Tuesday, September 21, 2010

Moj problem vezan za "građansku" Srbiju

Prvi problem koji se nameće sam po sebi je pitanje legitimiteta epiteta "građanska". U zemlji koja se raspada otkad postoji (zanemarimo ovom prilikom nenadjebivo "Dušanovo carstvo") i koja je tek nakon II svetskog rata krenula sa ozbiljnijim projektima "urbanizacije" koliko generacija ima iza sebe građansko poreklo? Mislim da se porodice koje imaju više od 3 generacije koje su rođene i odrasle u gradu mogu izbrojiti na prste. To nije beznačajan podatak za razumevanje našeg (srpskog) problema koji bi se mogao nazvati "nasilna uzurpacija građanskog prostora od strane provincijalnih umova".

Građansko društvo se gradi vekovima kroz evolucioni kulturni progres preko niza generacija koje malo-po malo napreduju filtrirajući znanja neophodna za uspostavljanje socijalnih/etičkih/estetskih merila koje bi definisale okvire istinske građanske svesti. Jedna od najgorih stvari koja može da se zadesi jednom društvu je preuzimanje vlasti od strane onih koji do tada nisu učestvovali u formiranju građanske svesti jer na taj način se prekida lanac prenošenja suptilnih znanja i čekaju se, ponovo, nove generacije koje će ispočetka formirati nijanse unutar ogoljene realnosti. Šta su prvo komunisti uradili nakon dolaska na vlast? Isterali su građanske porodice iz njihovih kuća na Senjaku i Dedinju da bi uvalili svoje gladne komfora guzice u stilski nameštaj koji je za njih predstavljao vrhunac uspeha u životu. Ne potcenjujte nikad ljudsku želju za posedovanjem - kako stvari tako i ljudi. Razbijanje dotadašnje građanske populacije ponovo je resetovalo ovu zemlju na početak stvaranja građanske svesti. Nije dovoljno smestiti dupeta u udobne fotelje da bi se osetio dašak građanskog poimanja sveta.

Nakon svih horora 90-tih kada je po naplatu došla nova provincijalna generacija oličena u SPS-u i njenim kadrovima koja je državu tretirala kao incestuozno selo gde nije bitno da li brat kara sestru ili majku sve dok ima šta da se kara pojavio se tračak nade u tzv "građanskim" opcijama kojima je većina poverovala (ja znam da jesam). Davanje lažne nade kroz lažno predstavljanje je bila prevara koja nam je oduzela veru u pravi početak građanske svesti nakon ratova i kulturnog i ljudskog pada. Iz tog razloga moj bes nije danas usmeren prema nosiocima "džiberizma" (Pink, Radikalna stranka, Kurir, Press, turbo folk itd) već prema najvećim "građanskim" prevarantima - Radiju/TV-u B92 i E-novinama.

Šta je uradio B92 da bi poneo epitet jednog od glavnih oslonaca građanske svesti? Šta je tajradio epohalno uradio osim zapošljavanja jedne generacije ljudi koji su znali za Smiths-e i Joy Division (da se razumemo / to nam je svima mnogo značilo početkom 90-tih)? Konstanto se nudeći kao jedini izvor "prave" građanske alternative oni su realno tokom vremena samo počeli da kopiraju jedan kulturni model preuzet iz zapadnih zemalja (uz retke izuzetke tj. autore koji su shvatali da je lično istraživanje krajnji cilj "građanizacije svesti"). Zar nije provincijalno razmišljanje oličeno u nesposobnosti stvaranja autentične kulture?


Za razliku od "komunističkih" 80-tih kada je konačno stasala prva nova građanska generacija koja je verovala u sopstvene ideje i tadašnju čudnu i izvitoperenu političku situaciju maksimalno koristila za razvijanje sopstvenog izraza poznatog kao „Novi talas“ (primeri: "Dečko koji obećava"; " Šarlo Akrobata"; "Idoli"; " Disciplina kičme" itd) nova ekipa (postpetoktobarska) koja se nametnula oko radija B92 razvila je sistem kopiranja onih zapadnih "svetionika kulture" koji su na njih delovali kao stilske fotelje na komuniste. I ja smatram da je bitno upoznavati svet oko nas, ali je isto tako neophodno i razvijati sopstveni univerzum koji jedini može da nam pruži ravnopravan osećaj učestvovanja u tom istom svetu. Nažalost, dok je prva i jedina originalna postava radija B92 zaista sa velikim entuzijazmom radila na širenju rafinisanih građanskih/kulturnih obrazaca njen menadžment je već bio spreman na lihvarenje i prodaju ideje. Bazirajući svoju popularnost upravo na ostacima građanke svesti i gradeći svoj imidž na njima B92 je prostački okrenuo leđa ne samo nama koji smo ih podržavali i davali im legitimno pravo na tu poziciju već i ljudima koji su formirali taj imidž. Menjajući svoj koncept u pravcu komercijalnog preduzeća skoro cela prvobitna ekipa ljudi je"puštena" da ode, a praveći otklon od ljudi koji su do tada radili na stvaranju jedne nove građanske svesti oni su sami sebi potpisali moralno samoubistvo.


