Mladi džiber (sa razigranim osmehom): U, mamu im jebem pedersku, kako su ih razbucali. Kako mi je žao što nisam mogao da idem da ih bijem, mamicu im jebem pedersku!
SVI (osim mene): HAHAHAHAHAHA
Stari džiber: Neka. Tako im treba. Tu bolest treba iskoreniti.
Džiber srednjih godina: Šta bre više oće?! Nemamo šta da jedemo a oni se pederišu po celom gradu. I treba im jebati mater!
SVI (osim mene): HAHAHAHHAHA
Mladi džiber (ostrašćeno): Uh, juče sam se čuo sam ortakom koji radi u urgentnom. Zajedno smo teli da danas idemo da ih bijemo, mamicu im pedersku ali on je morao da radi. E, jebiga gde baš danas, u pičku materinu!!
Mlada, plava, rumena (otkucava račun na kasi): Joj, ajde što njih biju nego što su ove silne policajce pretukli, nisu oni ništa krivi.
Džiber srednjih godina (sa flašama piva u rukama): Ko im jebe mater! I treba da dobiju batine jer štite ta govna. Umesto lepo da ih sve redom biju sa nama normalnima. Ovako, kada štite te pederčine i treba da dobiju po leđima!
Stari džiber (sa providnom najlon kurton kesicom u koju je stavio 3 glavice crnog luka): Ceo svet je postao bolestan. Nekada bi te nakaze ležale po zatvorima a ne izlazile na ulicu da nam sramote zemlju. Sve manje dece se rađa a mi još i da gledamo ovu sramotu. I umesto da ćute oni se još i hvale! A policija ih još i štiti! Sramota!
Plava baba iz čistilišta (mrmlja u bradu): Da, da....sve se izopačilo...
Mladi džiber (uzima kusur uz smeh): 49 pandura je povređeno! Tako im i treba! Jebem ti, idem da vidim sa ortakom da stignemo bar na kraj...uf, jedva čekam da ih napucam, pederčine odvratne!
SVI(osim mene): HAHAHAAHA
Džiber srednjih godina (sa vibrirajućim podvaljkom): Ma treba ih jednom sve potamaniti i kraj! Ko, bre, uopšte normalan može da podržava tu stoku?! Jebem ti ovu državu koja ih štiti!
Stari džiber (pogrbljen u redu): Sve je to došlo sa zapada. Nekada se ovde znao red. Pederi u zatvorima, a policajci jure lopove!
Plava baba iz čistilišta (mrmlja u bradu): Jeste, jeste...znao se red. Mlada,plava, rumena (vraća kusur mladom džiberu uz flert osmeh): Čujem da je baš mnogo policije na ulicama. Bolje se pazi...vidiš da hapse!
Mladi džiber (veselo i poletno): Ma ima oni da se paze nas! Štite ove bolesnike, jebem im mater pandursku! Sve su to govna! Uff...kako ću im da jebem svima mater! Ti što se guze ima da dobiju šta im sleduje!
SVI(osim mene): HAHAHHAAAA
Džiber srednjih godina (dok čačka pupak kroz raskopčanu dugmad na košulji): Bar nas ima još normalnih! Koliko dugo prave budale od svih nas čudo da svi nismo postali pederi! HAHAA
SVI (osim mene): HAHAHAHAHA
Mladi džiber (odlazi uz smeh): Ajde, vidimo se! Žurim!
SVI (osim mene) ga gledaju sa simpatijama u očima. Plava baba iz čistilišta krije sentimentalne suze. Plava prasica za kasom mašta o pendreku mladog džibera. Ustondirana braon krompiruša je i dalje ustondirana. Matori džiber se setno priseća partijske discipline.Džiber srednjih godina požudno gleda mladu plavu prasicu za kasom. Svi likovi i dijalozi nisu proizvod mašte. Iako bih jako voleo da jesu.
Nisam ni pomislio da su plod mašte...
