Ilegalne Emocije - Ilegalne Emocije (2010)

Pošto je sajt Mislite Mojom Glavom otišao u internet recycle bin (i svi moji tekstovi na njemu zajedno sa njim), ponovo kačim moju recenziju prvog "pravog" samozvanog albuma sastava ILEGALNE EMOCIJE koji je objavljen 2010-te. CD koji je objavila Nacionalna Asocijacija za Kulturu i Umetnost je mogao ranije da se kupi (ne znam da li je još uvek u prodaji), a u međuvremenu, album je u formi free downloada objavila net izdavačka kuća bleak.at

 

Za razliku od srpske main streem scene koja je očajna, underground scena svakim danom dobija sve više na značaju zbog svog kvaliteta. Vreme uvek pokaže. Iako ta scena zdravo funkcioniše još od 90-tih godina nikad nije bila uočena van omanjeg kruga posvećenika koji bi svi komotno mogli da se smeste na privatni žur. I to u garsonjeri. Ignorisani od strane većine medija, ismevani kao "neprofesionalni" amateri od većine muzičkih urednika i "nedostojni" bedne srpske muzičke industrije autori skrajnute, opscene, fetišističke, eksperimentalne i hermetične muzike uradili su jedino šta su mogli. Odustali su od uzaludne medijske promocije, podjednako odjebali sve one koji su njih odjebali i organizovali se u okviru male, familijarne atmosfere neopterećeni potrebom da se svide.

Za razliku od većine analitičara domaće scene koji uporno insistiraju na tome da autori moraju da prave pesme koje će da budu "hitovi" ne bi li svukli zabludele mlade ljude sa Cece, Seke, Jece, Droce na nepojmljivo dosadni plagijatorski pop i rok zvuk ja mislim da akcenat upravo treba da budu na promovisanju autentičnog ludila kojom obiluje srpska kućna radinost. Ako vam nije jasno o čemu pričam zapitajte se koja (i kakva po ideji, estetici i realizaciji) dva srpska filma upravo haraju svetskom scenom?

Nikola Vitković je izuzetno značajna figura domaće kulturne scene. Ko?? (pretpostavljam da veliki broj vas sada postavlja ovo pitanje).Jedan od osnivača kultne "Cold Trinity" etikete koja je u vreme najveće propasti srpske kulturne scene okupila oko sebe niz marginalizovanih autora koji su skoro jedini, zapravo, plivali kroz savremene svetske zvučne tendencije je među malobrojnim zaslužnim za stvaranje osećaja da je Beograd (ipak) metropola. Prevashodno elektronska scena sa svim svojim ograncima kao što su EBM, Industrial, Electro pop, New Wave, Cold Wave, Dark Gotic, Electroclash...je našla svoje mesto pod suncem u okrilju ove izdavačke kuće. Dok je većina drndala izakane gitarske rifove ova manjina se posvetila opscenom muzičkom istraživanju unutar globalne kulture. Potpuno ignorisani u Srbiji našli su slušaoce van zemlje (dosta autora sa ove etikete je pronašla su-izdavača na inostranom tržištu). Spisak bendova koji su oformili autentičnu i snažnu underground scenu čiji je stožer upravo bio"Cold Trinity" je povelik: BLAME, KINOVIA, ALONE, ILEGALNE EMOCIJE, EON BLUE VOID, VIDEODODIR, MARGITA JE MRTVA, SIGNAL TO NOISE, MECHANICAL ENDURANCE, APPARATCHIK. (boldovani su autori koje možete čuti na aktuelnoj kompilaciji koja upravo daje presek te scene pod nazivom ELEKTRIČNA POST-YU NEBRIGA).

