običan film koji se bavi situacionom traumom meni je fantastično dobro legao. Trio (dva najbolja prijatelja i devojka jednog od njih) dolaze na ski vikend i umesto zabave na snegu ostaju sticajem nesrećnih slučajnosti zaglavljeni kasno uveče na žičari. U pitanju je nedelja uveče, a skijalište radi samo vikendom tj. zatvara se upravo tada. Pored dobre zimske atmosfere u kojoj bukvalno osećate led ispod prstiju i krajnje uverljive glume ovaj film nudi razrešenje koje je slično životu - ne preživljavaju oni hrabriji i sposobniji već oni koji imaju više sreće.





11. Monsters

Interesantno nezavisno ostvarenje koje se u okvirima naučno-fantastičnog žanra bavi pitanjima savremene američke paranoje koja ceo svet deli na njih i ostale/uljeze/strance/čudovišta. Koristeći dokumentarni stil snimanja Gareth Edwards nas kroz road movie trip provlači "kontaminiranom" zonom koja se nalazi između SAD-a i Meksika i naseljena je vanzemaljskim oblicima života. Novinar i ćerka njegovog urednika putuju kroz nju pokušavajući da se vrate kući jer im je poslednji trajekt iz Meksika otišao. Zaboravite na spektakularnu akciju i specijalne efekte. Monsters je film o današnjoj političkoj situaciji koji koristi Sci-Fi okvir kao metaforu. Melanholična atmosfera, zanimljiva ideja i solidna realizacija izdvajaju ovaj film iz prošlogodišnje ponude.


Moram da napomenem da sam gledao i filmove koji se nalaze na većini lista najboljih filmova prošle godine i to među top 5, ali nisu ostavili značajan utisak na mene.

Fincher je za mene na silaznoj putanji i njegov "The Social Network" je jedan prosečan film koji ne zadire dublje u problematiku kojom se bavi već kao neka polu-dosadna trik reklama maskira brzim i "visprenim" dijalozima nepostajanje suštine koja bi trebala da bude iza cele priče o tvorcu fejsbuka. Pritom, šta smo saznali o njemu osim da je iskompleksirani genije? Skoro ništa. Mnogo priče, a malo sadržaja. Na pola filma sam zevao od dosade.

"Black Swan" je pokušaj američkog "art" filma koji na naivan način barata arthetipskom matricom dualiteta naše ličnosti. Sem dobre fotografije, sve ostalo je prilično nategnuto. Da ne pričam o izboru evropljanina Vincent Cassela za ulogu baletskog režisera - pošto je balet u pitanju to je valjda za amere sinonim za šik francuza. Natalie Portman je dosadna, ali Mila Kunis je bar seksi. Ceo film je predvidljiv i samim tim ne-interesantan.

Međutim, možda mi je najveće razočarenje bio poslednji film Abbasa Kiarostamija "Certified Copy" koji je napravljen ne znam za koga. Salonski film za sredovečne žene koje i dalje maštaju o romantičnim šetnjama u parku - ja sam ga bar tako doživeo. Sve je napucano da bude art romansa, a ispala je jalova besmislena priča o pokušaju dvoje sredovečnih ljudi da dožive/prožive deo magije zvane zajednički život/ljubav. Pritom su oboje glavnih glumaca (Juliette Binoche i William Shimell) toliko napeti i izblazirani da uverljivost pada u vodu. Stvarno šteta jer Abbas je režiser sjajnih filmova.

Kad malo bolje razmislim, tokom 2010-te najviše sam uživao u 3 genijalne sezone trenutno najbolje serije "Breaking Bad".