Zimski kadrovi

Nemojte da joj pružate ruku, ogrebaće vas ! upozorava me zabrinuta profesorka. Nisam mogao da zaobiđem njen direktni poziv sa ispruženim dlanom. Ćao, ja sam Mario. Dok smo se rukovali njih dve nisu krile čuđenje. Ovo se retko dešava, kaže druga, uglavnom grebe i udara. Ulazili smo u učionice pripremljeni na minska polja, a sačekali su nas stidljivi pogledi. Nakon obilaska kažem profesorki da smo izgleda imali sreće i da je dan možda bio takav. Juče sam išla kući u pocepanoj majici, odgovara. Kada sam stigla, sela sam za sto i plakala. Dok su zaključavali vrata škole za nama uputio sam joj osmeh i rekao da je najbitnije da ona radi sve što može. Ostalo nije u njenoj moći. Posmatram mladu, utegnutu majku u prodavnici kako se dere na ćerku od 2-3 godine i vuče je za ruku. Samo nešto tražiš i tražiš, sada te svi gledaju kako plačeš, priča joj i gleda u mene. Ponekad, dok šetam Kizu, molim se da doživi 20 godina. Pluća mi se zamrznu od zamišljanja kraja. Bol u najavi. Lutalice ne smem ni da pogledam, a kamoli da ih mazim. Ne mogu da podnesem oči pune nade. Porodica se ne nasleđuje, već se stvara zajedničkom golgotom, poručuje The Walking Dead. Rame uz rame do ponora. Da li priznajete? pita tetka sudija za prekršaje. Priznajem, odgovaram. Onda da završimo sa najmanjom kaznom, osmehuje se. U toku kucanja zapisnika priča mobilnim. Biće bolje, zlato. Ne brini, dušo. Sredićemo to, srce. Na kraju, uručuje mi zapisnik i umorno kaže znate, nekim danima sve krene nizbrdo. Znam, meni je to bio taj dan, uzvraćam dok krećem u pisarnicu po uplatnicu. To jutro nisam znao da je to prekršajni dan. Uveče sam čekao u hodniku policijske stanice. Morala je prvo da se završi neka fudbalska utakmica da bi nas primili. Za to vreme svaki policajac koji je izlazio i ulazio lupao je vratima. Snaga klade valja. Ovaj mali je krupan, koliki je bio ovaj što ga je tukao? Manji za glavu, odgovaram ćelavom krim. inspektoru. Gledam mu bicepse ispod majice sa ve izrezom i kajlu oko vrata. Pa što ga ovaj nije onda umlatio? začuđeno pita. Ne ide to tako, trudim se da mu objasnim. Ovaj se nikad nije tukao, umesto toga je svirao gitaru. Preklapanje serija koje gledam sa realnim životom. Hajmijeva kaciga koja sprečava samopovređivanje i srpski detektiv Vik. Zombiji šetaju ulicama odavno. Listao neke Skandale i Storije kod frizerke. Čitam kako je Hepi strejt televizija uputila pismo Isidori Bjelici da ne dovodi više "nenormalne" ljude u emisiju. Pola sata nakon čitanja pisma nije mogla da veruje da je njima "normalno" da ovo napišu. Dala baba dinar da uđe u kolo, a dva da izađe. Da li bi Ivica Dačić jebao svinju u nacionalnom lajv prenosu da spase život otetoj Katarini Oksenberg? Scenarističko pitanje za srpsku verziju Black Mirrora. U režiji Marine Abramović, naravno. Sa suncem u očima prljavština se lakše podnosi. Plešem sa Milom uveče dok nam se ne zavrti u glavi od smejanja i cičanja. Ima ta nova pesma od mormonskog bračnog para Low koja mi je ušla u srce.  If I could just make it stop I can tell the whole world to get out of the way.