Tuesday, February 23, 2010

Habib Koite & Bamada " Afriki" (2007)

Gledao je u srušeni avion. Stvari su bile razbacane svuda po peščanoj dini. Sitni delovi propelera, metalni ostaci trupa i krila, garderoba koja leprša pod blagim naletima vetra. Ustao je, uzeo vodu, pogledao avion i stvari poslednji put i krenuo ka šumu talasa. U tom trenutku prestao je da razmišlja. Zvezde su izašle na veličanstvenom indigo nebu, a krupna zrna peska su mu tako prijatno masirala stopala. Pogledao je u okean koji je svojim šumom donosio spokoj. Legao je na leđa i gledao u zvezde. Rat je bio ružna prošlost negde daleko među ljudima. Širom otvorenih očiju uperenih prema svetlucavim iskrama prepustio se nežnoj simfoniji blagog noćnog povetarca koji je zviždao u sinkopama na pulsirajući šum okeana.

Mali je najmuzikalnija zemlja na svetu. Potpisujem x 3. Imam osećaj da se deca u toj zemlji rađaju sa trzalicama u rukama, a poneka i sa već spremnim kompletom žica. Samo da vam nabrojim neverovatan niz imena koja dolaze iz te zapadno afričke zemlje od 14 miliona stanovnika: Abdoulaye Diabate, Mory Kante, Salif Keita, Bassekou Kouyate, Ali Farka Toure i još mnogi drugi fantastični, ali manje poznati muzičari. Habib Koite se, kao moj intimni favorit koji potiče sa te scene, pre jedno 10-tak godina pojavio u mom životu sa izuzetno nežnim albumom Ma Ya (1998).

Specifičnost muzičara iz Malija se ogleda u njihovom senzibilitetu koji je značajno drugačiji od ostatka afričke scene. Njihova muzika se, u svojim korenima, naslanja na interesantan žičani instrument pod nazivom kora. Poznata je i pod nazivom afrička harfa, a porede je, opravdano, i sa lautom. Kao što možete da vidite na slici, u pitanju je instrument koji tradicionalno ima 21 žicu, od kojih se 11 svira levom, a 10 desnom rukom stvarajući na taj način zvuk sličan harfi, a često podseća i na lautu i gitaru. Pokušavam da vam rasvetlim odakle potiče taj suptilan harmonijsko/melodijski osećaj koji malijske muzičare tako lako približava pop muzici. Iako je osećaj za ritam značajno prisutan u njihovoj muzici, on je više inkorporiran u same žičane instrumente kojim oni superiorno vladaju nego u dominaciji perkusija što je slučaj sa ostatkom afričke scene.

Najbolji primer koji zvučno može da vam dočara ovu priču je poslednji album Habib Koite i njegovog pratećeg benda Bamada pod nazivom "Afriki".
U jednoj prepisci sa prijateljom kome sam poslao link za ovaj fantastičan vanvremenski album rekao sam mu da je Habib nešto kao This Mortail Coil afričke muzičke scene. Melanholija koja zrači iz njegove melodične muzike i njegovog predivnog glasa (da li postoji uopšte afrički pevač/ica koji nema divan glas?) obavija vas kao toplo i meko ćebe u hladnoj noći. Tonovi koji izlaze iz njegove gitare kruže tako prirodno kao strujanje vazduha u prostoru, a prateći bend zvuči toliko perfektno da deluje potpuno oslobođeno i spontano. Inače, Bamada - Habibov prateći bend se sastoji od njegovih najboljih drugova iz detinjstva koji do dan danas sviraju sa njim i važe za jedan od najboljih bendova na afričkoj sceni, a u tom kontekstu i na svetskoj. Njihova životna povezanost se jasno oseća u muzici koja je na momente toliko intimna da vas realno zaboli ( ali na onaj dobar način) svojom neposrednošću emotivnih doživljaja.


"Afriki" je četvrti studijski i najbolji Habibov album. Zrelost njegovih godina (52) i dugotrajno probijanje na svetskoj muzičkoj sceni mu je donelo dodatno iskustvo koje je rezultiralo ovim perfektno kompaktnim albumom od 11 pesama - 11 uteha u savremenom depersonalizovanom svetu. Aranžmani su graciozni i neprimetni, a toliko muzički inteligentni da vam se čini da su se Habib i ortaci našli u vašoj sobici i krenuli na licu mesta da sviraju ono što im je na srcu. Melodije su lako pevljive i nepretenciozne, a ritmovi blagi i ušuškani u celu brežuljkastu strukturu isprepletanih žičano/akustičnih instrumenata. Habibov glas je relaksiran i atmosferičan sa šarmantom dozom blage hrapavosti, bez pokušaja da demonstrira "neverovatne glasovne sposobnosti". Prateći ženski vokali su uvek na pravim mestima i uvek perfektni.



Mislim da slobodno možete da testirate da li su ljudi idioti puštanjem ovog albuma. Ako vam neko kaže da mu smeta ova muzika - poslušajte moj savet - bežite od te osobe!

6 comments:

  1. a ja mislio da sam jedini ludak koji cuva ovaj album u playeru i na HD-u :)
    Ima Habib jos nekoliko dobrih snimaka na Putumayo kompilacijama...

    ReplyDelete
  2. I kad smo kod Malija:

    Rajery, Ballake Sissoko, Driss El Maloumi - "3 MA" [2008] - slusao?

    Ludnica...

    ReplyDelete
  3. gde lud, habib je konza:)

    pa taj mali je stvarno ludnica...dajem se u potragu za tvojim otkrićima.

    ReplyDelete
  4. Ako ne pronadjes, javi :)
    Vredi svake sekunde...

    ReplyDelete

PRIčE iz JUžNOG POTOKA

GaYda Mario

My photo
svakom keru je potreban kerovođa

Čitaoci