Ako se osvrnemo malo detaljnije na njihovo insistiranje "voditelja urbane kulture" gde su to oni rizikovali? (politički progon su znali da naplate). Ako za primer uzmemo muzičku delatnost na kojoj su insistirali da li znate npr. neki značajan debi album koji je to preduzeće objavilo? Čak i sa tuđim (Soroševim) parama oni su u većini slučajeva pičkasto investirali tamo gde su bili sigurni - u druge (a ne prve) albume Kanda,Kodže i Nebojše, Darkwood Dub-a, Velikog Prezira itd. Zar je građanski čekati da se ljudi sami izbore za svoju poziciju pa tek onda kupiti (doduše minimalni) kajmak od njihovog rada? Meni to više liči na provincijalnu logiku - nek krava pase na tuđoj zemlji, a ja ću da je muzem. O selektivnosti informativnog programa (koji je nekad bio jedini izvor pravih informacija) neću ni da trošim reči. Sadašnji koncept te stanice vam je poznat - sličan je Pink televiziji. Prevara je samo malo više sofisticiranija pa tako umesto dece u minićama koja pevaju turbo folk hitove imamo decu u renomiranim urbanim markama koja pevaju strane turbo hitove. Iz ove pozicije mi se čini da je turbo folk bar autentičan treš.


Veštačko napravljena "gradska elita" se sa snobovskim gnušanjem distancirala od svih napaćenih i do smrti eksploatisanih radnih ljudi (koji nikad nisu imali uslova da se kulturno edukuju) . Umesto da zaista preuzmu građansku lidersku poziciju koja podrazumeva i edukovanje (i to ne sa pozicija visine) većinskog izmanipulisanog srpskog stanovništva i pruže ruku podrške svima onima koji žele da se uključe u javni građanski život oni su se ponovo povinovali provincijalnoj logici kopiranja tuđih stilova smatrajući taj nedostatak vizije svojom osobenošću.


Danas, ukoliko želite da učestvujete u formiranju "građanskih" ideja morate prvo da zadovoljite "produkcijske standarde" bazirane na količini para i veza koje imate. Za razliku od početne ideje da zajedno gradimo naše društvo, posle 2000-ta B92-ojka je limitirala taj prostor na veoma uzak broj ljudi. Taj snobovski stav doveo je do krajnjeg osećaja izolovanosti NAS koji smo verovali u NJIH tj.verovali smo da i oni spadaju u NAS.

Na kraju balade, ispostavilo se da nema baš značajne razlike između svinja koji su se pod Miloševićem dokopali profita i B92 menadžmenta koji su to isto uradili samo uz lepšu šminku . Za džibere smo bar odmah znali da su džiberi a i oni nisu krili svoje pravo lice.


Sa E-novinama imam drugi problem. Oni otvoreno tvrde da su jedini koji imaju moralno pravo da kenjaju po svima iz pozicija "nezavisnog" medija. Petar Luković, koliko god bio duhovit, ima ozbiljan psihološki problem. Insistiranje na sopstvenom stradanju je najčešće posledica sopstvene gordosti (mada, koliko se sećam i on je u jednom momentu potpisao "ugovor sa Mefistom" tj. Željkom Mitrovićem kada su creva počela da krče od gladi - što je potpuno ljudski i ne krivim ga zbog toga, ali to mu ipak na neki način oduzima oreal pravednika koji ima pravo da pljuje po ljudima koji su sličnu stvar uradili, zar ne?). Iako ga poštujem zbog doslednosti u svom "fuck you all" konceptu to ne znači da je stalno u pravu. Tolika količina konstantnog pljuvanja po svemu je zaista krajnje problematična. I insistiranje na tome da sve što potiče iz Srbije je krajnje sranje ( osim onih koji pljuju po Srbiji).


Koliko god želeli da smo se rodili u nekoj "kultivisanoj" sredini rodili smo se ovde. I valjda je prava građanska opcija u tome da menjamo stvari oko sebe, a ne da iz pozicije defetizma zaključujemo kako je stanje sranje, a mi smo ispravni jer to stalno tvrdimo. Mislim, jel smo stvarno toliko tupi da i sami ne možemo da zaključimo da živimo u zemlji koja se raspada po svim šavovima? Zar nije provincijalna logika isto oličena u tome da stalno mislimo kako je bežanje iz sela u grad rešenje (u primeru E-novina to bi bilo bežanje iz Beograda u New York ili London)? Kao što vidimo, Beograd se pretvorio u veliko selo umesto da su se džiberi pretvorili u građane. Prava građanska opcija je da bez gordosti pokažeš svoje znanje drugima tražeći isto tako i u tim drugima kvalitete koji mogu pomoći zajedničkoj stvari - da svi živimo lepše/kvalitetnije/ bolje. Pravi građanin shvata da je život u društvu sastavljen od kompleksnih odnosa i trudi se da doprinese svojom izgrađenom rafiniranošću poboljšavanju zajedničkog života. Ne vidim kako kvazi elitistički stav E-novina doprinosi bilo čemu osim izazivanju daljeg provincijalnog načina svađanja, prepucavanja i kurčenja čija je kita veća. Koliko se sećam, Djindjić (na kojeg se E-novine često pozivaju)je imao veliki kapacitet za shvatanjem konfuzne srpske demografije te je bez problema kao doktor filozofije (što je zanimanje koje je sinonim za građansku svest) znao da se spusti na nivo prostodušnog seljaka pokušavajući da mu objasni koja je njegova uloga u formiranju boljeg zajedničkog života i na koji način MI (koji smo imali prilike da se edukujemo) možemo njima da pomognemo, kao što i ONI nama moraju da pomognu ukoliko želimo da svi živimo u iole normalnoj zemlji. Da li možete da zamislite nekoga iz trenutne "građanske E-elite" koja je sposobna na taj kranje ljudski i zaista pravi građanski postupak? Ja ne mogu.


