"Možda ljudi sa kopna smatraju da je užasno jesti kita ne samo zbog toga što je on tako mastan već to, izgleda, dolazi, u neku ruku, i iz razmišljanja koja su gore spomenuta, to jest da čovek treba da jede tek ubijeno stvorenje iz mora, i to da ga jede pri njegovoj sopstvenoj svetlosti. Ali, nesumnjivo je prvi čovek koji je ubio vola bio smatran za ubicu; možda je bio i obešen, a da je stavljen pred volovski sud, sigurno bi tako i svršio; a on je izvesno to i zaslužio, ako uopšte ubica to zaslužuje. Otiđite na mesarski trg jedne večeri u subotu i gledajte gomile živih dvonožaca kako blenu u dugačke redove mrtvih četvoronožaca. Zar takav jedan prizor ne prikazuje ljudoždere manje opasnim? Ljudožderi? A ko nije ljudožder? Kažem vam, pre se može oprostiti jednom Fidžijcu koji je usolio nekog mršavog misionara i odneo ga u podrum kao zalihu za glad kad naiđe; pre se može oprostiti tome opreznom Fidžijcu, kažem, na dan strašnog suda, nego tebi, civilizovani i prosvećeni gurmane, koji prikuješ gusku za zemlju i častiš se njenom naduvenom džigericom u masnoj pasteti."Herman Melville " Moby Dick", 1851.
Postoji scena u, inače, odličnom filmu " Before Night Falls" (2000) kada Reinaldo Arenas kao mladi i perspektivni Kubanski pisac dobija od književnog mentora prvih 5 knjiga od 100 koje predstavljaju suštinu celokupne svetske književnosti. Mobi Dik je među prvih 5....Mogu samo da potvrdim taj izbor.
Genijalni ekstrakt!
ReplyDeleteOduva me!
Ja mislim da je taj Fidžijac skroz OK u konekstu svog geografskog i istorijskog trenutka.
ReplyDeleteMeni je kada su ratovi u pitanju jedan od najboljih dokaza njihove besmislenosti bio to što ne jedemo poginule. Mislim, ako ništa drugo bar protivničke poginule, ako smo već osetljivi prema svojima.
Životinje su mnogo racionalnije.
meni su - što se tiče mobi dika - fascinantne 3 stvari:
ReplyDelete* njen modernistički stil koji deluje savremenije od mnogih trenutnih dela
* neverovatna kompleksnost i slojevitost teksta
* činjenica da su ljudi i dalje beslovesni manijaci kao što su i bili 1851. suštinski - ništa se nije promenilo.
životinje su u skladu sa prirodom - za razliku od nas
Ili je upravo naša priroda (neki bi rekli prokletstvo) da budemo u konfliktu sa okruženjem, baš kao što je priroda kukavice da podmeće jaja?
ReplyDeleteZanimljiva je to tema.
I ako smatramo recimo mravinjak ili dabrovu branu za nešto "prirodno", zašto smatramo jedan megalopolis poput Njujorka ili čak nuklearnu elektranu za "neprirodnu" pojavu?
I ne krije li se ponekad iza idealizacije "prirode" i poziva za povratak istoj upravo naša antropocentričnost?
"Human madness is oftentimes a cunning and most feline thing. When you think it fled, it may have but become transfigured into some still subtler form."
Moby Dick - Chapter 41: Moby Dick
možda je naša prava priroda da budemo u neskladu sa okruženjem tj. (auto) destruktivna, te smo u skladu sa njom, ali u neskladu sa okruženjem - filozofski/logično gledano to je neodrživa situacija jer kad tad mora doći do kraja resursa koje vekovima neumoljivo uništavamo, a od kojih bezuslovno ovisimo.
ReplyDeletešto se tiče idealizacije prirode mislim da je lars von trier dao savršen komentar na tu temu u antihristu: chaos reigns.
divan citat si pronašao i podelio ga sa svima nama. melvil je neverovatan pisac. a biografija mu je tek filmski interesantna.
