Hund Menschen XXVII

beograd, srbija

meditacija/obavezni deo radnog dana

Hund Menschen XXVI

beograd, srbija

Karneval - Real Time Biography

Imam zadovoljstvo da vas obavestim da je od danas 21.aprila 2010. godine pokrenut internet projekat pod nazivom "Karneval - Real Time Biography".

Za razliku od uobičajenih muzičkih/bendovskih sajtova ova virtuelna kuća biće ispunjena našim realnim životima koji se odigravaju upravo sada - u "real time"-u - našim razmišljanjima, razgovorima, procesima rada, uticajima, radostima kao i problemima sa kojim se suočavamo na kreativnom/intelektualnom/emotivnom planu - koji sačinjavaju složeni mozaik Karnevala.

Sajt će se konstantno transformisati jer su i naši životi u dinamičnim procesima.

Nadam se da će vam praćenje našeg "kreativnog dnevnika" biti interesantno. Lako je dopustiti da vam Karneval uđe u život.

Kerovođa na Plastelinu - Valhalla Rising (2009)

Dobri ljudi iz Plastelin magazina

su me zamolili da napišem filmsku

recenziju za film po mom izboru.

Pročitajte ovde

zbog čega tvrdim da je "Valhalla Rising"

jedan od bisera trenutne filmske ponude i

obavezno "štivo" za svakog ko želi

da zaista prati filmsku umetnost.

Premijera - "Duhovi"

Drugi video sa albuma "Izgubljene himne". Nadam se da će vam ulepšati i olakšati bar malo ovaj kišni radni dan.

Realna akcija

Nadam se da će vam pored silnog trošenja energije na verbalna etička/moralna/politička prepucavanja ostati malo resursa i za realnu akciju.

Ukoliko zaista želite da nešto promenite to i možete jer svaka prava promena počinje na ličnom nivou. Obzirom da sam bio u azilu Riska i upoznao ljude koji se maksimalno trude da sa minimalnim sredstvima spasu što više životinja sa ulice i da im omoguće koliko - toliko normalan život - hoću da vam poručim >>> da će vaše pare, stara garderoba, hrana, lekovi, stare šerpe ili čista energija i dobra volja u vidu volontiranja otići u prave ruke.

Takođe, najbolja stvar koju možete da uradite je da udomite nekog od par stotina pasa i mačaka koji čekaju na nečiju ljubav (neki od njih su na fotografijama levo) - verujte - biće vam vraćena stotinu puta jačom snagom. Ukoliko niste sposobni za realnu akciju nemate prava ni na kakve stavove niti imate - što se mene tiče - pravo da se uopšte bilo šta pitate. Sigurno imate nešto od navedenih stvari koje ljudima iz udruženja građana Help Animals trebaju na svakodnevnom nivou. Više informacija ovde.

Inače taj link je odavno prisutan na mojoj desnoj strani, ali čisto sumnjam da je većina vas ikada kliknula na njega. Možda je sad prava prilika jer za realnu akciju nikad nije kasno!

Hund Menschen XXV

beograd, srbija

Karneval zahvaljuje!

photo by Katarina Nikolić

Sa zadovoljstvom vas upućujem na izuzetno dobro napisanu kritiku albuma "Izgubljene himne" od strane Nikole Uroševića koja je pored dve - meni drage kritike [Marko Nikolić, Branislav Nikolić] pokazatelj da ljubav i rad uvek nađu put do onih koji znaju to da prepoznaju.
Bitno je da ima ljudi koji misle svojom glavom i jako mi je drago što sam u kontaktu sa njima.
Karneval se inače može čuti samo po opskurnim emisijama koje idu posle ponoći (kad je pun mesec).

We are the creatures of the night.

meditacija/obavezni deo radnog dana

Život na dar!

Ukoliko volite životinje i razmišljate se kako da svoju ljubav realizujete - evo prilike! Usvojite jedno od mačića koji su skoro ugledali svetlo dana zahvaljujući Nebojši i njegovoj porodici. Više o tome ovde, a nadam se da će vam srce poskočiti 1000 puta gledajući ove fotografije.