A i skurčili su mi se sa konstantnim traženjem para od nas-čitalaca za svoje pisanje. Mislim, ko ih je terao da prave elektronske novine sa ambicijom da žive od toga? Ako su zaista iz prave ljubavi odlučili da budu nezavisni onda nek otvore besplatan blog i lepo pišu besplatno jer za stvari koje osećaš da su istinite/prave ne treba niko da ti plaća da ih radiš. Ko finansira ogroman broj ljudi koji se bave nekim npr. takođe kreativnim poslom? Niko. Njihovo stalno kukanje kako će da propadnu i da se zatvore zbog nedostatka novca je iritantno i bez dostojanstva. Da ne spominjem da mnogo iskrenije i realnije socijalno-političke analize nalazim na raznim blogovima, a ne na E-novinama.

Sami smo i izolovani
.


26 comments:

  1. preuzimam ženin citat iz fanonovih "prezrenih na svijetu". smatram da je prikladan:

    "Nacionalna buržoazija nerazvijenih zemalja otkriva da je njena istorijska uloga da bude posrednik. Ona ne oseća obavezu da preobrazi naciju, nego služi samo kao prenosni lanac kapitalizma. Nacionalna buržoazija obavlja svoju ulogu poslovnog agenta zapadne buržoazije s velikim zadovoljstvom i dostojanstvom i bez ikakvih kompleksa. Ta lukrativna uloga, mentalitet sitnih zarada, uski pogledi, odsutnost ambicije, sve to simbolično odaje nesposobnost buržoazije da ispuni istorijsku ulogu buržoazije kao klase. Dinamičnost i pionirska preduzimljivost, želja za pronalascima i otkrivanjem novih svetova osobine su koje pokazuje svaka nacionalna buržoazija, a koje tako sramno nedostaju domaćoj buržoaziji kolonijalnih zemalja, u kojoj prevladava želja za dobrim životom i užitkom, i to zato što se na psihološkom planu identifikuje sa zapadnom buržoazijom po čijim se uzorima formirala. Ona oponaša zapadnu buržoaziju i to upravo njene negativne i dekadentne strane, a da nije prethodno učinila ništa na području istraživačkog rada i otkrića kao što je u početku učinila zapadna buržoazija. Nacionalna buržoazija nerazvijenih zemalja identifikuje se u svojoj početnoj fazi s poslednjom fazom zapadne buržoazije."

    doduše prihvatam zapažanje todorove da se o balkanu teško može govoriti u čisto kolonijalnim kategorijama. to i jeste usud srbije, ona je polu-kolonija i polu-država. prednost joj je što je i polu-istok i polu-zapad, mnogi to vide takođe kao nedostatak, ali je to za mene prilično posebna pozicija. mane mogu da prerastu u vrline, ali samo uz hrabrost i bez predrasuda. jedno bolno manjka, drugog ima previše.

    kad već pominješ b92 - tokom devedesetih ta žurka u kojoj smo manje-više svi učestvovali je bila okej, divna, za poštovanje itd. ali, našoj naivnosti nikad kraja: niko se nije zapitao ko je plaćao muziku i piće na toj zabavi. e ti isti finansijeri su posle 2000. doneli odluku da nova uloga b92 mora biti tržišna a ne edukatorska. deo ekipe je napustio neinteresantan brod, drugi nisu mogli da dozvole da im se iseče slavina, nastavljajući da plivaju po vodama koje su do juče pljuvali. ostalo je poznato, mada sve ono što primećuješ danas bilo je prisutno (bar u zamecima) i onomad.

    jbg, dok samokritika ne postane dobrodošla vrednost (pritom ne mislim na ono što se danas pod tim smatra, o čemu si pisao - svaljivanje svega i svačega na srbiju u operaciji "čiste ruke, opran obraz" - prava samokritika je ovde uvek bila slabost), nema čemu da se nadamo. put do toga vodi preko trezvenog upoznavanja sebe samih. i prihvatanju. sami sebe odbacujemo.

