Izveštaj sa festivala "Slobodna zona" no.3
Nakon jučerašnjeg gledanja ovog filma imao sam snažnu želju da odmah sednem i napišem recenziju. Međutim, shvatio sam da uzburkane emocije mogu samo da smetaju kvalitetu teksta pa sam pisanje odložio za danas. Što ne znači da mi je emotivna komponenta koja je najjači adut ovog hrabrog i angažovanog dokumentarnog ostvarenja iscurela u vidu bala na jastučnicu. Film koji je osvojio pozamašan broj nagrada publike širom svetskih festivala rasturio je juče i beogradsku publiku koja je spontano tapšala tokom projekcije iako niko od aktera samog ostvarenja nije bio prisutan. Beograd je ipak svet. Samo što se plašim da je većina tapšača završila sa svojom podrškom već pri poslednjem klap-klapu i da apsolutno ništa neće preduzeti na menjaju sebe, svojih shvatanja i menjaju sveta oko sebe. Neželjeni efekat ovakvih ostvarenja u kojima realni ljudi beskompromisno zadaju udarac glomaznom, svemogućem sistemu u pokušaju da svet načine boljim mestom je da se nabujale emocije isprazne tokom završnih scena u vidu katarzičnog efekta. Na taj način umesto aktivirajućeg impulsa za promenom, dobijate smirujući osećaj da "eto, ipak u ovom sranju od sveta postoje neki hrabri i odvažni ljudi koji se bore". Naravno, ne pada vam na pamet da bi ste i vi mogli na neki način da se uključite u borbu. Pogotovu što postoji toliko mnogo stvari koje bi trebalo da se menjaju, pored glavne teme koju ovaj film obrađuje.
Masovni pokolj delfina (oko 23 000) koji se odigrava u zlokobnom zalivu pored malog japanskog ribarskog mesta Taiji svake godine tokom jeseni (dakle, upravo sada) je bila brižljivo čuvana tajna multinacionalnih korporacija i političkih struktura. Sve dok ih nije provalila ekipa ovog filma i snimila fasc
inantan dokumentarac u formi najuzbudljivijeg trilera koji poseduje efektno planiranu (i potpuno opravdanu) brutalnu završnicu. Bivši trener legendarnih delfina koji su igrali lik Flipera u kultnoj istoimenoj seriji (da li postoji neko ko nije bio oduševljen tom serijom bar dok je bio mali?) Richard O'Barry je čovek koji stoji iza razotkrivanja cele ove odvratne priče. Nakon prvih pionirskih pokušaja uspostavljanja kontakta sa delfinima i osmišljavanja raznih postupaka dresure koje smo svi mogli da gledamo u Fliper serijalu Richard je doživeo duhovno/emotivno prosvetljenje. Shvativši da je pomogao razvoju multimilionske industrije zabavnih vodenih parkova koji za svoje potrebe u zarobljeništvu drže na hiljade divljih životinja on svoj život preusmerava u aktivnosti vezane za oslobađanje delfina i kitova iz svih oblika zatočeništva.
To je prva od mnogih vrednosti ovog filma. Dirljiva priča o "grešniku" koji pokušava da ispravi svoje počinjene greške. Zar i sam Isus nije rekao da su mu bliži srcu i oproštaju "iskupljeni grešnici"? Ima nešto autentično snažno i uzbudljivo u životnim pričama ljudi koji su naknadno shvatili svoj deo odgovornosti u počinjenim lošim stvarima i onda svoj život usmeravaju u pravcu ličnog iskupljenja. Čini mi se da takvi ljudi poseduju opipljivu i vidljivu pozitivnu auru. Richard definitivno širi oko sebe energiju i snagu ubeđenja vrednu svakog poštovanja. Obrativši se za pomoć poznatom snimatelju okeanskih dubina i pravom ljubitelju prirode Louie Psihoyos-u on pokreće dubinsko istraživanje kako samog masakriranja tako i pozadine koja stoji iza prikrivanja zločina.
Louie okuplja specijalan tim u šali ga poredivši sa "Ocean 11" ekipom (Soderbergh sa sve svojim plastičnim lepotanima može samo da sanja o ovakvoj hrabrosti - da, ne volim ga) sa kojom u maniru akcionih specijalnih jedinica osmišljava, priprema i realizuje kompletnu gerilsku akciju snimanja samog pokolja u jebenom japanskom zalivu koji je konstantno pod jakim obezbeđenjem japanske policije i ribara koji učestvuju u pokolju. Loš publicitet škodi svakoj instituciji, a pogotovo državi tj.vladajućim strukturama. Maltene ilegalno unose vrhunsku foto/audio/video opremu u Japan, provodeći nakon toga dane i noći u Taiji-u testirajući moguće načine pristupa samom zalivu i istražujući pozadinu cele priče.Da li je potrebno da vam kažem da su svi Japanski zvaničnici koji su umešani u prikrivanje priče i opravdanje pokolja odvratni i ljigavi? Da li je začuđujuće da se meso delfina koje ima visoki i nedozvoljeni procenat žive u sebi prodaje u sred Japana i širom sveta kao meso kita i ko zna već čije meso (pošto meso delfina retko ko jede i nije zdravo i samim tim nije skupo, mada mi nije jasno i ko jede meso kitova)? Da li korupcija vladajućih struktura u kombinaciji sa ekonomskim interesima multi-fucking-korporacija nekog i dalje iznenađuje?
