5 dobrih filmova Olivera Stona

Podstaknut anonimnim komentarom na jednom od mojih omiljenih blogova "Prešlicavanje" odlučio sam da svoj odgovor objavim u formi koja će biti korisna za više od samo jednog nepoznatog (nepažljivog) čitaoca. Obzirom da se radilo o kritici na našu zajedničku (argumentovanu) kritiku prilično osrednjeg filma "The Doors",1991 Olivera Stona odlučio sam da skrenem pažnju na mnogo boljih 5 filmova istog režisera koji je najbolji kada se bavi temama koje je lično iskusio i proživeo: ratom, nasiljem i politikom.

Predlog za malu retrospektivu Olivera Stona:

1. Salvador, 1986

James Woods u jednoj od svojih najboljih uloga tumači visprenog i ciničnog novinara koji istražuje mehanizme korupcije i halapljivosti koji stoje iza svih brutalnih mahnitosti jednog građanskog rata. Iza maske cinizma odvija se njegova lična drama u kojoj kroz ljubav prema lokalnoj devojci razotkriva svoju osećajnost i humanost. Stone je (bazirajući scenario na osnovu istinitih događaja) uspeo na jedan prefinjen/neosetan način da transformiše bezličnost kolektivnog haosa u intimnu priču koja nas dodiruje na ličnom/emotivnom nivou. Beskrupolozni vlastodršci, podjednako surovi gerilci, medijski lešinari i američka vlada u senci svega su teme koje Stone zna da približi na prilično uverljiv i čudno šarmantan način.

2.Platoon, 1986

Verovatno najintimniji Stone-ov film kojim obrađuje najveću ranu moderne američke istorije - Vijetnamski rat - kroz deo svog proživljenog iskustva (sam je učestvovao u njemu). Pored "Apokalipse" verovatno najbolji film na tu temu. Niz scena koje ostaju u pamćenju uz izuzetno preciznu režiju, fotografiju na kojoj osećamo svu vlagu zelenog vijetnamskog pakla i junake sa kojima strepimo do samog kraja. Nada koju nudi ovaj film nije mala - ipak je moguće sačuvati moralna načela i osećaj ljudskosti čak i kada se svi ljudi oko nas pretvaraju u krvoločne zveri.



*čak 2 sjajna (ratna) filma realizovana tokom iste godine (1986) - za svaku pohvalu

3.Wall Street, 1987

Već sledeće godine Stone snima ponovo ratnu dramu - samo u okruženju svetske poslovne imperije u srcu New York-a (odlična uloga Majkl Daglasa za koju je i nagrađen Oskarom). Berzovne mahinacije nikad nisu izgledale tako uzbudljivo kao u ovom filmu. Osećaj moći koji donose transakcije u vrednostima koje su veće od kompletnog jednogodišnjeg budžeta zemlje Srbijice se preliva iz ekrana dok pratimo arhetipsku priču vezanu za mladog i perspektivnog brokera koji gubi svoj moralni kompas obazut strahopoštovanjem prema svom mentoru i njegovom stilu života. Mlađani Čarli Šin na kraju ipak pokazuje da je vaspitanje starijeg Šina (koji mu je i filmski otac) jače od pohlepe i egoističnosti "očuha" Daglasa.


4.JFK, 1991

Nakon gledanja ovog filma Stonova verzija "misterije" izgrađene oko Kenedijevog ubistva postaje jedina ubedljiva - čime je postigao jedan od glavnih ciljeva filmske umetnosti - da nas uveri u realnost događaja na platnu u potrazi za istinom. Moglo bi se reći da je Stone toliko duboko otišao u traženju činjenica, argumenata i detalja-koji-znače da bi JFK morao/trebalo da uđe u školske učionice kao značajan istorijski dokument koji je, pritom, za đake mnogo uzbudljiviji nego suvoparno čitanje (uglavnom) laži kojima istorija obiluje.



5.U-turn,1997

Diskutabilno ostvarenje, malo nekoherentne strukture u kojem je Stone eksperimentisao sa uglovima snimanja i agresivnom montažom (i to prilično interesantno).Stavljam ga među Stonove dobre filmove i zbog harizme Šon Pena koji je (a kad je to bilo drugačije?) i u ovom filmu iznad proseka. Crna komedija koja baš i ne izaziva neki veliki smeh, ali je postignuta atmosfera ( i zabavnost) dovoljna za lepo filmsko veče.