Kekexili (2004)

Kristalno jasna priča o istinitom događaju koji vas neće ostaviti ravnodušnim. Retki su oni među nama koji hrabro gaze po živom pesku zarad odbrane viših interesa. Odrpana, bez novca i sistemske podrške, samoorganizovana tibetanska planinska patrola deluje kao prava kraljevska porodica za razliku od ovih degenerisanih koje svi poznajemo.


Nakon gledanja ovog filma Chuan Lu je postao jedan od mojih omiljenih aktuelnih režisera. Kekexili je njegovo drugo ostvarenje (prvo iz 2002. Missing Gun još uvek nisam pronašao, a poslednje iz 2009. Nanjing!Nanjing! još uvek nisam stigao da gledam) koje je bazirano na istinitoj priči o samoorganizovanoj planinskoj patroli koja je tokom 90-tih pokušavala da zaustavi ogroman broj lovokradica usmerenih na tibetansku antilopu zbog skupocenosti njenog krzna. Naoružani kao omanja gerilska vojska i motivisani pohlepom lovokradice su uspele da dovedu do granice istrebljenja elegantnu antilopu čije je stanište na tibetanskoj visoravni - Kekexili koja se graniči sa Kinom.

Nasuprot njima stajala je omanja šačica lokalnih stanovnika koja je pod vođstvom harizmatičnog kapetana Ri Tai-a ( u podjednako harizmatičnoj ulozi Duobujui-a) rizikovala svoje živote zarad očuvanja života nesrećnih životinja (u kontekstu održanja poremećenog prirodnog balansa). Bazirajući film na novinskom članku reportera iz Pekinga koji je uzdrmao javno mnenje/nateravši državu da konačno nešto preduzme po tom pitanju Lu je snimio estetski savršeno delo čiji emotivni naboj proističe iz uverljivosti prikazivanja celog događaja u dokumentarnom maniru nalik Nacionalnoj Geografiji, kao i iz inteligentnog manipulisanja sa nizom podstaknutih moralnih dilema.


Uvodeći nas u priču relativno neutralnim tonom prezentovanim kroz oči reportera koji dolazi iz Pekinga da bi napravio reportažu o planinskoj patroli, Lu postepenom gradacijom dramske napetosti prouzrokovane organizovanjem i sprovođenjem potere za ubicama vešto menja naš ugao posmatranja junaka koji postaje emotivno obojen. Snimajući ih kao realne ljudske osobe koje ne prezaju ni od premlaćivanja uhvaćenih siromašnih kineskih seljaka koji su kolateralne žrtve začaranog kruga pohlepe i zarade Lu stvara karaktere od krvi i mesa čijim postupcima možemo da verujemo. Ne samo što možemo da ih prihvatimo kao istinite osobe, već njihova vera i žrtvovanje postaju bolje uočljivi u kontekstu celokupnog sranja koje ljudska nesavršena priroda konstantno pravi u svakom uglu naše planete. Uzdasi koje ispuštamo tokom gledanja vezani su za nerazmrsivo klupko uzročno - posledičnih događaja. Loša ekonomska situacija prouzrokuje ovako surove postupke siromašnih seljaka koji dolaženjem do novca postaju još suroviji i alaviji ugrađujući u sistem vrednosti koje su bazirane na pogrešnim temeljima. Malo je onih koji uspevaju da odole iskušenjima i da stanu na pravu stranu, bez obzira na teške posledice takve odluke > poput pripadnika ove patrole.


Kamera, fotografija i montaža su dovedeni do nivoa perfekcije. Pejzaži su kao sa drugog sveta, a sirovost ambijenta i samih događaja nas štipa za oči. Mučnina zbog svesti o skoro - pa - jalovim pokušajima šačice pojedinaca da zaustave glomazan aparat ljudske pohlepe je u stalnom kontrastu sa osećajem poštovanja i privrženosti prema takvim postupcima. Lu nam pokazuje da je koncept života u stvari jednostavan ispod zamaskiranosti/kompleksnosti haotičnih događaja koji ga sačinjavaju. Kad zauzmete stranu - sve postaje lako.

Kekexili nije samo film koji dokumentuje istinit događaj u nameri da izazove efekat skoncentrisanosti na lokalni problem. U srži ovog filma je preispitivanje naših razmišljanja o smislu života. Braneći antilope, ovi ljudi su branili sebe i sve ono što je plemenito unutar čoveka. Čoveka koji se izdigao iznad svojih niskih strasti i prljavih nagona u pokušaju da dostigne zvezde koje naši junaci sa ljubavlju gledaju diveći se lepoti Kekexili visoravni - diveći se samoj pojavi života. Obavezno za gledanje.

Slobodane, hvala na upoznavanju sa Chuan Lu-om!