Absentia (2011)

Povezivanje nestalih osoba sa urbanim mitovima u hermetično kreiranoj atmosferi američkog predgrađa je spoj koji je u ovom malom, nezavisnom filmu kliknuo na pravim mestima. 

Priča je jednostavna. Tricijin muž Daniel se vodi kao nestala osoba već 7 godina. U posetu joj dolazi mlađa, problematična sestra (ex đanki) da joj se nađe pri ruci oko trudnoće. Sad se vi pitate, čekaj kako je trudna kad joj muž nije tu 7 godina?! Videćete u filmu. Kako se približava dan dobijanja sertifikata o Danielovoj smrti tako Tricija počinje sve češće da vidi njegovu utvaru. Psihoterapeut joj ne pomaže, a sestra pokušava da nađe alternativna rešenja zbog morbidnog iskustva koje je imala u podzemnom prolazu pored njihove kuće. 

Snimljen u  okvirima malog budžeta, sa minimalnom glumačkom postavom , u jednom enterijeru i par eksterijera Absentia je filmić koji prijatno iznenađuje svojom pametnom eksploatacijom arthetipskih strahova. Iako se glumačka postava nije proslavila i na momente deluje kao da se još uvek uvežbava na generalnim probama, režiser i scenarista Majk Flanagan nadjačava slabe karike jednostavnim a pametnim scenarijom koji zaokružuje konciznom i pedantnom režijom.

Poigravajući se konceptom psihološke racionalizacije strahova (objašnjavajući pojavljivanje utvare traumom koju izaziva približavanje proglašavanja smrti nestalog muža, kao i sestrinim halucinacijama usled gudriranja) naspram jezivije verzije o onostranom koje obitava u prolazu pored kuće, Majk održava neizvesnost i tenziju tokom celog filma. Utvare su urađene u najboljem maniru japanskog duh teatra gde svako njihovo pojavljivanje izaziva nakostrešene dlake - izbor fizionomija je pun pogodak, kao i efektna šminka. Upotreba Linčove škole snimanja u statičnim kadrovima koji prikazuju svakodnevne situacije, ali uz sublimno sugerisanje skrivenijeg dešavanja (kroz pozadinski zvuk i detalje u drugom planu), zgušnjava atmosferu zbog insistiranja na doživljaju neobjašnjive misterije u okvirima "najobičnije svakodnevnice". Uspešnost fazona je u tome što onostrano probija kroz "dosadnjikavu" realnost, izazivajući na taj način arhetipski/psihološki strah o cepanju iste i prodoru mračnog sveta ništavila koje preti da nas poništi i zarobi za celu večnost.


Iako početak filma deluje amaterski, svaki naredni minut vas uvlači sve više u triler misteriju koja ujednačenim tempom gradi jeziv ambijent. Uvek je veliki plus za horor film kada uspeva da izazove strah tokom dnevnih scena - što samo pojačava efekat uplašenosti jer šta će se tek onda dešavati tokom noći?

Veoma sam zainteresovan za sledeće Flanaganovo ostvarenje (Absentia mu je prvi igrani film, ali je pre njega stekao solidno iskustvo iz režiranja serija) koje će, sigurno, posedovati mnogo veći budžet jer je ovim skromno realizovanim hororom već izazvao zasluženu pažnju.