The Countess (2009)

Mađarska grofica Batori koja cedi (do poslednje kapi krvi) "neuprljane" device u pokušaju spravljanja avon kremice koja bi trebalo da joj zabaguje starenje kože. Zasnovana na istorijskim podacima (život je- ipak-veći od filma), ova neverovatna priča ne uspeva da realizuje sve svoje potencijale. Julie Delpy je, pored glavne uloge, hrabro kročila i u režiserski posao što je, na kraju, rezultiralo polovičnim uspehom u oba segmenta rada kojim se bavila.

The Countess je film koji svojim linearnim pristupom u pripovedanju priče prati razvoj grofice Batori od kolevke pa do groba. Takav klasičan pristup * - evo sad je mala i navikava se na smrt - evo sad je u pubertetu i gleda kako joj ubijaju seljačića (prvog ljubavnika) - evo sad je odrasla i poslovno uspešna grofica realizovana u idealnom poslovno/bračnom aranžmanu -* daje određeni stepen dramaturške relaksiranosti (imamo jasnu istorijsku/vremensku konstrukciju događaja koji se smenjuju) koja je mač sa dve oštrice jer zahteva pravo zanatsko umeće koje bi priču na papiru transformisalo u uverljivu prezentaciju na ekranu. Čak i deca traže izvestan stepen uverljivosti dok im čitate bajku pred spavanje, zar ne?

Svojim režiserskim pristupom Julie je pokazala da poseduje talenat koji je vidljiv u dobro osmišljenim kadrovima, profilisanoj fotografiji i solidnom radu kamere, ali je svoje najveće propuste napravila u izboru glumaca i radu sa njima, kao i u nedovoljno hrabrom dramskom zaranjanju u morbidno ljubavno ludilo kojim priča isijava. Potencijal dvorskih/političkih spletki kao začina celoj ljubavnoj aferi sa mlađim ljubavnikom je, takođe, ostao samo na nivou pozadinskih kulisa.

Julie je uspela u formiranju lika hladne, proračunate i cinične poslovne žene, ali je neuspešno izvršila njenu transformaciju u očajno zaljubljenu ženu kojoj više nije ništa bitno (pa čak i sopstvena deca) u odnosu na otkrivenu strast i ljubav koja je nagoni na monstruozne zločine vampirisanja mladih devojaka - samo ne zarad pijenja njihove krvi već kupanja u njoj. Ona i dalje deluje hladnjikavo i nekako sterilno dok pokušava da nas uveri u grofičino ljubavno ludilo. Izbor mlitavog Daniel Bruhl-a za ulogu mladog, neiskvarenog Istvan Thurzo-a koji postaje opčinjen starijom ljubavnicom je dodatno narušio dramsku tenziju. Daniel deluje kao neka softana plačipička koja svako jutro mora da popije 10 vitaminskih doza ne bi li skupio mOOa da zajaše svog konjića. Zar takav muškarac u takvoj ulozi zaista može da proizvede vulkansku erupciju strasti koja dovodi do đusiranja devica?

Najbolji momenti filma se nalaze u paralelnom i za moj ukus nedovoljno razrađenom lezbijskom/ljubavnom/poslovnom odnosu između grofice i njene privatne veštice- za- poneti Anne Darvulia-e (odlična Anamaria Marinca), kao i postignutoj atmosferi hermetičnog, zatvorenog dvorskog sveta koji sam po sebi deluje prilično vampirski ledeno. Scene ceđenja devica su prilično dobro snimljene bez pokušaja ublažavanja efekta mučnine.

Bazirajući film na neverovatno morbidnoj istinitoj istorijskoj priči Julie Delpy je izabrala dobar pristup samoj temi - fokusirajući se na ljubavnu dramu koja je prouzrokovala opisana dešavanja. Nažalost, baveći se ljubavnom/strastvenom pričom ona kreira ostvarenje kojem najviše nedostaje osećaj strasti. Detinjasti završetak sa mlitavkom u funkciji pripovedača razrešava nam sve moguće dileme koje smo mogli da imamo (umesto ostavljanja zagonetke koja bi nas dodatno stimulisala u pravcu razmišljanja o istinitim porivima grofice Batori) i pokazuje da se Julie dobrano namučila da nekako zaokruži celu filmsku konstrukciju.

Odlučivši se za klasičan pristup snimanja i razvoja priče ona nije uspela da na pravi način iznese dramu koja bi nas protresla, zaintrigirala i uverila u postupke njenih aktera. Ipak, dovoljna količina dobrih momenata zaslužuje odvajanje vremena za gledanje ovog filma. Veoma sam zainteresovan za njeno drugo režisersko ostvarenje jer je u ovom Delpy pokazala da poseduje talenat. Pitanje je samo da li će uspeti da ga realizuje na bolji način od njenog prvenca.