Nikola Vitković je snažan i plodonosan umetnik. Pored solo projekta pod nazivom "Alone" koji broji čak 6 albuma objavljenih u periodu od 1997 do 2009 (kompilacija njegovih pesama "Fossilized In Concrete 1995-2006" je objavljena 2009 od strane nemačkog izdavača Treue Um Treue) i alter ego projekata "Alone Against The World" (pesma "Krvnik" objavljena na kompilaciji "Who Killed The Crow" (Serbian Gothic), 2002) i "Alone In Heaven" (4 izdanja u periodu od 1999 do 2006), Nikola je paralelno radio u elektro pank duo kombinaciji pod nazivom "Ilegalne Emocije" čiju lepšu polovinu čini pevačica Tamara Dinić. Njih dvoje su 2004. objavili maxi singl "About" za Cold Trinity, a sledeće 2005. zajedno se pojavljuju na istoj etiketi sa bendom "Margita je mrtva" na izdanju "Six Sexy Songs". Na regularan LP album se čekalo do ove godine. Konačno, krajem oktobra se pojavio jedan od najuzbudljivijih albuma ove sezone objavljen od strane Nacionalne Asocijacije Za Umetnost I Kulturu (čije prvo izdanje je upravo gore spomenuta kompilacija Električna Post-Yu Nebriga) - "Ilegalne Emocije".

Dakle, ukoliko niste brojali, ovaj čovek je do sada objavio 14 muzičkih albuma (što u zemlji što u inostranstvu)! Pored kreativnog angažmana u muzičkoj sferi Nikola je izuzetno aktivan na polju strip umetnosti i grafičkog dizajna- oko 80 objavljenih stripova u Srbiji, Sloveniji, Italiji, Francuskoj i Nemačkoj i 70-tak ilustracija za razne knjige i časopise.I ova neverovatna zemlja sa sve njenom šabanskom kvazi-kulturnom elitom nije našla za shodno da skrene deo svog medijskog/javnog aparata na ovakvu snažnu, kreativnu i produktivnu personu (znam, znam da se na internet marginama tu i tamo pojavljivao poneki usamljeni glas koji je ukazivao na postojanje i rad - moram da izdvojim npr. Dejana Ognjanovića koji na svom The Cult of Ghoul blogu odavno i kontinuirano promoviše ovu scenu / inače, Nikola je za njegovu knjigu "Naživo" uradio odličan dizajn korica) .

Shame on all of us!

Okej, dobili ste sav info koji je neophodan za dobru predigru. Sada sledi sajber ilegalni seks u 15 poza sa zadovoljnim mjaukanjem na kraju koje nije navedeno na omotu albuma - u stilu skrivenih zadovoljstava.

Ilegalne Emocije su album koji bi trebalo da bude prezentovan na Oktobarskom salonu umesto niza dosadnih i jalovih video radova.

Već od prvih uvodnih taktova Das Ist Schlimmer Als Schmerz (prevod na srpski - Ovo je gore od boli) sirova i ogoljena pank estetika se sudara sa osećajem aktuelne Facebook kulture u ritmu atari igrica. Nalik dečijoj brajalici koja je izvedena iz DAF opusa.  

The Only Thing je pesma koja kroz furiozne gitare u kombinaciji sa agresivnom ritam sekcijom stvara guste slojeve anksioznosti stvarajući čudan osećaj iznenađenja unutar naizgled poznatih parametara - kao da je neko propustio The Jesus and Mary Chain kroz veš mašinu. Tamarin glas zvuči lenjo kao da je naterana da otpeva deonicu da bi se posle nje vratila flaši viskija i trećoj pakli pljuga. Pevanje van tonalitete pesme zna da bude mač sa dve oštrice. U ovoj pesmi proizvodi dobar efekat. U glavi mi je slika raspadnutog Rottena u ženskoj Suicide verziji. Mada, siguran sam da će vokal izazvati dijametralno suprotna mišljenja.

  

Into Freak demonstrira Nikolinu nadarenost za kombinovanjem raznih ar tu di tu (R2-D2) zvukova u perkusionom svojstvu koji u kombinaciji sa osnovnim drum bitom grade kompleksan ritam nalik vožnji auto putem sa zapaljenim motorom i razbijenom šoferšajbnom - čist adrenalin. Tamara pokazuje drugo lice sa intimnijem pristupom vokalu koji dobija seksi prizvuk kada je u ravni sa pesmom. Što je stvar koju bih ja rado potencirao.

My True Feelings poseduje odličan aranžman koji puni i prazni pesmu iz takta u takt. "Refrenski deo" daje priželjkivani pop prizvuk sa kojim Ilegalne Emocije konstantno koketiraju ali je pop osećaj spušten odsutnim glasom koji nije profunkcionisao skroz kako treba za razliku od ostatka pesme gde je legla boja i način pevanja koji podseća na pubertetska mutiranja. Bas deonica vrtoglavo pravi spirale umesto krugova stvarajući prizor svrdla koje buši drvo.

