Friday, December 4, 2009

Editors "In This Light and On This Evening"(2009)

Polja su prekrivena industrijskim otpadom. Roboti su preuzeli kontrolu nad funkcionisanjem upropaštene ljudske civilizacije. Šačica preostalih ljudi skuplja sve neophodne resurse za poslednju, odlučujuću bitku. Nema povlačenja, predaja ne postoji kao opcija. Zastave su spremne. Pre izlaska na otvoreno i prljavo bojište razmenjuju se dodiri, poljupci, zagrljaji. A Editors-i idu sa zvučnika slaveći ono što jedino razlikuje ljude od robota - emocije!

Uvek sam padao na melodramu. Svako ko se upustio u razotkrivanje svoje koštane srži zna koliko je tanka granica između epsko/lirskog uspona i patetično/pretencioznog pada. Manipulisanje depresivnom atmosferom je izazov za svakog ozbiljnog umetnika. Odajem poštovanje trećem albumu benda koji me do sada nije ozbiljnije dodirnuo (iako me je zainteresovao). Sada, mogu da tvrdim da je ovo jedan od najboljih albuma 2009. i jedan od značajnijih preokreta u karijeri kojima možemo da prisustvujemo kada pričamo o popularnim/komercijalnim bendovima u savremenoj kulturi.

Sećam se kad sam prvi put čuo Editors-e. Sa MTV-a je išao spot "Bullets" sa prvog albuma iz 2005. "The Back Room". Pomislio sam - oh, evo još jednog brit benda razapetog između Suede-a i Joy Division-a. Ok, sve je lepo spakovano i vokal je upečatljiv, ali nisam se potrudio da skinem i preslušam ceo album. Više pažnje sam im posvetio prilikom pojave interplanetarnog indie hita sa drugog albuma koji ih je lansirao u main streem " An End Has a Start" (2007) - Smokers Outside the Hospital Doors.

Tad mi je bilo jasno da su Joy Division prvi i skoro jedini u srcu Editors-a. Što je, pored povećane zainteresovanosti, predstavljalo i glavni problem. Ne to što su im u srcu - nego što su se u muzičkom izrazu previše očigledno naslanjali na neprevaziđene uzore. Ovaj album sam ipak skinuo i više puta ga preslušao. Osećao sam da tu ipak ima originalnog potencijala koji se sakrivao unutar brižljivo osmišljenih pop aranžmana i melanholično melodičnih gitarskih deonica. Bariton Tom Smith-a je i dalje sačinjavao pola atmosfere.

I onda, 2009-ta i konačno kreativna eksplozija koja me je - iskreno - iznenadila. Nisam smatrao da su oni bend koji ima baš toliko herca da batali ceo taj indie gitarski fazon koji ih je i probio do šire javnosti i da se upuste u kraftwerska sint istraživanja. Ali, život je, kao i uvek, pun preokreta i iznenađenja. A moje mišljenje o njima se potpuno promenilo. U pozitivnom pravcu.

In This Light an
d On This Evening je fokusirana kompaktna celina od 9 pesama. Editors-i zvuče potpuno ubedljivo, snažno, dramatično i što je najvažnije - konačno autentično. Čudnim okolišnim putem došli su do suštine Joy Division udara kojem su od početka težili. Primenili su sve one elemente koji se ne vezuju za njih : elektronske/industrial 1/1 bit ritmove, šumu toplozvučnih analognih sinteva koji najviše vuku ka Pink Floyd atmosferi u režiji John Carpenter-a sa sve njegovim fantastičnim muzičkim skorovima (posipajući povremeno Depeche Mode začine) kroz upotrebu Kraftwerk sekvencionalnosti uz vrhunsku melodičnost vokalnih deonica. I na kraju dobili futurističku viziju Joy Division-a koja nosi potpuno Editors potpis. Nažalost, Tom Smith nikad neće moći da izbegne poređenja sa Ian Curtis-om zbog neverovatno slične boje glasa i melodramskog načina pevanja. Što ne znači da je neubedljiv. Njegov glas je podjednako lep doživljaj kao i novo-stvorena zvučna slika benda

Editors najzad zvuče kao krajnje ozbiljan umetnički bend koji čvrsto stoji na barijerama 21.veka. Muzička vizija intimno proživljenih događaja namerno je podignuta na epsko/himnični nivo uz kontrolisanu teatralnost. Mnoge će to verovatno nervirati, ali meni je to baš onaj dodatni bonus zbog kojeg osećam da je ovaj album esencijalno bitan segment trenutne muzičke scene.



Depresija koja se nosi stegnuta između zuba i uz koju se ponosno korača ka tračku svetlosti u hladnom mraku noći:


1. In This Light And On This Evening
2. Bricks And Mortar

3. Papillon
4.
You Don't Know Love
5. Big Exit, The

6. Boxer, The

7. Like Treasure

8. Eat Raw Meat = Blood Drool

9. Walk The Fleet Road





9 comments:

  1. Bas su mi zanimljivi ovi uvodi koji sadrze impresije slicne kratkim filmskim scenama. Odlican nacin da se objasni tesko objasnjivo!
    Ponekad se zabrinem, moram priznati :-/

    ReplyDelete
  2. moram nekako da zainteresujem silne dramaturge koji čitaju ovaj blog.
    a što se briga tiče obrati pažnju na pesmu n0.7

    ReplyDelete
  3. jedan od dramaturga se rve sa ovim albumom vec danima... a problem je jos veci ukoliko si iskreni obozavalac prvog albuma. ovo sto si napisao jeste inspiracija da se jos jednom potraze "svetla u podrumu duse", ok, idemo... ionako je oblacan dan :)

    ReplyDelete
  4. eto, ipak treba završiti dramaturgiju da bi napisao "svetla u podrumu duše":)
    nisi jedini koji se rve - album je dobio poprilično loše kritike kako u svetu tako i kod nas. fanovi im ne opraštaju "gitarsku izdaju", a kritičari "epska stremljenja".
    daj mu šansu jer mislim da će ovaj album biti kao john milliusov (dramaturška ikona:) "big wednesday" - popljuvan prilikom premijere, a danas smatran za remek delo.
    a dan je kao savršen za in this light...samo obavezno pojačaj uređaj - i zbog epskog doživljaja i zbog fantastične produkcije.

    ReplyDelete
  5. http://www.youtube.com/watch?v=woCMkuLq5us

    ReplyDelete
  6. bato, baš si me raznežio. ova divna obrada mi je savršeno legla na ovaj sipljiv dan. a i ide u prilog dobrom ukusu tom smith-a.

    ReplyDelete
  7. sjajna recenzija jos sjajnijeg albuma...
    JOS JOS!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
    briljirao si u uvodu, svaki put mislim da ne mozes da prevazidjes sebe, ali volim sto me uvek razuveris...
    nema zezanja s tobom, you know..;)

    ReplyDelete
  8. kad cvetajeva, princeza elektro/industrial zvuka u bg-u kaže da je ovaj album sjajan - znači da vas nisam bezveze ložio. a cvetajeva u malom prstu poseduje kompletnu istoriju elektro-muzike (da se zna da sa njom nema šale:)

    ReplyDelete

PRIčE iz JUžNOG POTOKA

GaYda Mario

My photo
svakom keru je potreban kerovođa

Čitaoci