Die Welle (2008)

Pop film o fašizmu kao navlaci za tinejdžere udavljene u moru dosade. Još jedna priča o eksperimentu unutar škole koji se otrgao kontroli ili kako se lako navući na ideju zajedništva koja se veoma brzo pretvara u demonstraciju nasilja prema drugima. Mogu samo da žalim što se npr. Sion Sono nije dohvatio ove teme jer je Dennis Genzel prebrzo izvadio žaoku koja se krije u ideji ostvarivanja moći kroz red, rad i zajedništvo i time razvodnio tenziju filma. Što ne znači da je ovaj film dosadan za gledanje. Samo pomalo deluje naivno.

Zasnovan na stvarnom radikalnom školskom eksperimentu koji se odigrao u centru hipi ere - Kaliforniji, Die Welle ne uspeva da dobaci do potpune uverljivosti originalnog događaja. Da skratim priču - progresivni nedojebani (post adolescentni buntovnik) profesor u prilično dobrom izvođenju Jurgen Vogel-a besan što je ispaljen za temu tzv. projektne nedelje u školi (želeo je da drži kurs o anarhiji) odlučuje da radikalnim metodama profesure pristupi novoj temi koja mu je zapala - autokratiji.

Od početno nezainteresovanih i moderno lenjih i isfoliranih učenika metoda praktikovanja zajedničkog duha kroz red, rad i disciplinu transformiše ceo razred u jednu malu nacional-socijalističku složnu zajednicu. Kao što se i zaista odigralo u pravom eksperimentu. Genzel poseduje dobre zanatske sposobnosti pa radnja filma klizi u dobrom ritmu uz prilično efektnu fotografiju. Ali od početne - veoma interesantne - ideje o izuzetnoj primamljivosti hijerarhijske stukture pod maskom brige o svakom pojedinom članu grupe Genzel želeći mnogo realizuje malo.

Trpajući celu, poprilično radikalnu promenu učenika u bednih 7 dana on filmu daje nerealan tempo događaja koji pokušava da maskira učestalim prebacivanjem fokusa radnje sa jednog na drugog - trećeg učenika do samog profesora (i njegove žene) koji podjednako počinje da uživa u zadobijenom poštovanju i moći. Naravno, učenici sve više postaju opijeni novoformiranim osećanjem smisla koji im zajednička grupa daje. Daju joj ime Die Welle (Talas) - inače je to bio i naziv originalne Kalifornijske grupe, smišljaju pozdrav, prave sajt, počinju da se oblače isto, organizuju zajedničke akcije i na kraju- postaju agresivni prema svima koji ih ne poštuju i ne žele da im se pridruže. Protivtežu jugend fašizmu predstavljaju dve iritantne ženske mudrice koje izgledaju kao da su od rođenja kupane isključivo u mleku, a hoće da puknu od zavisti što ih grupa više ne tretira kao intelektualno/seksualne zvezdice. Što je i jedan od najboljih momenata filma- rasvetljavanje pojedinačnih motivacija, kako onih koji se srčano zalažu za Die Welle, tako i onih koji su protiv.

Dodatni dramaturški problem je što vam je već na pola filma jasno u kojem pravcu ide (gledajte sami) te se tenzija topi do kraja kao tost sir u tosteru. Lekcija o opasnostima autokratije je savladana, za neke manje a za druge više bolno i još jednom se podsećamo kako fašizam čuči iza svakog ugla.

Genzel nije uspeo da se izbori sa samom temom jer je film trebao da ide sve dublje i dublje/sve mračnije i mračnije do maltene novog zidanja gasnih komora da bi se dobio efekat radikalizacije stvarnosti. Probajte da zamislite na koji način bi Japanci pristupili ovoj priči. I bolje bi sve leglo da je većinu dramskog naboja prebacio na samo par glavnih likova dajući im mesta i vremena da dožive i prožive dramatične promene. Ovako, dobili smo jedan solidan zabavan filmić koji zbog same radnje, dobre glume i pristojne režije zaslužuje odvajanje od 107 minuta koliko traje.
Praveći film o tinejdžerima on je na kraju napravio film čiju uverljivost samo tinejdžeri mogu da popiju. Najzanimljiva stvar u filmu je znak za Die Welle koji je grafički odličan.


Hvala Bati na kućnoj dostavi filma!