Wild Beasts "Two Dancers" (2009)

Dok slušam ovaj PReDIvaN!! album mogu da zamislim sebe u ulozi Steven Rea-e iz kultnog Neil Jordan-ovog "The Crying Game" (1992). Kako postajem fasciniran razotkrivanjem sopstvene ženske strane koja samo doprinosi jačanju muževnosti. Seksi dualitet koji na glamurozan način šarmira tanane i suptilne emocije.

Noćima slušam ovaj album satenske privlačnosti. Potpuno sam se zaljubio. Eto. Odrastao muškarac može i dalje da padne na iluzionističke muzičke trikove. Kendal, England! Zahvaljujem Queen Katherine School-u što je spojila Hayden Thorpe-a(vokal/gitara) i Ben Little-a(gitara) koji čine okosnicu ovog art pop benda. Tom Fleming (basista i drugi vokal) i Chris Talbot (bubanj) zatvaraju priču o ovoj fantastičn0j 4-0rci.

Kakav vokal! Hayden poseduje ludački falset glas - koji je na stalnoj ivici polnog neprepoznavanja. U stilu prave drag queen operete. Ali otpevano sa žešćim muOOma! Ne samo što ovaj bend u njegovom karakteristično prepoznatljivom vokalu ima kredit sa kojim može da stigne do samog vrha,  već da stvar bude još uzbudljivija pobrinuo se i drugi vokal koji peva basista Tom Fleming. Koji je raskošan tenor - kako i dolikuje čoveku koji svira bas gitaru. Dva potpuno prvoklasna vokala koji kad pevaju zajedno stvaraju efekat radio - drame čiji nastavak nestrpljivo iščekujete.

Obzirom da sam ovoliko nahvalio vokale ne želim da vas dovedem u zabludu da je ovo ala Tom Jones - švaler za matore domaćice muzika, gde su sviračke deonice podređene pojačavanju znojavog adrenalina maljavih rudarskih grudi. Iz ovih post punk i new wave pop gitarskih melodičnih deonica pršti pravi seksipil koji u kombinaciji sa ležerno- dramatično odsviranim bubnjem (i ta kombinacija je moguća - verujte) i bas gitarom koja na najlepši mogući minimalan način razvlači harmonijsku matricu - neprimetno a efektno, kreira univerzum za sebe. Mini dramske celine sa albuma vas "nežnim stiskom"  uvlače u pozorišnu atmosferu propalih veza, razmrljane šminke, besnih poslednjih rečenica nakon kojih sledi plač iznad otvorene pudrijere. Šareni kostimi se oblače, visoke potpetice su obavezne jer vas očekuje šetnja kroz zadimljene avangardne kabare barove nalik predratnim berlinskim ili posleratnim njujorškim.

Sve muzičke reference su tu: od Elvis-a preko Liza-e Minnelli do David Bowie-a, Bryan Ferry-ja i Joy Division-a; od šlager muzike 50-tih preko avangardne muzike 70-tih sa najvećim akcentom na art pop bendove 80-tih. Ako ste Franz Ferdinand  smatrali za značajnog predstavnika nove art pop muzike vreme je da okrenete uvo i čujete ovaj retko zanimljiv bend. Predviđam da će sa narednim, 3-ćim regularnim albumom, ući dublje u vode main streem muzike. Oni su toliko dobri da je to neminovno da se desi.

Kad obučete potpetice gledajte da su dovoljno udobne za ples jer želećete da stisnete svoju seksi drugu polovinu na plesnom podijumu u vrtlogu novih strasti koje se skoro uvek kao feniks uporno regenerišu nakon bolnih ljubavnih padova. Sa šminkom na usnama.