Beogradski berberin

Povodom predstojećeg performansa "Beogradski berberin" Miša Savić je napisao genijalan tekst koji želim da podelim sa vama. Ako niste bili upoznati sa likom i delom našeg izuzetnog kompozitora savremene muzike/performans umetnika/profesora (što nije za čuđenje jer u ovoj smrdljivoj palanci samo ambiciozne dupeuvlake, kešom nabrekle snobovčine i političke drolje dobijaju medijski prostor) možda će vas ovaj njegov kratak tekst zainteresovati kako za njegov rad tako i za posetu samom perfomansu.

ANTONIJE PUŠIĆ I MIŠA SAVIĆ : BEOGRADSKI BERBERIN
performans
sreda, 14.april u 12:00 bašta SKC-a

Oda beogradskom berberinu

Drvo za čoveka ima važnu simboličku vrednost. U svetu biljaka ono je arhetip težine koju ima konj u životinjskom svetu. Poseći drvo i/ili ubiti konja iz koristoljublja je zločin koji, iako se zakonom često ne može sankcionisati, predstavlja ozbiljno narušavanje osećaja za pravedno, moralno ispravno činjenje. Svako ubistvo je sablast onoga ko ga je počinio. Sablasti se, kao i snovi, ne mogu deliti niti prepuštati drugome. Jedino što je moguće je tutnuti u ruke drugome sredstvo kojim će sam proganjati svoje sablasti. Bela Hamvaš je u svom znamenitom eseju "Put predaka i put bogova" primetio kako je moderni čovek (misleći na onog sa početka XX veka) postao previše sklon putu predaka, a taj put se opasno udaljio od puta bogova. Verovatno nije mogao ni pretpostaviti kako će oba puta za modernog čoveka nestati. Bogovi su prognani iz svesti i savesti, preci zaboravljeni. Zamenio ih je, oba, put novca. Posaditi drvo ne predstavlja vraćanje na pravi put, pre je podsećanje na put kojem se treba vratiti, prvo precima, pa onda, po mogućstvu, bogovima. Svakako je i sredstvo za teranje sablasti.

Miša Savić