Mačke ne traže specijalnu pažnju. Dovoljno je samo da im obezbedite sigurnost, malo hrane i vode, vašu ljubav i kutiju sa peskom. A zauzvrat dobijate konstantnu karnevalsku atmosferu u kući!

Hund Menschen XXIV

beograd, srbija

Beogradski berberin

Povodom predstojećeg performansa "Beogradski berberin" Miša Savić je napisao genijalan tekst koji želim da podelim sa vama. Ako niste bili upoznati sa likom i delom našeg izuzetnog kompozitora savremene muzike/performans umetnika/profesora (što nije za čuđenje jer u ovoj smrdljivoj palanci samo ambiciozne dupeuvlake, kešom nabrekle snobovčine i političke drolje dobijaju medijski prostor) možda će vas ovaj njegov kratak tekst zainteresovati kako za njegov rad tako i za posetu samom perfomansu.

ANTONIJE PUŠIĆ I MIŠA SAVIĆ : BEOGRADSKI BERBERIN
performans
sreda, 14.april u 12:00 bašta SKC-a

Oda beogradskom berberinu

Drvo za čoveka ima važnu simboličku vrednost. U svetu biljaka ono je arhetip težine koju ima konj u životinjskom svetu. Poseći drvo i/ili ubiti konja iz koristoljublja je zločin koji, iako se zakonom često ne može sankcionisati, predstavlja ozbiljno narušavanje osećaja za pravedno, moralno ispravno činjenje. Svako ubistvo je sablast onoga ko ga je počinio. Sablasti se, kao i snovi, ne mogu deliti niti prepuštati drugome. Jedino što je moguće je tutnuti u ruke drugome sredstvo kojim će sam proganjati svoje sablasti. Bela Hamvaš je u svom znamenitom eseju "Put predaka i put bogova" primetio kako je moderni čovek (misleći na onog sa početka XX veka) postao previše sklon putu predaka, a taj put se opasno udaljio od puta bogova. Verovatno nije mogao ni pretpostaviti kako će oba puta za modernog čoveka nestati. Bogovi su prognani iz svesti i savesti, preci zaboravljeni. Zamenio ih je, oba, put novca. Posaditi drvo ne predstavlja vraćanje na pravi put, pre je podsećanje na put kojem se treba vratiti, prvo precima, pa onda, po mogućstvu, bogovima. Svakako je i sredstvo za teranje sablasti.

Miša Savić

Efter brylluppet / After the Wedding (2006)

Kada smrt zakuca na vrata zakomplikovanost ljudskih odnosa se munjevitom brzinom transformiše u prosvetljenu jednostavnost. Ili voliš ili ne voliš. Ili ti je stalo ili nije. Stereotipne predstave o tome kako odnosi treba da izgledaju padaju u vodu pred najvećom istinom od svih koje postoje - naše telo je smrtno.

"Ah, ti prokleti Danci!" (dr. Helmer/Riget a.k.a The Kingdom/1994)

Danska je no.1 u trenutnoj filmskoj ponudi. Da stvari ne budu trule već zlatne u (filmskoj) državi Danskoj pored magičnog dečačkog tria Lars von Trier, Nicolas Winding Refn i Thomas Winterberg zaslužna je i ženska ruka Susanne Bier. Ona se specijalizovala za porodične teme koje obrađuje na melodramatičan način bez upliva emotivnog kiča (ok..ima pomalo patetike tu i tamo).

