Tako malo viđanja, a toliko puno sadržaja kada smo se videli.
Jebiga, svi vodimo naše sulude živote,jurimo za kintom pod teretom obaveza, gde na kraju počinje komunikacija da se prebacuje na mejlove i četove.
Poslednji put sam se Maaretom video na Mixeru. Divan dan, na ulicama Beograda, slučajno smo se sreli i odmah nastavili gde smo stali poslednji put, sa radosnim osmesima. Jer, ispod svog intelektualnog nadmudrivanja, političkog seciranja, muzičkog preturanja i filmskih osvrta, od početka našeg druženja sam osećao Čoveka koji je bio iskren, strastven i spreman da podeli kompletnog sebe sa prijateljima.
Gnjide izgleda žive večno, a najbolji odlaze, nadam se, na bolje mesto. I sada, više nego ikada, shvatam, da je Maare bio mega car koji je na najbolji način personifikovao pravi duh Beograda. Ne ovaj palanački, već onaj inteligentni, propitujući, neposredan i sa mudima. Svi koji su poznavali Maareta, znaju da je kvalitet njegovog obrazovanja i količina informacija koju je posedovao bila pravo blago. Mozak mu je bio akademski, a duh ulični.
Ceo jučerašnji dan mi je prošao kao u magli. Nesposobnost da osetim reči za ovaj surovi gubitak. 36 godina je zaista malo za sve ono što je Maare mogao da ponudi svetu, Srbiji, nama. Osećaj neverice, šoka i žaljenje što nikako nismo organizovali viđanje dogovoreno na Mixeru. Što nismo nalazili dovoljno vremena za više živih susreta jer kada smo uspeli da ga nađemo, sati su postojali kao minute, a priča nikad nije stajala. Žao mi je što nikad nismo stigli zajedno da prošetamo kerove. Žao mi je, žao mi je...
Maare, kralju, surfuj u dalje avanture. Ja se molim za tvoju dušu.
Prijatelji zauvek.
http://mislitemojomglavom.blogspot.rs/2016/03/maare-caare.html
http://preslicavanje.blogspot.rs/2016/03/marko-nikolic-maare-1980-2016.html
http://jorgoslovlje.blogspot.rs/2016/03/moj-prijatelj-maare-in-memoriam-1980.html
Lep oproštaj.
ReplyDelete