Efter brylluppet / After the Wedding (2006)

Kada smrt zakuca na vrata zakomplikovanost ljudskih odnosa se munjevitom brzinom transformiše u prosvetljenu jednostavnost. Ili voliš ili ne voliš. Ili ti je stalo ili nije. Stereotipne predstave o tome kako odnosi treba da izgledaju padaju u vodu pred najvećom istinom od svih koje postoje - naše telo je smrtno.

"Ah, ti prokleti Danci!" (dr. Helmer/Riget a.k.a The Kingdom/1994)

Danska je no.1 u trenutnoj filmskoj ponudi. Da stvari ne budu trule već zlatne u (filmskoj) državi Danskoj pored magičnog dečačkog tria Lars von Trier, Nicolas Winding Refn i Thomas Winterberg zaslužna je i ženska ruka Susanne Bier. Ona se specijalizovala za porodične teme koje obrađuje na melodramatičan način bez upliva emotivnog kiča (ok..ima pomalo patetike tu i tamo).

Naslov lako može da vam sugeriše da preskočite gledanje "još jednog svadbarskog filma". Venčanje postoji u filmu, ali glavna drama se odvija u trouglu roditeljskih figura povezanih sa likom 'mlade'. Mads Mikkelsen (trenutno najangažovaniji danski glumac) u pokušaju da novčano spase bankrotirano indijsko sirotište u kojem radi kao vaspitač/surogat roditelj se nakon niza godina vraća u rodnu Dansku ne bi li izvukao $$$ od bogatih sponzora. Posvećen isključivo humanitarnom radu on nevoljno ulazi u pregovore sa uticajnim biznismenom Jorgen-om (izvanredni Rolf Lassgard) kojeg upoznajemo kao brižnog muža i oca - pozitivnu osobu koja nije karakterno iskvarena količinom novca koju zaradjuje.

Mads/Jacob ostaje zadržan u pregovorima oko doniranja pristajući da se pojavi i na venčanju Jorgen-ove ćerke ne bi li uspeo da finalizuje ceo novčani dogovor. Stvari postaju komplikovane kad Jacob shvata da je njegova najveća ljubav Helen (koja ga ostavila u Indiji pre 20-tak godina) majka 'mlade' i žena njegovog potencijalnog donatora. Odnosi postaju još pikantniji kad se na svadbi razotkriva da Jorgen nije biološki otac Helenine ćerke, a datum začeća se nezgodno poklapa sa vrućim i ludim indijskim noćima. Ubacite u priču još i neobično Jorgen-ovo ponašanje kojim pokušava da što više zbliži svoju ženu sa nekadašnjim ljubavnikom i novootkrivenom ćerkom i cela radnja postaje tipična Hamletovska/Danska zavrzlama. Sa glavnom ulogom koja pripada smrti samoj.


After the Wedding po atmosferi i načinu razigravanja porodično/ljubavnih odnosa asocira na Festen od Thomas Winterberg-a. Pol Susanne Bier dosta utiče na prikazivanje emotivnih stanja naših junaka te bi se usudio reći da je celokupna atmosfera/način razmišljanja o snalaženju unutar stresnosti samih događaja obojena ženskim pristupom realnosti. Što daje lični pečat i donosi autentičan senzibilitet koji samo zbog svoje danske filmske škole podseća na pripadanje širem pravcu.

Dve ključne stvari koje je Susanne uradila da bi scenario zaživeo van okvira patetike su fantastičan izbor glumaca koji su višeslojni u prikazivanju svojih uloga uz dinamičan/dokumentaristički način snimanja koji je zaštitni znak režisera iz dogma generacije. Dijalozi su realno uverljivi, a prikazivanje suptilnosti koja karakteriše najbitnije emotivne veze (roditeljske, bračne i ljubavničke) je pažljivo osmišljeno. Svi akteri ove porodične drame su prikazani kao kompleksna ljudska bića koja se sticajem životnih okolnosti nalaze na jednoj od ključnih prekretnica u životu i to u međusobnom emotivnom klinču.

Susanne uspeva da nas približi svakom liku ponaosob razvijajući empatiju prema svačijoj nezgodnoj poziciji bez favorizovanja ijedne strane - sledeći put univerzalne istine o istini - da je ona uvek negde između suprotstavljenih polova. Greške su sastavni deo ljudske prirode, kao i potreba za razumevanjem i bliskošću. Unutar vrtloga emotivnog haosa teško je uočiti sve koordinate isprepletanih osećaja i imati razumevanja prema drugima koji direktno utiču na naše stanje.

Shvatajući problematiku stvaranja novih (socijalno neočekivanih) veza ona uvodi smrt u priču kao monumentalni znak uzvika koji pomaže njihovom bezbolnijem uspostavljanju. Iz praha smo nastali, u prah ćemo se pretvoriti. Zato je bitno da pazimo na svako zrno ljubavi koje olako ispuštamo na putu između. After the Weding pokazuje da jedino prilikom tektonskih životnih poremećaja - u ovom slučaju smrti - ljudi uočavaju prave vrednosti. Utešan osećaj koji ostaje nakon odgledanog kraja je da ipak nikad nije kasno za nove početke i da postoji šansa za uspostavljenjem drugačijih, čvršćih i iskrenijih odnosa.Ljubav je ipak jača od smrti.