    ReplyDelete
  2. Ne bih imao mnogo sta da dodam, lepo si istranžirao sve.
    Imao sam kratku fazu u kojoj sam čak žalio za novcima koje je moja porodica uplaćivala devedesetih na račun B92, u vreme kada donacija još nije bilo. Onda sam shvatio da je to pogrešno: u tom, takvom vremenu je B92 zasluživala svaku vrstu podrške jer su zaista bili jedini medij koji je imao herca da mnoge stvari kaže jasno i glasno - i što je još važnije - uradi ih i predstavi javnosti.

    Kako god - da je čitav koncept urušen jasno je iz najnovijih vesti o preprodaji čitave kuće grčkim vlasnicima. Gotovo je, preprodaje se dok još uvek ima nekakvu vrednost.

    Ali, ne peče me toliko ni urušavanje kvaliteta B92, E-novina, de-personalizacija Radio Indexa, umivenost Vremena. Najviše boli upravo to što i ti pominješ - da se često kvalitetniji teksovi (o politici, filmu, muzici) mogu pronaći na blogovima, od autora kojima NIJE POSAO da se bave istraživačkim ili kritičkim tekstovima, koji to rade s ljubavlju i iz želje, neograničeni direktorima marketinga koji svaki tekst uslovljavaju oglašivačima ili sličnim lavirintima - i samim tim, blogeri to rade mnogo bolje.
    Boli, dakle, prosto NEPOSTOJANJE barem jednog iole relevantnog medija u kojem se može pronaći istina začinjena mrvom posvećenosti.

    "Nemamo novine, imamo blogove".

    ReplyDelete
  3. No, sad sam shvatio da je ceo moj komentar skrenuo u pravcu medija, a tema je mnogo šira...

    Imao je Teofil u jednom starom tekstu, s kraja devedesetih tu rečenicu, parafraziraću je... "Ne brinite, beogradski asfalt sve upija... I nije daleko momenat kada će svi ti ljudi zaustiti i ispustiti jedno prosto, beogradsko: jbteeee".

    ReplyDelete
  4. aferim :)

    krajnje je vreme da se mnoge stvari u ovom društvu redefinišu

    ReplyDelete
  5. Ovo me je podsetilo na jednu situaciju. Moje dete uključi radio, udene slušalice i preživi promenu pet prevoza po gradu. I danima kuka kako nema stanice koja pušta neku normalnu (lepu) muziku. I ja (mentol) da joj udelim mudar savet kažem: Nađi b92, tamo su uvek puštali bolje stvari. Ona me na to pogleda kao da sam pala sa kruške - Da l' si ti normalna? Pa, b92 pušta narodnjake...
    Par dana kasnije, kada sam došla sebi, pričala sam joj starozavetne bajke, kako smo počeli od diskomera, pa kako je proradio omladinski radio, pa makroi, dileri i muzički saradnici, pa smo davali pomen crvenom patuljku i mislili da nas je samo nekoliko, a ono se izrodilo u RingRing festival. Pa smo frekvencije tražili vezujući antene za radijatore i majčine poslužavnike, zaustavljali saobraćaj, kordone i smrzavali se sa osmehom.
    I ona mi ne veruje. U stvari, zna da je ne lažem, ali ne može da pojmi da je takva magija ikada mogla da se dogodi ovde.

    Odavno sam prestala da gledam TV i već godinu dana uspešno ne čitam novine, čak ni na kompu, čak ni u kupatilu. I dobro mi čini.

    Stvari jako dugo idu nizbrdo i pokušavala sam godinama i ponekad i uspevala da se uglavim u redakcije, ali je moj najveći problem uvek bio što sam dolazila sama, što nisam koristila veze i što mi niko nije čuvao leđa. Pokušavala sam godinama da izdam knjigu i naravno da me niko nije udostojio ni odgovora (ni b92) i odustala sam. Preko plota je tržište veće i zanima ih kvalitet, a ne ko mi je tata.

    Mislim da je u redu i sasvim normalno da se reaguje na ortodoksne budalaštine kojima smo okruženi, ali kada moraš da platiš račune, nahraniš, obučeš dete i kupiš mu knjige za školu, onda mi se nekako čini da je moje delovanje u svemu tome da pronađem način da zaradim i iskreiram život kakav treba da bude, a da je najgluplje da svoje dijamatsko vreme trošim na razmišljanja o pravima pedera, civilnom vojnom roku ili ceni brašna. Brašno ne jedem, a kako da zaradim za bolje kolače - moram sama da smislim.
    I u tome je Internet moje najbolje sredstvo.

    I na kraju krajeva, u zemlji koja ima stanovnika kao pola Njujorka svačija baba ili prababa je muzla krave i čuvala ovce. I zašto bi to bila sramota? Što se nekih prenosa s kolena na koleno tiče, priznajem samo oba svoja (dodirni mi) kolena i ostala me ne zanimaju.

    I onda, ako obrišeš sve iznad kao žensko naklapanje, suština je da ne mogu da promenim ama baš ništa dok prvo ne promenim sebe. Kada dođem u situaciju da živim udobno, da su mi deca u najboljim školama, tek tada nameravam da se pozabavim ulaganjima u (industrijsku i kulturnu) proizvodnju ovde.

