Italijanski horor je specifičan i prepoznatljiv po svojoj stilizovanoj estetici i eksploatisanju brutalnih scena (...nisu baš sve japanci prvi počeli, čak i Miike navodi Argento-a kao jednog od svojih omiljenih režisera). Kad kažem stilizovana estetika, zaboravite na lux stilizaciju - većina ovih filmova je snimljena sa jako malim budžetima, ali su skoro svi autori pribegavali razvijanju ambijentalne/psihodelične atmosfere uz kombinovanje netipičnih/za to vreme/ načina snimanja (kamera iz ruke, sirovija montaža, agresivniji pristup snimanju scena nasilja) nadomeštavajući profilisanim estetskim osećajem nedostatak novčanih fondova. I dalje su svi elementi strave i užasa prisutni, ali italijanski autori donose jedan potpuno nov pogled na uglavnom, zanemarivan B/C/D tretman horor žanra. Linkovi koji vode do japanskog savremenog filma su očigledni u vidu nastavljanja započete modernizacije filmskih žanrova.
Schock je poslednji film Mario Bava-e, snimljen 1977. u kooperaciji sa njegovim sinom Lamberto Bava-om koji je napisao scenario i saučestvovao u režiji samog filma usled sve težih očevih fizičkih problema koji su ga onemogućavali da ceo dan provede na setu.Dosta novih horor/suspence filmova se bavi temom koja je zaista jezovita - deca kao protagonisti nedefinisanog/primalnog zla. Ako želite da vidite odakle je sve krenulo onda je Schock pravi izbor za vas.
Priča filma je bazirana na par klasičnih horor motiva: problematično mentalno stanje glavne junakinje (legendarna Daria Nicolodi/btw Dario-ova žena i majka Asia Argento-e); novi život u kući sa mračnom prošlosti; deca kao provodnici zla tj.onostranog; osveta. Ne želim da vam razotkrivam detalje samog filma, ali pružiću vam kratak opis radnje koja neće da
vam pokvari iznenađenja: Dora (Daria N.) se na nagovor svog novog muža Bruna (John Steiner) ponovo useljava u svoju staru kuću sa svojim sinom Markom iz prvog braka sa Karlom (koji je umro pod nerazjašnjenim okolnostima). Ostajući često sama sa malim Markom u jezovitoj kući jer je Bruno "always in the air"/pilot, labilno mentalno stanje Dore (sjajna Daria Nikolodi) postaje sve više narušeno zbog neobjašnjivih halucinatnih prizora koje doživljava, kao i zbog promena u ponašanju malog Marka kojeg "zaposeda" strana sila (moraćete da pogledate film da bi ste saznali više). Bruno je zbunjen događajima i kad dođe sa putovanja tumači ih kao Dorinu nervnu labilnost....napetost raste, događaji se ubrzavaju uz paranoju/ jezu/ strah od ludila/ usamljenost/ incest/ seks/ duhove/ posednutost.Mario Bava pravi mali art film kamerne atmosfere u kojem vizuelni pejzaži dominiraju građenjem jezovite atmosfere. Bazirujući celu strukturu filma na psihološkoj teror drami, on i dalje koristi slesh momente/po kojima je bio prepoznatljiv/ ali sada više kao podršku kulminaciji tenzije, a ne kao glavno sredstvo uzbuđenja (što je često bio slučaj sa njegovim ranijim filmovima, kao što je npr . A Bay of Blood, 1971). Iako sama struktura filma na momente deluje često nespretno i previše sirovo tj. neisprofilisano do kraja, a dijalozi možda i nisu baš najsretnije napisani, Bava demonstrira svojo majstorstvo na drugom planu. Kamera i scenografija su odlični, režija je čista, brutalna i napeta, a atmosfera je najveći plus i vrednost filma.Italijanski prog rok bend Libra je na odličan način doprineo kvalitetu filma komponujući neočekivanu/efektnu muzičku matricu filma (paralela=Dario Argento/Goblins). Da ne spominjem ultra hiper jezovitost samog deteta-glumca (David Colin Jr.) koju je Bava iskoristio do kraja. Takođe, postoji bar jedno 3 genijalne scene u filmu koju neću da vam prepričavam (obratite pažnju na scenu u hodniku na spratu u drugoj polovini filma sa Markom koji trči u susret majci/brrrrr!!%!).
Tempo filma je adekvatan, od početnog sporog i laganog uvoda ka sve većem naboju tenzije, jeze i straha kako se
film približava kraju. Poslednji deo filma donosi neočekivanu frojdovsku zavrzlamu u brutalnoj završnici koja na sjajan način kompletira celu priču, ne ostavljajući onaj kiseo ukus u ustima čest posle gledanja većine horor filmova. Bava je shvatio da jedan od najvećih ljudskih strahova strah od ludila tj. od nekontrolisanja sebe i realnosti i na tom motivu uspešno gradi serijal parcijalnih strahova koji se prepliću jedan oko drugog nudeći mnoštvo raznoraznih asocijacija na psihoanalitičku teoriju/edipov kompleks, incest, paranoja, snovi, krivica, post traumatični sindrom itd. Pritom, uspešno ubacuje i brutal/teror krvave scene koje su trade mark italijanskog horora kreirajući scene koje u isto vreme izazivaju strah, jezu i gađenje.Zakoračite u svet giallo-horora. U njima vas čeka posebna estetika i senzibilitet italijanskih autora. Pritom, obećavam da će vas Schock propisno preplašiti, bar na momente. A nije loše ni da uporedite kvalitet današnjih horor fimova sa ranijim radovima.
No comments:
Post a Comment