Sunday, April 17, 2011

Filmska mistik trojka u ključu starih majstora

70-te i 80-te su poslednje velike dekade relevantnog i kvalitetnog main stream filma. Zamoren tonama beznačajnih novih gluposti, odlučio sam da svoje vreme spucam u nešto što daje smisao "izgubljenom ekranskom vremenu". Dakle, divni filmovi koje sam propustio da ranije gledam, a ulepšali su mi vikend su:

De Vierde Man (1983), Paul
Verhoeven

Ah, Paule, što nisi ostao u Holandiji? Art religiozni triler koji pršti od seksualnog naboja i gusto tkane opijajuće atmosfere. Biseksualni pisac alkos (u perfektnom izvođenju Jeroen Krabbe-a) upada u mrežu crne udovice (koja je plavuša) zbog telesne požude koju oseća prema njenom muškom ljubavniku. Religiozne halucinacije počinju da ga preplavljuje u vidu zlokobnih predviđanja, a bogata i čudna nova ljubavnica je puna tajni. Verhoeven se poigrava religioznim konceptima stavljajujući ih u paganske, sektaške okvire. Vispren scenario (Gerard Neve po sopstvenoj knjizi), upečatljiva režija, moćna fotografija i uzbudljiva gluma su kao sočna jabuka koja mami na ugriz. Pisofartindihaus sa sve likovima koji su uverljivo telesni i zabavni. Hičkok sreće Bergmana u Verhoevenovim diskretnim omažima. Uzbudljivo. Raskošno. Intrigantno.




 



The Last Wave (1977), Peter Weir

Do sada me je mimoila
zio ovaj Weirov biser sa kraja 70-tih. Očigledna preokupiranost mističnim aspektom prirode i njenim skrivenim duhovnim porukama se nastavila i nakon snimanja poznatijeg Picnic at Hanging Rock-a iz 1975. Weir ima redak talenat da na strejt način snima filmove koji su preplavljeni metafizičkim značenjima. Mlađani Richard Chamberlain je korporativni advokat koji ima neobjašnjive crne snove. Sticajem okolnosti koje su sudbinski determinisane počinje da se pro bono bavi slučajem Aboridžina koji su optuženi za prouzrokovanje teško objašnjive smrti svog sunarodnika. Čudna veza između njega i njih se manifestuje kroz zajedničke snove koji polako razotkrivaju nadolazeću apokalipsu. Weir pokazuje svoje majstorstvo u snimanju niza detalja koji daju životnu uverljivost šamanskoj scenarističkoj osnovi. Ovo je vrsta filma gde nema žurenja i agresivnih sečenja kadrova. Oblačna zlosutna atmosfera se zgušnjava protokom vremena, a jezovitost je hladna i precizna. Likovi aboridžina su izuzetno upečatljivi, a matori koji glumi Čarlija, njihovog šamana, deluje vrlo zajebano. Kada gospodin čovek snima film onda on ovako izgleda. Predivna vizuelizacija, bogata atmosfera, sjajno rukovođenje tempom, suptilan osećaj za detalje i beskompromisan kraj. Šta više poželeti od filma koji po žanru spada u mistični triler? 


The Abominable Dr. Phibes (1971), Robert Fuest

Šik klasik kemp sti
lizacije i engleskog crnog humora. Vincent Price u jednoj od svojih najboljih uloga kao Dr. Phibes koji se na bizaran religijski način sveti lekarima koje smatra odgovornim za smrt svoje žene. Šarmantan, iščašeno hermetičan i udobno neopterećujuć scenski spektakl. Posebnu draž daje specijalno komponovana muzika Basil Kirchin-a koja obavija film sa svih strana doprinoseći građenju bogate atmosfere koja odiše dobrim ukusom. Zar ne želite da vidite i slušate mehanički orkestar koji skladno svira romantične šlagere dok se Vinsent zanosno ljulja u crnoj pelerini sa kapuljačom planirajući ubacivanje pacova u sportski avion jedne od svojih 9 žrtava? Ili da vidite kako izgleda ubistvo putem fenomenalne žablje maske?


5 comments:

  1. Last Wave je odlican, gledala sam ga na nekom TVu davno iako mi opis filma iz programa nije toliko obecavao. Drago mi je da sam se prevarila :D Detalji, atmosfera i kraj ubica su 5+

    De Vierde Man mi stoji kao to-do, i kod mene je preporucivan, a sad si me jako zainteresovao za Dr. Phibesa :)

    ReplyDelete
  2. Kada smo bili klinci sećam se da je išao ciklus Virovih filmova na televiziji. Navukao me je "Vodoinstalaterom" kog prepričavam svaki put kada mi se u kuću useli lik koji mi sređuje komp (pa ne ume da ode), a onda me je hipnotisao "Talasom".
    Prošle godine sam ga ponovo izvukla sa Neta i valjda zbog dugogodišnjeg preterivanja medijskim adrenalinom ili zato što sam znala šta i kako u filmu, sve mi je bilo previše sporo.
    No, ljubav je ljubav, i dalje se kunem u neke njegove scene (ono kada R.Č. sedi u kolima a okolo voda), ali sam sebi zabranila da ponovo gledam omiljene mi filmove.
    Da ne proveravam sećanja.

    Super si se setio svega :)

    ReplyDelete
  3. ves, vreme je da to-do:)

    yzse, memorija me služi samo kad su u pitanju filmovi...

    ReplyDelete
  4. ' De vierde man' - odličan film,zaista. Možda i najbolji biser,ne tako fascinantne, nizozemske kinematografije. Poslednji koji odgledah (pored 'De laatste dagen van Ema Blank'),a koji nije mlako pro**** ,jeste 'Interview' od pokojnog Theo van Gogh-a. Da li si ga možda pogledao?

    ReplyDelete
  5. ništa nisam gledao od njega. ali, evo sada ću da potražim interview,kad kažeš da nije loš

    ReplyDelete

PRIčE iz JUžNOG POTOKA

GaYda Mario

My photo
svakom keru je potreban kerovođa

Čitaoci