    Sve što je napisano iznad mog komentara jeste istina, ali mislim da od toga leba nema. Ali vam se divim svima što još uvek pokušavate i ne odustajete.

    ReplyDelete
  6. Osjećam dozu rasizma i autoritarizma, ma kakvi osjećam, ona je jasno tu u tekstu, i to se pojavljuje kao problem građanista uopšte.

    Rasizam: priča o građanskom ''porijeklu''. Zamislite, ali ne treba 3 generacije da bi neko posjedovao građansku svijest. Žan Žan Ruso? Aristotel? Ring a bell? Da ne pričamo da je većina svjetskih filozofa rođena, živjela i obrazovala se u gradićima sa manje od 100 hiljada stanovnika. U NJu Jorku se još nije rodio taj koga možemo zvati ''filozof''.

    Naravno, nevažno je gdje su se rađali i živjeli, jer treba staviti naglasak na rasističku priču o tri generacije same po sebi. Jer to jeste rasizam.

    Autoritarnost se naravno krije upravo u takozvanoj ''kulturnoj edukaciji''. Priča o ''nasilnoj uzurpaciji'' građanskog prostora od strane ''provincijalnih umova'' (Kanta, Aristotela i ostalih?) jednostavno ne pije vodu, jer uzurpacija kao takva je djelo prve generacije. Izgleda da građanisti ignorišu krvavu akumulaciju kapitala ali im itekako smeta najezda ''varvara''.

    Buržujski horor, koji je u prvoj generaciji u Evropi tjerao djecu da rade 12 časova dnevno, što je apologeta kapitalizma Ajn Rand nazvala ''neminovnim'' u početku razvoja modernog društva (to društvo, pošten čovjek bi rekao, treba rasturiti do njegovih ljigavih temelja), se vidim toleriše kod kerovođe. Sve zarad građanske svijesti. A možda je upravo to problem građanista. Sama definicija građanina im je rasistička i autoritarna, ne uvažavajući realne primjedbe konzervativaca, marksista, a danas ni komunitarista.

    U stvari se nameće zaključak da vi uopšte ne znate šta je to građanin. Kako i možete znati kada je za vas Novi talas urbana pojava, a ne ono što stvarno i jeste. S jedne strane, riječ je o, ako ne guzonjinim sinovima koji su postali rokeri, a ono sinovima komunističkih aparatčika (i Milan Mladenović i Zoran Đinđić su djeca vojnih lica, drugi je to shvatio, prvi nikad nije). Druga je stvar samo seosko, folkersko porijeklo rokenrola. Njega nigdje ne slušaju građani, a u Srbiji ga slušaju - samozvani građani.

    Ja se nadam samo da nećemo da dočekamo da se potpuno prekopira antijevrejska Hitlerova retorika, samo da se riječ Jevrej zamijeni riječju provincija.

    P.S. Neki od nas se sjećaju i trijeznog Basare i njegovih riječi o provinciji i gradu u Drvetu istorije.

    ReplyDelete
  7. @nasdvoje

    hvala na citatu, odličan je.na mnogo bolji i precizniji način govori o problemu koji sam "amaterski" dotakao.

    @preslicavanje

    nadam se samo da ima dovoljno tih ljudi koji će da kažu jbteee...internet je definitivno preokrenuo percipiranje sveta, a mediji su se očigledno među prvima našli na "proveri realnog kvaliteta".

    @yzse

    mislim da sve ove stvari o kojima raspravljamo utiču veoma na naš privatni život - da smo zaista krenuli da se razvijamo u građanskom pravcu onda bi u jednom momentu bilo blam da te neko pita ko ti je tata da bi ti dao posao itd. ali jasno mi je da prosto više nemaš energije da se baviš "propalim" stvarima. mislim da retko ko od nas i ima još uvek tu želju (nakon mnogobrojnih godina koje smo ulagali u iluzije).

    @zoon

    žao mi je što si na pogrešan način pročitao tekst. što se tiče rasizma ja nisam pisao o "individualnom građanskom poreklu" tj. pravio neku selekciju gde ti je rođen tata ili mama niti smatram da je to kriterijum koji nešto dokazuje. pisao sam o društvenom razvoju građanske svesti za koji je neophodno vreme itd.
    ako već spominješ filozofe onda mogu da dodam i kanta koji ceo život nije mrdnuo iz minijaturnog sela. zar je rasizam ako konstatujem da je naša zemlja pretežno bila seljačka posle II svetskog rata? pritom, nemam ništa protiv sela, ali imam protiv seoskog načina života u gradu.
    niko ne ignoriše krvavu akumulaciju kapitala. istorija je pokazala da u materijalističkom društvu prva generacija koja dođe do para i moći uvek to radi na krvav i amoralan način. nesreća naše zemlje je što na svakih par decenija moramo ispočetka da preživljavamo "nove prve generacije". tek njihova deca (npr. deca tih partizana) koja su rođena u stimulišućem okruženju (mogućnost školovanja, putovanja itd)imaju šansu da počnu da razvijaju malo profilisanije poglede na svet.
    što se tiče novog talasa to je već kulturno i istorijski obrađena tema - SFRJ novi talas je priznat kao autentičan kulturni pokret ne samo na ovim prostorima već i u svetskoj javnosti, a šta je ležalo iza toga tj.da li su guzonjini sinovi ili već ne znam ko nije toliko bitno (i marx je bio buržujčina, zar ne?) koliko je bitna poruka i sadržaj - a to je originalnost kao jedini pravi izlazak iz provincijalnog načina mišljenja.
    i ja nisam pisao o provinciji već o provincijalnom načinu razmišljanja što podrazumeva da možeš da živiš u provinciji i da budeš veći "građanin" od stanovnika npr. vračara koji parkira svoj džip preko celog trotoara.

