meditacija / Obavezni deo Radne godine

Beograd mon amour 27

Cvijićeva (preko puta ulaza u tržni centar Zira)

Covenant - Modern Ruin (2011)

Izašao je novi album švedske kultne elektro/pop/industrial grupe Covenant. I to dupli. Bez starca nema udarca. Po mom skromnom mišljenju, jedan od najboljih albuma ove godine. Modern Ruin nastavlja sa filozofijom minimalnih elektronskih talasa u najboljem maniru apsolutno brilijantnog Northern Lighta iz 2002. Muževni glas Eskil Simonssona je perfektan, ritmovi nabijeni hladnom energijom, a polarne noći izlaze iz zvučnika kroz metafizički precizne (i naizgled) jednostavne harmonije.
Drugi disk sa remiksima je đene-đene. Par interesantnih momenata i niz klasičnih industrijskih trans motiva.

Kraftwerk roboti su dobili ugradno ljudsko srce. A Covenant u 21.veku zvuči- nikad bolje. Neki bendovi zaista sazrevaju sa protokom vremena. I dobijaju opčinjavajuće prelive aurore borealis.

Hund Menschen LXXXI

Štenci II by Vrabac

Beograđani koje volim

Na početku proleća pojavio se niotkuda u malom Neimarskom parku. Zoe ga je odmah prihvatila kao ortaća, a on je skoro svako veče bio u parku spreman na zajedničku igru. Dobroćudan i nekako prostodušan ništa nije tražio osim malo druženja. Prava beogradska džumarica - crni model sa par belih šara. Posle par večeri toliko mi je prirastao za srce da sam (po ko zna koji put) bio u iskušenju da povećam naš čopor za još jednog člana. Na svu sreću, nisam bio jedini koji se bavio tom mišlju. Divna žena, komšinica koja ima kuću tik uz Neimarac, odlučila je da ga udomi, iako već ima psa. Odjednom, džumarica je dobila ogrlicu, ime Leo i redovnu hranu uz mesto za spavanje u komšinicinom dvorištu. Neću nikad da zaboravim kako nam se ponosno hvalisao tokom prve večernje šetnje sa novo-pronađenom familijom.

Leo je postao pridomljeni pas. Po ceo dan je napolju kao lutalica, ali nikad daleko od sigurne kuće. Ubrzo nakon njegovog uspešnog uhlebljenja, počeli smo da zatičemo novog crnog psa u Neimarcu koji se pojavio isto - niotkuda. Mila i razigrana ženkica je vrlo brzo postala Leova nerazdvojna saputnica, a komšinica nije imala izbora kad je videla da je Leo našao suprugu. Pored njegovog ćebeta stvorilo se još jedno za nju.


Za razliku od paranoičnog straha velikog broja novokomponovanih građana koji smatraju da psima nije mesto u sredini u kojoj obitavaju ljudi osim ako nisu na kratkom lancu ili na telenor plakatu, moje komšije (znane i neznane) koje svakodnevno dolaze u park pokazale su ljudsko lice koje moje srce ispunjava toplinom i nadom. Leo i supruga su po ceo dan u parku gde se slobodno šetaju i igraju sa mnogobrojnom decom čiji roditelji - umesto vrištanja i skičanja - maze ovaj zaljubljeni pseći par. Kad kažem zaljubljeni ne preterujem - njih dvoje su kao dve slepljene gliste, uvek su zajedno i uvek se grickaju, ljube i igraju. Starije komšije im često donose neke sitne poslastice dok im Leo i supruga prave društvo u popodnevnim prelistavanjima novina i penzionerskim ćaskanjima.

Leo i supruga su imali mnogo sreće. Izabrali su mesto gde ne žive agresivni i isfrustrirani ljudi koji svojim zlom kreiraju agresivne pse. Izabrali su mesto gde ne žive trovači spremni na bacanje para za mišomor, odlazak do apoteke, kupovinu mesa za mamac i postavljanje otrova na ulice i parkove našeg grada.

Rekao bih i da je komšiluk imao sreće. Deca imaju prilike da se igraju i raduju sa dva uvek za igru raspoložena psa koji nemaju trunku agresije u sebi, a roditelji mogu da pokažu deci kako ljudi nisu jedina živa bića na planeti bez straha da će im se nešto loše desiti. Kontakt sa životinjama je lekovit. Terapije sa delfinima su dosad najuspešnije terapije u tretiranju autizma, a niz terapijskih programa u kojima psi učestvuju, bez ikakvih sumnji, ukazuju na moć takvog kontakta.