Schizo odiše napetom dinamikom koju proizvodi stepenasto urađen brejk bit ritam u stilu "razvlačenja žvake". Taman kad se pokrene napred odmah se trgne nazad. Monoton glas crta pravu liniju koja podseća na glavnu karakteristiku shizofrenije - distanciranje emocija od intelekta.

Always On Decay je biser albuma. Pop hit sa divnom i jednostavnom melodijom koja deluje intrigantno i vokalom koji kad se trudi da "peva" dobija na uverljivosti izraza, slušljivosti i lepše zaokružuje harmonijsku strukturu pesme čineći je uniformnijom. Niz sitnih detalja koji blješte u punom stereo opsegu su kao elektronske pahulje bez kojih Nova godina nema svečani osećaj.

Čiviluk je avangarda koja podseća na prve Laibach radove. Namerno razbijeni i izdvojeni elementi održavaju strukturu na ivici raspada i uz perfektno semplovane vokale doprinose osećaju potpune bezkompromisnosti u izrazu.

Superklaber (live) je igra sa poigravanjem klaberskim motivima kao vidom presemplovanih semplova...drsko i duhovito.

Lola je pervertito pesma. Zvuči kao cepanje šlica na pantalonama u kontekstu poigravanja sa jednim motivom kroz celu pesmu ." Dokle Lola više suzdržavanja, zato Lola moraš biti kažnjena". Nikoli će zbog ove pesme zabraniti da boravi u istoj prostoriji sa maloletnicama.

Summer Breeze je plesna pesma sa pank zvukom. Promena koja se odvija u drugom delu pesme je genijalna. Bas tema opija svojom zavodljivom Kraftwerk ritmičnošću (šteta što ne traje u tom obliku bar duplo duže).

Tell Me Your Dreams je jedna od opuštenijih pesama na albumu i najminimalnijih u smislu ne-menjanja ritam osnove. Tamara ponovo zvući najbolje kada je u intimnijem raspoloženju i stanjima tišeg pevanja, govora, šaputanja. Sajber hot požuda kroz Clock DVA zavese. Orijentalni motiv je dobro iznenađenje koje diže atmosferu pesme na novi nivo.

Giburn Majne Hant je trash industrial u kojem dominira snaga mašina. Semplovanje bez aranžmanskih začkoljica stvara repetativni patern koji se namerno produžava agresivnim nastavljanjem osnovnih semplovanih zvukova stvarajući osećaj pamfleta.

Hell On XTC pati od istog problema kao i My True Feelings - u prvom delu pesme glas je dobro legao u svom pankerskom nadrkanom izrazu ali se oseća nesklad u postizanju tenzije drugog dela gde je odlična bas linija neadekvatno ispraćena odsutnim pokušajem vokalne melodije.

No Exception zvuči kao spontani snimak sa probe. Što može da bude dobro, a i ne. Zavisi u kakvom ste raspoloženju. Popunjenost zvuka je maksimalna, a anksioznost prouzrokavana talasima nervoze koje rasipa elektronska mašinerija zna da bude prilično neugodna za uši naviknute na pop muziku.

We Will Punk You je eksponat savremene umetnosti. Daft Punk je zaradio ogroman keš na pristupu koji je sličan ovoj pesmi. Autorska hrabrost se čuje u genijalnoj odluci da udarac doboša na početku takta bude jedini ritam koji prati kočeće-klizeću bas liniju što daje unikatnu uzbudljivost pesmi. Kao neki radijski hit koji je doživeo obradu u kontekstu zvučne perfomans instalacije koju je naručio Muzej Moma iz Njujorka.

Uskoro, jedino pravo lice koje će vas gledati biće vaš odraz na ekranu monitora. Ilegalne Emocije već sada nude piratsku pobunu protiv utapanja u okeanu bezličnih lajkovanja. Ukoliko budete imali sreće naći ćete svoj primerak ovog albuma u knjižarama Beopolis i Utopia. Vreme je za nove stvari.