Zimski kadrovi

Rasenio ti se duks na laktu, majčinski mi kaže Tina. Ne trudim se ni da pogledam. Zašiću onu profa sam hipster zakrpu, odgovaram. Stajao sam na raskrsnici Maksima i Južnog, dok je kiša pišala po depresivnim licima radnika tranzicije. Gledam preko puta i vidim mokrog, nasmejanog Cigu sa kolicima punim kartona. Pored njega žuti veliki ker koji skače jezikom na njegovo lice, a on ga gnjavi sa obe ruke iza ušiju. Svi prelaze na zeleno gledajući sebi u noge, a on i ja se smejemo dok na pešačkom prelazu mazim žutog. Potpuno je blesav, kažem. On sa ljubavlju potvrdno klima glavom. Otac Ramon iz okoline Barselone unajmio Raula, grafiti umetnika, da mu isprejiše crkvu. Even though the press is scandalised by graffiti artists, for me graffiti is just another artistic technique, he says. Raul dao sve od sebe, išao i u muzej da proučava Romanički stil. Saradnja završena na obostrano i Božje zadovoljstvo. Even if you don't believe in God, you can believe in the good will of people, kaže netradicionalno religiozni umetnik. Pričao sa plavom nemačkom režiserkom o autorskim filmovima. Mila mi poskakivala u krilu dok je moj zaribali engleski pravio partizanska eskadrila lupinge. U sred priče sa njom, domaćin Darko mi značajno suflira na srpskom, ovde je samo kao prijatelj. Nisam stigao da ga pitam kako se uveče razilaze pred spavanje. Nemam para za kokain a ni poznanike rok zvezde kao Henk Mudi, ali sam pronašao u šteku flašu Walkera. Nešto mora da pomogne, nakon svakodnevnog triatlona. Šetao kera sa Saletom. Priče o muzici, bebama, novčanim problemima i bračnoj nervozi. Kaže, bolje mu je ovde nego u Londonu jer na kraju meseca i tamo i ovde radiš za račune. Ali ovde bar može opušteno da izađe sa mnom u šetnju oko ponoći. Mišel Obama satelitskim linkom iz Bele kuće "uručila" oskara Argu. Smejao sam se, iako bi još smešnije bilo da ga je isporučila iz Pentagona. Enlightened kao serijsko prosvetljenje. Ejmi bejbi, znaš da budeš tako nju ejdž  iritantna i često me je blam umesto tebe, ali kada te zaboli zaboli i mene. Kupiš bakalar dobiješ manić, kupiš kitovo meso dobiješ delfina, kupiš govedinu dobiješ konjsko meso, kupiš sabljarku dobiješ ajkulu. Ionako nije više bitno jer na kraju će samo ostati ljudsko meso. Živećemo Soylent Green. The Shield otvara sva vrata, ali ulazak ne znači da si uvek spreman za ono iza vrata. Ipak, na kraju dana, uradili smo više dobrog nego lošeg, zar ne Vik?