Nakon niza odvratnosti prema životinjama, pogotovo prema psima koji su nam najbliži i najdostupniji, o kojima smo čitali i pričali proteklih godina lepo je prisustvovati nečem što je normalno, plemenito i ljudsko. To je Beograd koji volim. To su Beograđani koje volim.

vrata / puerta / tür / door / porte 8

 








































IZA VRATA

scenario no.1

Matori, zategnute kože, nalik na voštanu figuru utrljava kilo brilijantina u jadnu i tanku ofarbanu kosu. Veštački porcelanski zubi se keze u majmunski osmeh dok oblači zlatne gaćice sa odštampanim likom Musolinija na dupetu.
"Rubi, luutkoo!!!", viče starac živodarac dok gura uštavljenu glavu u mlade, nabrekle sise tamnopute lepotice koja leži na ogromnom krevetu u kostimu robinje.
"Silvio, kada ću da dobijem vilu na Korzici? Mili, dragi, najjači i najlepši...mmmm....baš mi se ide negde van graada..."
"Rubi, znaš da su me stisle ove komunjare...biće, biće...i zovi me kako sam ti rekao, šapući mi na uvo, luutkooo...."
"Cezare, oohh, Cezare...."

scenario no.2

Ogroman persijski tepih sa floralnim motivima prekriva veći deo kvadratne sobe. Na sredini su udobne crne fotelje postavljene kružno da bi omogućile pogled na sva četiri zida prekrivena slikama koje su diskretno ali efikasno osvetljene ambijentalnim lampama.
Levo od vrata se nalaze > Diego Velázquez: "Prince Baltasar Carlos on horseback", 1636 i Caravaggio: "The Lute player", 1596.
Desno od vrata su > Rembrandt van Rijn:"Judas returning the 30 pieces of silver", 1629 i Titian:"Diana and Callisto", 1559.
Na zidu sa leve strane sobe su > Caravaggio: "Sacrifice of Isaac", 1598, Raphael:"The Holy Family with a Palm Tree",1506 i Raphael:"Bridgewater madonna", 1507.
Na zidu sa desne strane su > Pablo Picasso:"Les noces de Pierrette", 1905, Vincent van Gogh:"Portrait of Doctor Gachet", 1890 i Paul Cézanne:"The Card Players", 1902.
Na sredini zida nasuprot vrata je prolaz kroz koji se nazire antička skulptura u senci druge sobe, a 2 slike koje se nalaze na zidovima pored njega su > Willem de Kooning:"Woman III", 1951 i Wassily Kandinsky: "Composition V", 1911.
Visoki, sedi muškarac u odelu od elegantnog sivog engleskog tvida ulazi u sobu pričajući preko telefona, a prate ga dva afganistanska hrta. Seda u fotelju okrenutu prema desnom zidu.
"Vilijame, da li si se čuo sa Hitošijem? Obećao je da će da pošalje Monea za naše sledeće druženje. Da, da...ovaj put smo uspeli da okupimo najbolje od najboljih. Nadam se da će me karte bolje služiti nego prošle godine. Još uvek ne mogu da prežalim onog Kooninga..."

scenario no.3

Tri muškarca sede za okruglim, teškim stolom od hrastovine. Svi nose crne frakove i medaljone oko vrata.
"Veliki majstor nije zadovoljan situacijom na Balkanu", nervoznim glasom saopštava najdeblji među njima.
"Ja sam odavno tvrdio da je trebalo mnogo jače da insistiramo na konstantnom zajedničkom pritisku NATO-a, Haga i MMF-a", dodaje najmanji među njima.
"Srpska i hrvatska loža su nesposobne, osim za bančenje. Nijedan zadatak ne znaju da ispune kako valja do kraja", gadljivo i kroz stisnute zube dobacuje najćelaviji od sve trojice.

06.jul / Nove Uši za Novu Muziku / Sinagoga / Novi Sad

Preporučujem vam odlazak na ovaj događaj, ukoliko ste u mogućnosti da odete u Novi Sad.

06. jula, u novosadskoj Sinagogi, biće održana dva koncerta.

Prvi koncert pod nazivom The Cone Gatherers , predstaviće dela, mahom, evropskih postminimalista , kao što su: Graham Fitkin, Jacob Ter Veldhuis, i Howard Skempton . Pored pijanistkinje Branke Parlić, nastupiće ,nakon puno godina odsustva, i novosađanin Milan Vrsajkov , čelista koji već dugi niz godina živi u Ljubljani.



Na drugom koncertu iste večeri, imaćemo priliku da čujemo mladog kompozitora i kontrabasistu iz Francuske Florant Ghys-a. Kao kompozitor razvio je stil koji spaja savremenu i pop muziku uz manje ili više izraženu pulsaciju, dok je kao kontrabasista opredeljen za solo izvođenje sa laptopom i midi kontolerima. Koristi samplove iz delova vremenske prognoze i drugih izvora sa Radija i TV. Sa nešto izmenjenim programom, nastupiće i sledeće večeri na Suba stejdžu na Exit Festivalu.
Ciklus koncerata Nove uši za Novu Muziku pokrenut je sa idejom da se Nova Muzika – minimalizam, postminimalizam i totalizam, kao muzički pravac koji briše granice između umetničke muzike i muzike drugih stilova, predstavi publici kroz nekoliko koncerata tokom cele godine.Ovo je, zapravo, nastavak Art scene koja, pri Exit Festivalu, postoji od 2006. i tokom svih ovih godina, ima svoj ustaljeni termin veče uoči otvaranja Exit festivala.

meditacija / OdRd

Reflections of Serenity

Beograd mon amour 26

Dvorište iza Visoke Tekstilne Strukovne Škole u Starine Novaka

Hund Menschen LXXX