'ladno sam gledao taj before night falls i iznervirao me (huh ne ono baš iznervirao ali recimo da me razočarao ili možda još bolje sneveselio) svojim ideološkim planom. basquiat me je mnogo poštenije schnabelovo ostvarenje.
ReplyDeletemobi dika sam počeo da čitam i dopalo mi se. ostao je kod druga sa kojim se više ne viđam, ali sam uveren da ću ga već jednom pročitati do kraja.
što se tiče pitanja koja ste otvorili u komentarima, čini mi se da je čovek osuđen na nesklad sa prirodom i samim sobom i to mu je primarni motiv da postoji - da prevazilazi i sebe i prirodu, i to je u većini slučajeva jednačina koja prevazilazi okvire logike. tačno je da se resursi uništavaju ali se u dobroj meri i obnavljaju.
voleo bi da si u pravu što se tiče obnavljanja resursa i složiću se sa tobom da je motiv prevazilaženja sebe i prirode pogonsko gorivo najboljih ljudskih postignuća - pitanje je samo koliko je i dalje održiv labavi balans između destrukcije i kreacije. tehnologija destrukcije je postala kompleksnija u odnosu na npr. čamac, konope i harpune koji su korišteni u lovu na mobi dika.
ReplyDelete"before night falls" poseduje jednu od najlepših scena ikada snimljenih iz jednog kadra. nisam ga uopšte doživeo ideološki - čini mi se da je cela ta priča (homoseksualizam, komunizam, kapitalizam) julianu samo poslužila kao podloga za razvijanje poetične filmske drame - nalik pesmama koje je reinaldo pisao.
kao što lek u većim količinama postaje otrov, tako biva i sa svim ostalim stvarima koje čovek koristi. pošto je opstanak primarna misao (mada ne i najvažnija pošto se čovek nikada ne zadovoljava pukim opstajanjem) na čovekovom horizontu jasno je da se u te svrhe odvaja najviše sredstava a resursa nema da nema.
ReplyDeleteipak stvari nisu toliko jednostavne. da nije bilo ljudi u američkoj vojsci koji su izmislili internet ti i ja sad ne bismo bili u prilici da komuniciramo. tako da u neku ruku smatram da balans, koliko god kompleksan bio, dolazi sam od sebe.
night before falls nije loš film, ali znaš da konstantno patim od profesionalne deformacije, još sam posle gledanja imao jednu žučnu raspravu povodom načina na koji je schnabel prikazao kubu, pa mi nije ostao u lepom sećanju. možda bi trebalo da ga pogledam opet.
evo ,jedne dobre vesti :posečene kišne šume amazona se ipak obnavljaju ( i to same bez uticaja ljudskog faktora),to su tzv sekundarne šume,i ima ih sve više
ReplyDeletejana, svaka takva vest je pozitivna, ali nisam baš veliki optimista jer trenutna situacija izgleda ovako:
ReplyDelete"Ljudska aktivnost je dovela u opasnost od potpunog istrebljenja između 10 i 30 odsto vrsta sisara, ptica i vodozemaca, a od 1970. do 2003. godine nestala je čak trećina vrsta kičmenjaka, ukazuju izveštaji organizacija koje se bave zaštitom životne sredine kao što je Svetski fond za prirodu (WWF).
Niko, međutim, ne može da predvidi posledice ovakvog ubrzanog istrebljenja, a najverovatnije je da će taj proces, ukoliko se nastavi, dovesti do kolapsa eko-sistema na globalnom nivou. To bi dalje uzrokovalo probleme velikih razmera u poljoprivredi dovodeći u pitanje zalihe hrane za stotine miliona ljudi. Prilikom ovih ekoloških predviđanja nije uzeto u obzir globalno zagrevanje koje još pogoršava situaciju."
ceo članak >http://www.borba.rs/content/view/5481/36/