Rin Toshite Shigure "just A moment" (2009)

Tokio obasjan fluorescentnim trepćućim svetlima. Užurbanost megalomanske tehnološke košnice pulsira ulicama i u kasnim noćnim satima. On izlazi za njom na ulicu i nemo joj pravi društvo dok zaobilaze razvikane pijane američke turiste. Noćima sedi u tom sajber džez kafeu samo zbog nje. Ona to zna. Zato je i obukla tesnu suknju i našminkala se drečavo crveno. Ulaze u šinkasen koji kreće brzinom stotine konja prema nepreglednim pregrađima Tokija. Sami su u vagonu. Grize je za vrat, cepa košulju i rukama je nezajažljivo ispituje. Svetla spolja izgledaju kao neonske linije na prozorima vagona u kojem se dve figure ubrzano pomeraju skoncentrisane samo na međusobne mirise i dodire.

Trio iz jednog od mnogobrojnih predgrađa Tokija - Saitama-e je jedan od mojih favorita iz prošle 2009. Njihov drugi album je urbana simfonija beskompromisne strasti. Lucidnost koja se oseća u složenim aranžmanima je potpuno opčinjavajuća. Jačina zvučnih udara je jednaka hard kor/pank bendu dok su toboganske promene tempa i stila sviranja ravne ozbiljnim džez muzičarima.

Japanska savremena scena je definitivno sklona avangardi, od nezavisnih do mejnstrim bendova. Muzička istraživanja se, u tom podneblju, očigledno uzimaju kao podrazumevajući faktor za svakog ko želi da ostavi ozbiljniji trag na njoj.

Najbolje od svega je što iznenađenje koje leži u originalnom pristupu progresivnom rok zvuku na ovom albumu zvuči očaravajuće primamljivo. Od prvog ozbiljnog preslušavanja moje srce se prilepilo u just A moment-u za brzinski vatromet emocija koji je prisutan od prvog do poslednjeg takta ove ploče. Iskrenost se ne dovodi u pitanje.

Paralelni muški (Toru Kitajima - gitarista) i ženski (Miyoko Nakumura -basistkinja) vokali levitiraju od nežnih i melanholičnih pasaža ka histeričnim vrištanjima koji uverljivo demonstriraju osećaj boli i vapaja za ljubavlju (kako propalom tako i nekom novom - priželjkivanom). Bubnjar (Masatoshi Nakano) razvaljuje svoj instrument sa preciznim muzičkim osećajem neophodnim za pravljenje kompleksne dinamičke priče kojem ovaj bend teži.

Njih troje zvuče toliko prirodno slepljeni u sviračkom izrazu da na momente imate osećaj kao da je u pitanju samo jedan instrument koji rafalno rasipa oko sebe različite zvukove. Pevanje na japanskom samo povećava osećaj autentičnosti kojim odiše ova ploča.



Ovo je jedan od onih retkih albuma koji poseduju istinsku, goreću intimnost i hrabrost autora koja je ugrađena u svaku zvučnu milisekundu. Zaista se potrudite da nabavite ovaj album jer vam garantujem da će vam život biti siromašniji bez njega. Ako imate još uvek malo strasti u sebi onda postoji i velika šansa zaljubljivanja u njega.