    ReplyDelete
  8. Žao mi je, ali ''društveni razvoj građanske svijesti'' nije čardak ni na nebu ni na zemlji pa da nema svoje ''individualne'' pokazatelje. U stvari, on jedino i ima takve pokazatelje, pošto je drugačije nemoguće prikazati neki opšti društveni razvoj. A tu dolazimo do idealističkih, dakle nerealnih korijena čitave priče o raznim građanskim procesima. Kad im se pokaže crno na bijelo da je riječ o rasističkim tehnikama (a to su činili i Fuko i Delez i kritička teorija društva) onda se počne priča o Dirkemovom skrivenom bogu i sličnim građanističkim totetima. A o stvarnosti nema ni govora, stvarnost ih stalno pobija.

    To što mi preživljavamo ''prve generacije'' sa svakom novom generacijom ne čini nas negrađanskim (može meni to da se sviša ili ne sviđa, ali to nije negrađansko), štaviše, upravo provincijalni duh bi se uplašio takve najezde. ''Stimulišuće okruženje'' je malograđanština, provincijalizam, a ne pripada kategoriji građanske svijesti. To što vi mislite da pripada još jedan je od razloga propasti Srbije.

    P.S. SLOBODAN ANTONIĆ je doktorat stekao upravo na razvojnoj sociologiji, to jest o nastanku građanskih društava. Mislim da je zato i najveći trn u oku takozvanim građanistima.

    Mislim, stvarno je za razmišljanje da je najveći protivnik takozvanih građanista najveći srpski stručnjak za razvoj građanskih društava. To je kao da hirurg dođe kod mesara i kaže da se u mesari ne mogu operisati ljude, a mesar mu kaže - šta ti znaš, ti si hirurg.

    ReplyDelete
  9. "To što mi preživljavamo ''prve generacije'' sa svakom novom generacijom ne čini nas negrađanskim (može meni to da se sviša ili ne sviđa, ali to nije negrađansko), štaviše, upravo provincijalni duh bi se uplašio takve najezde. ''Stimulišuće okruženje'' je malograđanština, provincijalizam, a ne pripada kategoriji građanske svijesti. To što vi mislite da pripada još jedan je od razloga propasti Srbije."

    Recimo da se ja sa ovim u potpunosti slazem. Ali Zoon, zar ne mislis da je svezoj krvi i sirovoj energiji (koja bi trebalo uvek da bude dobrodosla) ponekad potrebno malo glacanja i usmeravanja. A tradicija pa i gradjanska, odnosno mudrost akumulirana u njoj to moze lepo da izvede, inace ostaje sirova snaga koja moze biti privlacna ali i prilicno destruktivna.
    To ja onako bez Fukoa i Deleza, na osnovu nekog iskustva i (upitno koliko) zdrave pameti pa ako ispadnem glup sta cu.

    Sto se tice ocene Novog talasa tu se prilicno slazem, ta prica jeste prenaduvana i jeste mit. E sad, svaka tradicija je pomalo stvarana na mitovima a ne realnim dogadjajima (inace postmodernisticku pomamu za dekonstrukcijama smatram prilicno stetnom pojavom, stetnijom od stete koju neki pogresno shvaceni mitovi mogu napraviti )

    ReplyDelete
  10. ispravka:

    u prvoj recenici drugog pasusa treba umesto "u POTPUNOSTI slazem" treba da stoji "DELIMICNO slazem"

    ReplyDelete
  11. Svakome treba glačanja i usmjeravanja, samo je pitanje u kom smjeru. Ovo što kerovođa podrazumijeva pod pojmom ''građanskog'' teško da je stvarno građansko, o postavljanju u vrijeme i prostor (konkretnu tradiciju konkretnog naroda) da ne govorimo.

    Neki džiber koji parkira džip na trotoaru je navodno primjer provincijalizma. Ja bih rekao da je primjer neimplementiranja zakona. A to nema veze ni sa kulturom niti sa sviješću.

    Spomenuti Kant je to vrlo dobro znao. NE SMIJE se mijašti u unutrašnje stvari nečije svijesti već ga samo tretirati spolja. Sve ostalo nema veze sa građanskim.

