Serije. U kojima uživam.Trenutni izbor.

Defiance (2013-)

Nisam bio siguran prvih par epizoda jel sam ušo il zašo, ono, deluje treš i ceo taj fazon sa tim vanzemaljskim maskama koji nikad nisam voleo, ali na kraju sam ušo. Iako ima rupetina u scenariju i tupsonskih digresija za popunjavanje istih, ipak neočekivani pležr. Kako se odmotava prva sezona, likovi se sve bolje razrađuju, dinamika postaje uzbudljivija, a druga sezona tek postavlja stvari na drajv mi in noge. Pročitah da je bilo napeto za odobravanje kintakisa za 3.sezonu, ali u završnici gazde odlučile da odreše kesu. Scenografija mi je strava,  grad Defiance je odličan mix nekog Mad Max fazona i vesterna sa elementima SF tehnologije. Stahma Tarr (ova bleda) omiljeni lik. Ako ste za dobar SF treš, na pravoj ste seriji.

Vikings (2013-)

Bate, brutalno i jako. Game of Thrones deluje kao gej serija u odnosu na ovu epsku mačo osvajačku sagu (ipak, moram da napomenem da su ženski likovi značajan deo drame) . Možda ep i nije prava reč za doživljaj jer se scene odvijaju na intimnijem nivou. Okej, ima masovnijih borbi, ali nekako je sve snimljeno iz "prve ruke". Tu si, u blatu, krvi i znoju. Ekipa odlično izabrana, porodična komponenta super izbalansirana sa adrenalinskim masakriranjima,običaji i religija nenametljivo daju kulturni kontekst, a u pozadini sija utopijska ideja - ceo svet kao ptica na mom dlanu. Veoma sam uživao u snimljene 2 sezone jer, kao u svakoj dobroj knjizi, stvari postaju dublje i kompleksnije kako epizode plove okeanom, jedna za drugom. Muzika kida (uvodna špica Fever Ray - If I had a heart), a vrhunska režija dovodi atmosferu u popriličnom broju scena do nivoa kožnog tetoviranja. Baja koji je pisao Tjudore stoji iza ove priče. Za razliku od stvaranja Henrija obuzetog vaginom, kojeg nisam imao strpljenja da gledam, Ragnara je uradio harizmatično. Videh da prva sezona cepa na RTS-u. Treća sezona se željno iščekuje.



Ray Donovan (2013-)

Druga sezona razbija u odnosu na prvu. Okej je bila i prva, ali tek u drugoj život rasplamsava svoju vatru i iskrice na sve strane. Ray grize i dalje kao staford, samo što ga povrede polako stižu. Ćale Mickey i njegov ortak Shorty, dekica na samrti, su najzabavniji i (možda) najbolji deo priče. Rolaju se medicinski džointovi i prave veliki planovi. Ljudi moji, koliko je dobar glumac  Jon Voight! Porodica se disfunkcionalno regeneriše, a Ray i dalje rešava nerešive probleme sa fascinantnom koncetracijom. Brate, njegov radni dan je kao nečija godina. Ono, i dron i parada i naučio ruski jezik za dva sata. Ne gledate?! Sada gledajte.

Black Sails (2014-)

Koliko sam slab na jedra govori podatak da imam folder na kompu "Jedriličarski filmovi" (sa sve tri verzije Bauntija, između ostalih morskih poslastica). Nisam bog zna šta očekivo, ali sam na na kraju osme epizode sebe u čelo celivo. Toliko traje prva sezona. Će da bude i druga i treća. Atmosfera je odlična, Karibi sa svojim suncem greju, priča u početku deluje kilavo, ali se na pola učvršćuje, likovi skroz korektni. I, naravno, cilj koji se juri nije samo blago, već sloboda koja se može kupiti sa njim.  Za razliku od niza dosadnjikavih filmova kojima ovaj žanr obiluje, ova serija sigurno nije dosadna. Mislim da bi Robert Luis Stevenson komotno mogao da se potpiše na špici, bez imalo blama. Da je živ, naravno.  

Penny Dreadful (2014-)

Ovo je potpuna scenaristička papazjanija koja nekako funkcioniše kao sveža i uzbudljiva serija. Prvoklasno režirano, atmosfera gotik raskošna, glumci na nivou. Žabe i babe balansiraju po horor žici sa viktorijanskim naklonom. Uživao. Prilično. Timothy Dalton sa godinama i sedima dobio na oštrini.