ReplyDeleteFotografija... Ma, uh, sve tužno.
ista situacija
ReplyDeletejuce u taksiju
ne znas da li da ga mlatnes d bi ucutao ili da cutis da on tebe ne bi mlatnuo
a onda kad pogledas...njih je tako mnogo nas je tako malo
mozda ipak postoji problem sa nama a ne sa njima
ili mi previse ocekujemo
ili treba da se asimilujemo
trabunjam
ceo dan sam izmedju stanja pesnice i stanja suze
ali jos uvek osecam
to bi trebalo da je dobro, zar ne?
mislim da problem prevazilazi naše mogućnosti da ga rešimo. ja sam odustao. okrenuo sam se menjanju sebe. to je jedino na šta mogu da utičem.
ReplyDeleteEto, to je prava slika stanja društva u kome živimo. I to se neće promeniti. Kao što si pomenuo u komentaru, možemo samo da menjamo sebe, što je i jedino svrsishodno za nas same.
ReplyDeletesavršeno si ovo preneo. možda i previše. ko da sam bio tu.
ReplyDeleteovaj narod je izgubljen slučaj. baš malopre napisah na fejsbuku: gledo UTISAK NEDELJE i zgrozio se odreda gledaocima koji su se javljali. pa ako takvi ljudi i žene gledaju tu emisiju, onda je moj um potpuno nemoćan da pojmi mozak pobožnih gledalaca farme.
Još bih dodala jedan moj "romansirani" zapis, lični doživljaj s početka ove godine, kada sam osetila tu svoju "nepodnošljivu lakoću postojanja". To mi jeste bila jedna od asocijacija dok sam čitala tvoj "bliski susret" sa džiberima.
ReplyDelete"Stojimo džiber i ja ispred menjačnice.
Džiber vadi, iz zadnjeg desnog džepa farmerki, 200 evrića, da ih pretopi u nacionalnu valutu, dok se intimno, bratski i prostim rečnikom zdravi sa vlasnikom menjačnice - pobrom.
Ja tebi Vojvodo, ti meni Serdare, a nastavak znate...
Kaže džiber: "Brate, š'a ću, juče sam promenio 300 evra i sve otišlo na hranu!" - s nevericom sležući ramenima.
Odjednom, džiber shvati da neko/nešto stoji pored njega, te poče da okreće robusnu glavu u mom pravcu.
Ja se pravim da ne vidim, jer mi je zlo.
A vidim, nego sam okrenula glavu u stranu, da mogu na miru da prevrćem očima, kad ništa pametnije ne mogu da uradim."
Sorry, ako sam zglajznula u offtopic. :)
znas, po svemu sudeci ja bih reagovao na isti nacin na koji si i ti, na isti nacin kao i svako ko je da koment na ovom blogu i pomnozi to brojem blogova koji se nalaze sa desne strane.
ReplyDeletedobije se dosta dobar broj ljudi, nas, koji precute kada pupko-cesaci besede, koji okrenemo glavu kada nas prekorno pogleda bezubo i bezumno tele
i da, znam onu narodnu da se volu sklanjas sa puta, ali dokle? ili da nam dovoljno bude da smo srecni sto nismo prosli kao dragan maksimovic?
sada kada razmišljam o neverovatno jakom efektu ove scene kojoj sam prisustvovao shvatam da je sklop generacija dao taj dubinski intenzitet > čudan sticaj okolnosti je formirao jednu duboko oštećenu/istraumiranu srpsku porodicu.
ReplyDeleteimamo babu i dedu kojima je oduzeto ljudsko pravo uživanja u minulom radu jer je njihova penzija nedovoljna za preživljavanje (te baba mora da radi u prodavnici, a deda u kesi da nosi samo 3 luka jer to mu je novčani limit za taj dan)
imamo debelog sina srednjih godina ogrezlog u alkoholu zbog nemogućnosti da ostvari svoje ljudsko pravo na rad i na adekvatno plaćanje te je svoje frustracije najverovatnije usmerio ka sopstvenoj porodici (možda je majka ultimativna žrtva cele priče te se i ne pojavljuje u prodavnici jer : nije živa, ne sme da izađe iz kuće bez dozvole muža ili ne izlazi jer nije mesecima imala žensku satisfakciju odlaska kod frizera ili mogućnosti da kupi haljinu i cipele koji nisu stariji od 10 godina).
