A-HA...O, Da, Da...

Stari se. Vreme je činjenica. Mada, ja sam oduvek bio sklon matorim ljudima, pa samim tim i moje starenje doživljavam kao neku verziju približavanja tom zen stanju gde te baš briga da li su ti čarape iste boje ili da li će neko da razume tvoju ljubav prema lavandi na terasi. Moja lavanda tako lepo raste već godinama da je sada od početne nežne biljke dosegla punu zrelost jednog ozbiljnog žbuna. I dalje miriše opijajuće bez obzira na smog koji je okružuje.

Poslednji album hit grupe 80-tih koja je uticala na ogroman broj main-stream pop bendova i izvođača (Keane, Coldplay, Morrissey, Kaney West itd) se vrti već danima u mom plejeru. Neodoljivo me podseća na moju lavandu. Prva sećanja na njih su mi vezana za legendarni spot "Take On Me"kad smo kao klinci svi bili fascinirani animacijom spota i celokupnim razotkrivanjem nečega što se zove elektro-pop. I sada, posle ravno 24 godine, A-Ha se vraća na početak. I pravi jedan od najboljih main-stream albuma ove godine. I uspevaju da zvuče sveže, poletno, romantično i senzualno.

Vraćajući se svom početnom zvuku oličenom kroz dominantnu upotrebu sint zvukova u jednostavnoj pop formi, oni ipak uspevaju da naprave otklon od pukog recikliranja svoje mladosti. Ovaj album zvuči kao brand new retro. Svi elementi elektro-popa 80-tih su tu, ali su aranžmanski i produkcijski uverljivo spakovani u 21.vek. A starost članova grupe je samo doprinela osećaju samopouzdanja i dostojanstvene zrelosti kojom ovaj album odiše.

Jednostavno, oni nisu napravili ovaj album da bi na osnovu stare slave nakupili još koji milion $$, već zato što i dalje vole muziku i raduju se zajedničkom kreativnom radu uz sva uzbuđenja koja su svojstvena npr. tinejdžerima. I to se oseća na pesmama. Da ne spominjem da je glas Morten Harket-a predivan. Sigurno jedan od najboljih muških vokala popularne muzike.

"Foot Of The Mountain" je uspeo da donese osećaj zaokruženosti i suverenog vladanja pop žanrom bez ijedne pesme koju bi ste rado izbacili sa plejliste. Ovaj album mogu da slušam po redosledu od početka do kraja. Naravno da imam favorite, ali daleko od toga da funkcioniše formula dva hita-ostalo baci.

A-Ha mogu bez problema da naprave jednu prozaičnu letnju pop pesmicu kao što je "Riding The Crest" koja na momente zvuči toliko naivno da bi vas na kraju tom istom naivnošću i kupila, kao što mogu i da odlutaju u suptilne melanholične pejzaže u "Mother Nature Goes To Heaven" ili da evociraju na rani Depeche Mode u "The Bandstand". Moji favoriti su "What There Is" - prosto sam očaran Morten-ovim glasom koji u refrenu vibrira na ivici predivnog falseta uz odličan aranžman gde se prepliću precizan elektronski strofni deo pesme i razliveni atmosferični refrenski deo- konstrukcija pesme asocira na Pet Shop Boys-e; "Nothing Is Keeping You Here" sa uplivima gitarskog pop-a koji samo doprinosi poletnosti pesme;već spomenuta "Mother Nature Goes To Heaven" zbog svoje predivne harmonijske matrice - nekako mi je ova pesma najviše "norveška", sa sve slikama hladnog severnog mora i fjordova. Prvi hit singl "Foot Of The Mountain" je...hit. Jasno mi je što su ga lansirali kao prvi singl. Iako je možda najudaljeniji od koncepta celog albuma (najviše gitarski zvuči) ima taj drajv koji snažno melje uz klavirsku temu koja brzo ulazi u uši i, naravno, odličan energičan vokal. Otprilike (sad ja kao menadžerski razmišljam) svideće se i slušaocima koji naginju gitarskom popu, a i onima koji vole elektronsku muziku.Spomenuo bi i poslednju pesmu na albumu "Start The Simulator" koja u romantičnom maniru ljubavne melanholije ustvari predstavlja omaž svemirskim putovanjima?! (ceo tekst je ustvari sklopljen od standardnih rečenica - poruka koje se koriste u komunikaciji između kontrole leta i astronauta). U maniru David Bowie-a.

Rad poznatog producenta Steve Osborne-a (New Order, The Happy Mondays, Suede, Placebo...impresivna lista) na albumu je pun pogodak. Plesne matrice i sintevi su perfektno uklopljeni sa nedominantnim akustičnim zvukovima i električnim gitarama sa krajnjim ciljem fokusiranja pažnje na Marten-ov glas koji nikad nije zvučao bolje. A-Ha su tom saradnjom dobili jedan savremen, snažan i raskošan zvuk celog albuma.

Dok slušam ovaj album asocijacije na poznatu muziku samo zuje - Depeche Mode, Pet Shop Boys, New Order (iz elektro - plesne faze), Keane, Kraftwerk, ABBA...ko je na koga uticao? Nije ni bitno jer A-Ha imaju svoj prepoznatljivi zvuk i odličan album u godinama koje za većinu ljudi znači kraj karijere.Uopšte nisam zainteresovan za razmišljanja o tome šta će i kako dalje kad su na neki način ovim albumom zaokružili svoju karijeru vraćajući se svom početnom zvuku. Ovaj album vraća sjaj main-stream muzici koja se pretvorila u pomodan trendi "one night stand".

"Foot of the Mountain" poseduje neku lepršavu i umirujuće notu lavande, iako ona ne uspeva na severu Evrope koji je poslednjih godina postao moja omiljena muzička destinacija. . A-Ha, u svojim zrelim godinama stvara album pun energije svojstvene mladosti.Trust me/do download.