Shugo Tokumaro - Exit (2008), Rum Hee (2009)

Oktobar je moj mesec. Pogotovo kad izgleda ovako. Sve zagasite boje jeseni su tu uz sunce koje odbija mračne note. U zemlji depresivnih pionira dobro dođe podrška od strane više sile. Pored uživanja u dugim šetnjama gde šuštanje lišća ispod stopala predstavlja zvučni fetiš , bavio sam se i drugim plezirima udovoljavajući svojim ušima. Shugo Tokumaro je pravi zvučni vragolan. Sa svoja dva poslednja albuma made in Japan- Exit, 2008 i Rum Hee EP, 2009 uspeo je da okupira moju pažnju na više od 20 minuta, što je u današnjem vremenu triliona skinutih albuma koje treba preslušati zaista uspešan skor. Pored kulturnog uzdizanja, mora i nešto da se radi jer keša nikad dovoljno, zar ne? And time goes by- oh- so fast- so fast....ili...time is not on my side.

Sećate se životne priče Bryan Wilson-a iz Beach Boys-a? Ambiciozni, halapljivi ćale...kalifornijski bezbrižna braća i prijatelji...i on sa svojim unutrašnjim demonima u večitoj trci za najboljim albumom IKADA napravljenim. Kako se odvijala njegova trka? Na kraju je prestao da svira uživo jer mu je to bilo gubljenje dragocenog vremena koje mu je uvek nedostajalo u kreativnom radu u studiju. Slažem se sa njim, potpuno. U fazonu "momci, mene ovo smara...ja ću da vam pišem pesme i radim snimanje i produkciju albuma, a vi idite na koncerte i jurite pičiće". Dokle je to otišlo? Dotle da se na kraju potpuno zatvorio u svoju kuću/studio odakle godinama nije izlazio. Klopa, gudra, prijatelji, žene...sve mu je stizalo/svi su mu dolazili kući. Ok, nije baš najbolje mentalno prošao, odlutao je u granične poremećaje ličnosti sa brojnim psihotičnim epizodama, ali uspeo je da realizuje albume koji su uvršteni u remek dela popularne kulture. I relativno skoro je imao povratnički koncert gde je izgledao prilično dobro. Dakle, nije se baš skroz i nepovratno sjebao.

I sad, vi se mudro pitate, kakve veze ima ova priča sa ミスター Shugo Tokumaro-m? Ima, ima. Shugo je očigledno dosta pod uticajem muzike 60-tih, pogotovo mi se čini da je "Pet Sounds", 1966, album koji mu je fejvorit. Shugo je jedan prosečan japanski frik koji u svojoj sobi ima preko 100 raznoraznih instrumenata i uređaja plus ko-zna-koliko dečjih muzičkih igračaka koje uredno koristi dok snima svoje albume na svom kućnom računaru. Uočavate blagu paralelu sa B.Wilson-om? Pretpostavljam da bi ovako zvučali moderni Wilson-ovi albumi u nekom od paralelnih svetova gde bi on živeo u Japanu i gde bi svoju psihozu držao pod apsolutnom kontrolom.

Nemojte pogrešno da shvatite. Tokumaro-va muzika nije plagijat nečije muzike. Specifična mešavina folka, popa i elektronike izdvaja ove albume kao jasno autorski pečatirane. Ovaj izrazito talentovan muzičar na svojim albumima vešto kombinuje duvačke drvene instrumente, akustične gitare, harmonike, sintove i razne dečje pinkalice uspevajući da stvori izuzetan/uhu prijatan/ aranžmanski sklop koji je konstruisan oko jasnih melodijskih linija. Njegovo pevanje je ujednačeno mekano i ušuškano toplo specifično za ljude koji imaju tenor glas. I , ako niste shvatili do sada, sve svira, usnimava i producira sam. Za razliku od Wilson-a, on svira koncerte sa svojim pratećim bendom svuda po svetu i očigledno još uvek nije odlepljen. Njegova kompletna diskografija se sastoji od 3 regularna albuma:

1. Night piece (Music Related, 2004)
2. L.S.T. (Compare Notes, 2005)
3. EXIT (Almost Gold Recordings, 2008)

i dva EP albuma:

1. Vista (2006)
2. Rum Hee (2009)

Predlažem vam da krenete sa preslušavanjem Exit-a i Rum Hee EP albuma jer su to, po mom mišljenju, njegovi zreli i koncizni albumi. Čini mi se da su godine ipak bitne, obzirom da trenutno ima 29 godina tako da su početni radovi isto interesantni, ali tek sa poslednjim albumima dostiže pun efekat svoje akusto-folk-elektro pop psihodelije.

Favoriti sa EXIT albuma:

1. Parachute - hitić koji bi mogao da posluži kao muzička podloga nekom Miyazaki-jevom crtanom filmu ala "Totoro Sounds"
2. Green Rain - harmonika koja me asocira na New Orleans zvuk sa otkačenim ritmom napravljenim verovatno od tih njegovih sobnih igračkica u kombinaciji sa akustičnom gitarom - kombinacija ringišpilsko-nežne pesme.
5. Button- zvec, kling, klang zvuk sa raznim pozadinskim vibriranjima i levitiranjima i pop laid back vokalom.
6. Sanganichi - najjednostavnija pesma sa albuma i najrelaksiranija. Topli vokal u kombinaciji sa sobno opušteno odsviranom akustičnom gitarom i usnom harmonikom u pozadini. Pesma za poslepodne.
10. Wedding (poslednja pesma) - japanska verzija hillbilly folk-a . Samo što ovde niko ne zviždi. Mislim da je glavna tema odsvirana na bendžu ili nekom već sličnom instrumentu.


Favoriti sa Rum Hee albuma (EP koji ima 3 regulare pesme i 5 alt.verzija i remiksa):

1. Rum Hee - perfektan aranžman i predivna melodijska rešenja, kao da se šetate kroz drvorede japanske trešnje koja je procvetala.
4. Vista (Alt.Version) - harmonika je ponovo u modi. I, ah da, još jedno demonstriranje kako neko ko ne poseduje vrhunske pevačke sposobnosti inteligentnim aranžmanom glasa zna da postigne uzbudljivost i interesantnost.
8. Rum Hee (DeerHoof remix) - minimalizovana verzija prve pesme sa jačim akcentovanjem na bubanj i ritam. Ono, da pustite na žurci i da se svima svidi.

U blogu koji sledi posle ovog, saznaćete i gde u Beogradu možete da čujete presek stanja savremene japanske muzičke scene - i to pažljivo probrano i selektovano. Moji džepovi su uvek puni iznenađenja.