imamo unuka, pripadnika trenutne generacije koji živi od rođenja u sjebanoj familiji koja ga je naučila samo osećaju besa i pokazala mu da je jedini način da sebe ostvari kroz maltretiranje drugih.
imamo i snajku koja pokazuje bar neke osećaje koji nalikuju ne odobravanju nasilja, ali ona kao poslušno srpsko žensko čeljade ipak prihvata stav celokupne familije ne bi li realizovala ono čemu je učena od malih nogu - dobru udaju)
imamo i njenu sestru koja je toliko ubijena u pojam celokupnom porodičnom i društvenom atmosferom da se više i ne trudi da komunicira.
toliko smo duboko istraumirani na svim nivoima i problem je toliko veliki da se prelama kroz sve generacije podjednako oštećujući kako mlade, tako i one starije i najstarije da njegovo rešavanje zahteva jedno ogromno aktiviranje svih značajnih resursa ovog društva (od same vlade, skupštine, prosvete, pravosuđa, kulturnih institucija itd).
nažalost, mislim da smo izgubili bitku jer mi (kao celokupno društvo) nemamo ni 10 posto neophodne snage niti preostalih resursa iz kojih bi crpeli tu snagu.
sada nam je samo ostalo da se trudimo da pomognemo sebi i (ukoliko možemo) onima kojima treba pomoć a nalaze se tu - pored nas.
ne verujem da nas ima dovoljno da bi započeli "krstaški rat" a i ne verujem da bi suprotstavljanje nasiljem dovelo do razrešenja problema. imao sam više situacija kada sam (iziritiran nasilničkim ponašanjem)učestvovao u fizičkim/verbalnim obračunima, ali jednostavno sve je to postalo besmisleno. to je kao da se kamenjem boriš protiv horde naoružane kalašnjikovima. na kraju ćeš da izgubiš život jer će neka budala da ima utoku za opasačem koju će da upotrebi ne bi li sprečio svoj "blam", a rešenje problema neće biti ni dotaknuto.
Kerovođo, tvoja zapažanja i viđenja u poslednjem komentaru su u stvari tema za novi post.
ReplyDeletema ni ne pricam o "krstaskom ratu", to je jos infantilnije od onoga protiv cega bi bilo upereno, ali poneko "ne" tu i tamo u realnom zivotu nije naodmet.
ReplyDeletea sto se tice frustracija gradjana, u pravu si, ali ne mozemo svi biti taoci toga
ma dobro, ja sam taj rat i stavio pod navodnike upravo zbog razumevanja.
ReplyDeletenasilje je prihvatljivo kao vid samoodbrane (što se tiče tog ponekog "ne") ali ne sme da postane način borbe.
mi jesmo taoci tih frustracija - u tome je i problem. što se niko ne bavi razrešavanjem tih frustracija.
mislim, mi ćemo i dalje da vodimo neki relativno normalan život unutar naših malih krugova, ali na kraju krajeva moramo i da učestvujemo u životu cele zajednice - mora da se šljaka, putuje prevozom i eventualno da se razmišlja da li je pametno izaći sa npr.roze majicom napolje jer to može da isprovocira "uzorne porodične ljude" .
jbg, vladimire, kad bi mogao da palim odavde otišao bih bez razmišljanja. a nekad nisam bio u tom fazonu.
same here...
ReplyDeletepotpisujem naknadnu analizu scene ('sjebana familija', frustracije na svim planovima i nivoima...) i,donekle, i emociju/stav o odlasku. za sada činim neke poslednje realne pokušaje da ovde sebi stvorim život kakav želim, ali ako u narednih godinu ili max. dve to ne bude bilo moguće - palim prvim avionom!
ReplyDeleteja ću da se potrudim da postignem zen.
ReplyDeletenegde gde je toplije.
"paradise is too perfect for humanity."
Dario Argento