    Građansko nije da džiberu priđeš i da mu objašnjavaš kako nije lijepo, nije evropski, nije ne znam šta... parkirati se na trotoaru. Džiberu zovneš policiju i završena stvar.

    ReplyDelete
  12. "Neki džiber koji parkira džip na trotoaru je navodno primjer provincijalizma. Ja bih rekao da je primjer neimplementiranja zakona. A to nema veze ni sa kulturom niti sa sviješću." Neimplementiranje zakona je u istom košu sa parkiranjem džipa na trotoaru i ima veze sa kulturom i svešću. Ako pozoveš džiberu policiju, videćeš implementiranje zakona jačeg, moćnijeg i bezobzirnijeg u obližnjoj kafani.
    Građanski nije da ćutiš, ali jeste pametnije.

    ReplyDelete
  13. @zoon

    izvini, ali ja tebe uopšte ne kapiram. imam utisak kao da si čitao nešto drugo od onog što sam napisao.samo bih ti postavio pitanje ko bi uočio sve te sjajne filozofe i umove da razvoj građanskog društva nije bio paralelno povezan i za investiranjem u razvoj univerziteta i prava slobodnog školovanja kao jednog od "stimulišućih" faktora?
    pritom, apsolutno nisi u pravu kada tvrdiš da je "stimulišuće okruženje" malograđanština. iz psihologije je poznato da je stimulišuće okruženje apsolutno neophodno (pogotovo inteligentnijoj deci) za maksimalni razvoj genetskih potencijala.

    slobodan antonić me apsolutno ne interesuje.pokazao je kroz sve ove godine koliko je ispao koristan za ovu zemlju i razvoj građanskog društva.

    mislim da pomenuto parkiranje džipa ima apsolutno veze i sa kulturom i sa svešću. a to su stvari koji se formiraju dugotrajnijim i složenijim procesima od prostog implementiranja kaznene politike. hoćeš da kažeš da su represivni sistemi gde "lete glave" zbog nepoštovanja zakona dokaz građanske svesti? onaj ko vozi džip ima i para da bez problema plati kaznu.

    ReplyDelete
  14. Baš nema veze sa kulturom i sviješću. To je već opšte mjesto kad se spomene onaj Njemac u Egiptu koji baca smeće na ulici pa ga neko pita da li tako baca u Njemačkoj, a on odgovori: Ne, jer je zabranjeno.

    On sam se ponaša po tome da li je nešto zabranjeno ili ne, i da li će ga neko kazniti, dakle ne po kvalitetu svoje građanske svijesti već po kalkulaciji gubitaka i zadovoljstava koje može da dobije/izgubi.

    ReplyDelete
  15. hehe, ovde se postojanje policijske države (eufemizam, svaka država je pandurska, nažalost klasičnih liberala) uzima kao preduslov za ispoljavanje građanskog čega već (ja imam problem s pojmom "građanskog" u bilo kom vidu). ja se sa tim slažem, dostupna empirija potvrđuje. građanstvo i kalkulacija jesu povezani - iz istog/srodnog izvora potiču.

    dakle, drugim rečima: ovde pomanjkanje građanskog proističe iz pomanjkanja države, o čemu je kerovođa napisao koju na početku svoje ispovesti.

    ReplyDelete
  16. ''apsolutno nisi u pravu kada tvrdiš da je "stimulišuće okruženje" malograđanština''

    Platon je rođen u sred Peloponeskog rata i u svojoj 23. godini doživio bankrot, ratni poraz i totalni krah Atine.

    Kant i Hegel su takođe živjeli u vrijeme ratova, Kant nije mrdnuo iz kenigsberga ali je Kenigsberg bio i pruski i ruski i poljski za njegova života. Hegel je slavio Napoleona. Dakle, stimulišuće do moga.

    i pored tog ''stimulišućeg okruženja'' u Evropi je početkom sedamdesetih bilo visoko obrazovanih koliko i u Srbiji - oko 6%. Tad su smanjili kriterijume i uveli čuvenu Bolonju, te sad imaju preko 40% bolonjaca.

    I to je to. Od silnog stimulišućeg okruženja nisu mogli ni jednu Srbiju, ZEMLJU KOJA SE RASPADA OTKAD POSTOJI, da preteknu bez bolonjizacije.

    Što se vlasti tiče i nisu nešto posebno mrdnuli od 19. vijeka, pa Tačerovka je postala ''otac nacije'' ratom protiv Argentine.

    Što se građanista tiče, ne moraju ništa da slušaju Antonića (ovdje i nije priča o njegovoj kolumni već naučnom radu, nije ni važno), neka napokon odu do Birmingema ili nekog drugog engleskog grada, čisto da provjere da li uopšte kapiraju književni birmingemski engleski. Toliko su to napredni ljudi da su Del i Rodni elita.

    This time next year... they'll be građanists.

    ReplyDelete
  17. ''ovde pomanjkanje građanskog proističe iz pomanjkanja države''

    da, ali npr gej paradu će obezbjeđivati 5 hiljada policajaca i njena organizacija je koštala 390 000 evra.