Naslov lako može da vam sugeriše da preskočite gledanje "još jednog svadbarskog filma". Venčanje postoji u filmu, ali glavna drama se odvija u trouglu roditeljskih figura povezanih sa likom 'mlade'. Mads Mikkelsen (trenutno najangažovaniji danski glumac) u pokušaju da novčano spase bankrotirano indijsko sirotište u kojem radi kao vaspitač/surogat roditelj se nakon niza godina vraća u rodnu Dansku ne bi li izvukao $$$ od bogatih sponzora. Posvećen isključivo humanitarnom radu on nevoljno ulazi u pregovore sa uticajnim biznismenom Jorgen-om (izvanredni Rolf Lassgard) kojeg upoznajemo kao brižnog muža i oca - pozitivnu osobu koja nije karakterno iskvarena količinom novca koju zaradjuje.

Mads/Jacob ostaje zadržan u pregovorima oko doniranja pristajući da se pojavi i na venčanju Jorgen-ove ćerke ne bi li uspeo da finalizuje ceo novčani dogovor. Stvari postaju komplikovane kad Jacob shvata da je njegova najveća ljubav Helen (koja ga ostavila u Indiji pre 20-tak godina) majka 'mlade' i žena njegovog potencijalnog donatora. Odnosi postaju još pikantniji kad se na svadbi razotkriva da Jorgen nije biološki otac Helenine ćerke, a datum začeća se nezgodno poklapa sa vrućim i ludim indijskim noćima. Ubacite u priču još i neobično Jorgen-ovo ponašanje kojim pokušava da što više zbliži svoju ženu sa nekadašnjim ljubavnikom i novootkrivenom ćerkom i cela radnja postaje tipična Hamletovska/Danska zavrzlama. Sa glavnom ulogom koja pripada smrti samoj.


After the Wedding po atmosferi i načinu razigravanja porodično/ljubavnih odnosa asocira na Festen od Thomas Winterberg-a. Pol Susanne Bier dosta utiče na prikazivanje emotivnih stanja naših junaka te bi se usudio reći da je celokupna atmosfera/način razmišljanja o snalaženju unutar stresnosti samih događaja obojena ženskim pristupom realnosti. Što daje lični pečat i donosi autentičan senzibilitet koji samo zbog svoje danske filmske škole podseća na pripadanje širem pravcu.

Dve ključne stvari koje je Susanne uradila da bi scenario zaživeo van okvira patetike su fantastičan izbor glumaca koji su višeslojni u prikazivanju svojih uloga uz dinamičan/dokumentaristički način snimanja koji je zaštitni znak režisera iz dogma generacije. Dijalozi su realno uverljivi, a prikazivanje suptilnosti koja karakteriše najbitnije emotivne veze (roditeljske, bračne i ljubavničke) je pažljivo osmišljeno. Svi akteri ove porodične drame su prikazani kao kompleksna ljudska bića koja se sticajem životnih okolnosti nalaze na jednoj od ključnih prekretnica u životu i to u međusobnom emotivnom klinču.

Susanne uspeva da nas približi svakom liku ponaosob razvijajući empatiju prema svačijoj nezgodnoj poziciji bez favorizovanja ijedne strane - sledeći put univerzalne istine o istini - da je ona uvek negde između suprotstavljenih polova. Greške su sastavni deo ljudske prirode, kao i potreba za razumevanjem i bliskošću. Unutar vrtloga emotivnog haosa teško je uočiti sve koordinate isprepletanih osećaja i imati razumevanja prema drugima koji direktno utiču na naše stanje.

Shvatajući problematiku stvaranja novih (socijalno neočekivanih) veza ona uvodi smrt u priču kao monumentalni znak uzvika koji pomaže njihovom bezbolnijem uspostavljanju. Iz praha smo nastali, u prah ćemo se pretvoriti. Zato je bitno da pazimo na svako zrno ljubavi koje olako ispuštamo na putu između. After the Weding pokazuje da jedino prilikom tektonskih životnih poremećaja - u ovom slučaju smrti - ljudi uočavaju prave vrednosti. Utešan osećaj koji ostaje nakon odgledanog kraja je da ipak nikad nije kasno za nove početke i da postoji šansa za uspostavljenjem drugačijih, čvršćih i iskrenijih odnosa.Ljubav je ipak jača od smrti.

Hund Menschen XXIII

beograd, srbija / photo by boris