Da. I dalje je šo
kantno kad gledate ovaj film i shvatite kolika je bezobzirnost, bahatost i na kraju krajeva glupost ( zvaničnici koji filmskoj ekipi daju mapu sa X-evima mesta na koja ne smeju da idu?!) ljudi koji nam svima rade o glavi. I kad shvatite da je svaka institucija potpuna šarena laža. Sam Richard kaže da ga niko ne jebe 5 % - od Greenpeace-a pa do svih ostalih fondacija koje debelu lovu uzimaju za svoja "dobročinstva". Solo potezi su jedina prava akcija koja je preostala. Hrabrost pojedinca i ništa više. Koliko je ta činjenica obeshrabrujuća toliko je i otrežnjavajuća. Da li bi do našeg balkanskog krvoprolića moglo da dođe da smo svi izašli na ulice i rekli NE!Prateći uzbudljivu akciju i tok istraživanja gerilskog tima vi osećate žmarce napetosti svake sekunde, a pošto vam postaje jasno da će ekipa uspeti u svojoj nameri - da snimi brižljivo prikrivan pokolj delfina- u stomaku počinje da vam se vrti kugla. Montaža filma je za 10 +, a kombinovanje svih mogućih video -snimaka (od profesionalnih filmskih kamera do podvodnih, infracrvenih i svih ostalih mogućih tehnika snimanja) samo doprinosi osećaju realnosti i ilegalnog/partizanskog pristupa.
Slušanje audio-snimaka preplašenih delfina koji su btw. potpuno inteligentna i samosvesna bića i gledanje beskrupoloznog i hladnokrvnog pokolja sa prizorima očajničkih pokušaja bega iz masovne klanice izaziva osećaj mučnine, očaja, besa i želje za masovnom kataklizmom. Što je i bila namera samih autora jer kao inteligentni, obrazovani i odlučni ljudi shvataju da je u današnjem poretku stvari medijska kampanja i guranje brutalnih snimaka ispred nosa javnosti jedina metoda koja može da pokrene na delovanje glomazni aparat vladajućih struktura. 
Nemojte da budete fensi seronje koje baš boli tuki za ovakve stvari jer to nije kul, već otiđite na sajt autora filma koji su ovaj film snimili upravo zbog toga - da aktiviraju što više ljudi koji bi svojim pritiskom naterali korumpirane političare da nešto urade povodom toga. Link na kojem se možete informisati o načinu na koji možete da pomognete je: The Cove Movie
Ne znam da li si video ovo?
ReplyDeletehttp://bluepanjeet.net/2008/11/22/1594/the-horrible-whale-and-dolphin-massacre-tradition-of-faroe-islands-in-denmark/
link ne radi tj. piše mi legendarno 403 forbidden, ali mogu da pretpostavim o čemu se radi. isti kretenizam kao i sa islanđanima.
ReplyDeleteMeni lepo radi, no mozes guglati sa tim kljucnim recima. Meni je malo jezivije jer Danci rade to zbog tradicije "jos od 10. veka"; prvi put kada sam videla tu crvenu vodu i njihove osmehe dok cerece zivotinje - preselo mi je, a ni sad nista bolje. Ponosna Evropa?
ReplyDeletePogledala sam malo sajt ovog filma, valjda ce se naci negde i za pogledati (mislim da bi ovakva ostvarenja trebala biti slobodna).
Resenje koje mi se mota po glavi u ovakvim situacijama: streljati sve umesane ljude. Za primer. ;)
najluđe od svega je što ti neobrazovani, neuki ribari koji su puki izvršioci masakra hrane svoju decu mesom delfina i to u velikim količinama tj. truju ih živom (a i bogami ostatak japana, ali za razliku od ostatka oni bar znaju da je to meso delfina). kakva životna ironija ili već prirodna osveta.
ReplyDeletetreba uvesti ponovo giljotinu za gmizavce na vrhu hijerarhije ili još bolje gušenje do smrti novčanicama koje su im bitnije od svega.
prirodna osveta.
ReplyDeleteda, ljudi su odvratni.
da, ljudi su odvratni ne samo prema zivotinjama nego i prema sopstvenoj deci.
neko ko svesno moze da digne ruku na zivotinju, isto tako svesno bi bio u stanju da ubije bilo koga.
koliko god da mi je mucno to sto shvatam sta ce se na kraju desiti, pogledacu film.
citala sam o njemu dosta, plus je ova tvoja recenzija zaista odlicna (u domenu majstorskog osvrta na film)
individualna borba je jedina moguca, jer sve nazovi asocijacije kako kod nas tako i u svetu sluze samo kao maska za zgrtanje para i lecenje licnih frustracija....