    Ako je to pomanjkanje države onda hajde da je još smanjimo.

    Dakle sve se može kad se hoće. Na stranu to što ne podržavam paradu jer mi je besmislena (ako već demonstriraš zbog kršenja prava, ne moraš to da činiš u tangama i badi pejntu, sa nekim perjem uz najgore tehnomentalno odvaljivanje), ali je pokazatelj da ova država itekako radi na svojim (debelo pogrešnim) prioritetima.

    Nisu joj prioriteti nezaposlenost, status Roma, radnika, zlostavljanje žena i tome slično, ne - gej populacija je prioritet. Dobila je veći publicitet nego svi ovi ostali zajedno. Predsjednik države mislim da nikad nije ni spomenuo Rome ili zlostavljane žene u ovih 6 godina koliko je šef države, ali pedere - to je već pitanje ljudskih (a ne marvenih kod gore spomenutih) prava.

    ReplyDelete
  18. umesto odgovora na temu pomanjkanja države, vratio bih se na fanona iz prvog komentara. ako je to država, onda sam ja anarhista.

    ReplyDelete
  19. "Platon je rođen u sred Peloponeskog rata i u svojoj 23. godini doživio bankrot, ratni poraz i totalni krah Atine.
    Kant i Hegel su takođe živjeli u vrijeme ratova, Kant nije mrdnuo iz kenigsberga ali je Kenigsberg bio i pruski i ruski i poljski za njegova života. Hegel je slavio Napoleona. Dakle, stimulišuće do moga."

    pa eto vidiš da su imali stimulišuće okruženje, podsetio bih na "trećeg čoveka", scenu iz pratera i priču o italiji i švajcarskoj
    :))

    "Baš nema veze sa kulturom i sviješću. To je već opšte mjesto kad se spomene onaj Njemac u Egiptu koji baca smeće na ulici pa ga neko pita da li tako baca u Njemačkoj, a on odgovori: Ne, jer je zabranjeno."

    ovo je prilično diskutabilno.ja, a verujem i ti, znam dosta ljudi koji ne bacaju đubre na ulici ili u prirodi i kada znaju da neće biti kažnjeni. dakle, ima nešto i u kazni ali nešto i u svesti.

    kerovođa
    antonić je dao veliki doprinos demaskiranju "misionarske inteligencije" u srbiji.
    sad, što je u javnom delovanju ponekad sklon da se vodi više emocijama a ne razumom i što je u nekim slučajevima (bar po mom mišljenju) malo prolupao to je druga stvar.
    a onda na osnovu toga, njegovi oponenti pokušavaju da oblate i stvari koje su kod njega sasvim na mestu.

    ReplyDelete
  20. @nasdvoje, Fanon predlaže da se uzme batina u ruke, pa ti vidi :)

    @vrabac, kerovođa nije gledao Orsona Velsa ;)

    Za njega je stimulišuće okruženje Luksemburg. To ne znači da stvarno trebamo da imamo koljačku gnoseološku teoriju, ali ne trebamo ni da kukamo o ovoj Srbiji, kao da je ona jadna neinspirativna za mentalni razvoj. Mislim, to je paradoks, ona loše utiče na mentalni razvoj a kerovođa misli da dobro misli. Jednostavno neće moći, jer i kerovođa je odrastao u ovoj Srbiji te mora da pati od istog sindroma.

    Naravno da nisam mislio baš generalno za sve ljude, ali jednostavno ne stoji činjenica da su oni nešto naučili pa zato ne bacaju smeće. Neki ljudi mogu imati patološke razloge za održavanjem čistoće, pa ih ne možeš nazvati građanima jer su čisti, zar ne? Samo je činjenica da Njemci imaju debele kazne za bacanje smeća na ulici, čovjek bi pomislio ako su već toliko kulturno superiorni da im kazne i ne trebaju.

    ReplyDelete
  21. @zoom

    tebra, promašio si potpuno i temu i sadržaj.

    ReplyDelete
  22. deo krivice za tvoje konstantne digresije preuzimam na sebe - očigledno da (bar za tebe) nisam bio dovoljno jasan u napisanom tekstu.

    ReplyDelete
  23. ne bih rekao, jer ako tema nije pravilno definisala šta to građanin jeste (a nije to učinila) - onda je sadržaj sakat.

    ReplyDelete
  24. Dragi Kerovođo, potpuno mi se svideo tvoj post jer potpuno tačno opisuje osećaj koji već neko vreme imam kada slušam radio B92, a koji nisam umeo precizno da opišem svojim rečima. Utisak je otprilike da se voditelji silno zezaju i da im je baš super, a ako ja nisam iz Beograda (a nisam) te ne znam sve face i mesta koje oni onako uzgred spominju, onda ne mogu da pratim fabulu, tada sam ljakse i ko mi je kriv što ne mogu da shvatim njihovu priču.

    ReplyDelete

PRIčE iz JUžNOG POTOKA

GaYda Mario

My photo
svakom keru je potreban kerovođa

Čitaoci